Отворите главни мени

Ангела Доротеа Меркел (нем. Angela Dorothea Merkel), рођена као Ангела Доротеа Казнер (нем. Angela Dorothea Kasner; Хамбург, 17. јул 1954), немачка је политичарка. Чланица је Хришћанско-демократске уније, од које је номинована на место канцелара СР Немачке на изборима за Бундестаг 2005. године. Након вишеседмичног преговарања по завршетку избора, Ангела Меркел 22. новембра 2005. постаје прва канцеларка у историји Немачке. На челу је тзв. „велике коалиције“ ЦДУ/ЦСУ и СПД. Успешно посредујући у преговорима око буџета ЕУ, Меркелова је стекла завидну репутацију на међународној сцени. Коалиција коју је водила Ангела Меркел је победила и на изборима 2009. године и на изборима 2013. године.

Ангела Меркел
Angela Merkel Juli 2010 - 3zu4.jpg
Ангела Меркел
Биографија
Име при рођењуАнгела Доротеа Казнер
Датум рођења(1954-07-17)17. јул 1954.(64 год.)
Место рођењаХамбург
Држављанство Немачка
Религијалутеранизам
СупружникУлрих Меркел (1977–1982)
Јоаким Зауер(1998–)
Професијафизички хемичар
УниверзитетУниверзитет у Лајпцигу
Политичка
партија
Хришћанско-демократска унија
ПотписAngela Merkel Signature.svg
angela-merkel.de
8. савезни канцелар Немачке
Тренутна функција
Функцију обавља од 22. новембра 2005.
Избори2005.
Реизбор(и)2009. 2013
ПредседникХорст Келер
Кристијан Вулф
Јоахим Гаук
ПретходникГерхард Шредер
Министар за околину, заштиту природе и нуклеарну безбедност
17. новембар 1994. — 26. октобар 1998.
Председник владеХелмут Кол
ПретходникКлаус Топфер
НаследникЈиргин Тритин
Министар за жене и младе
18. јануар 1991. — 17. новембар 1994.
Председник владеХелмут Кол
ПретходникУрсула Лер
НаследникКлаудија Нолте
Посланик Бундестага
Тренутна функција
Функцију обавља од 2. децембра 1990.

Садржај

БиографијаУреди

Родила се као Ангела Доротеа Казнер у Хамбургу. Ћерка је лутеранског свештеника Хорста Казнера и учитељице Херлинд Казнер; њен отац је пољског порекла и до 1930. се презивао Казмјерчак (пољ. Kazmierczak).[1] У јесен 1954. године породица се преселила у НДР у Куитзов поред Перлберга где је њен отац радио као свештеник. Од 1957. године је расла са братом и сестром Маркусом и Иреном у Темплину поред Укермарка. Од 1961. године је студирала на Вишој политехничкој школи и почетком седамдесетих је ступила у омладинску организацију ФДЈ (нем. Freie Deutsche Jugend).

После матуре са одличним успехом и натпросечним талентом у математици и језицима студирала је од 1973. године на универзитету у Лајпцигу.

Одбацивала је сарадњу са Штази која јој је била понуђена — захваљујући помирљивом ставу свог оца према режиму — после дипломе 1978. године и у њеним актима је Штази је био обележен њен критички став према НДР и комунизму у сагласности са активношћу пољског опозиционог покрета Солидарност.

Докторат је, из физичке хемије, радила код проф. Луце Зилацкога на раду о брзинским константама код једноставних угљоводоника.

 
Меркелова 2008. године

Говори течно енглески и руски језик.

По избору за канцеларку наставила је да живи у свом стану у срцу Берлина, недалеко од Острва музеја.

За разлику од свог претходника Герхарда Шредера, Меркелова избегава честе контакте са штампом.

„Енџи“ је популарни надимак за Меркелову међу њеним симпатизерима.

ПубликацијеУреди

Научне публикацијеУреди

  • Ангела Меркел, Илка Бегер, Ханс Јоахим Шпангенберг, Луц Цилике: Berechnung von Hochdruck-Geschwindigkeitskonstanten für Zerfalls und Rekombinationsreaktionen einfacher Kohlenwasserstoffmoleküle und -radikale, Zeitschrift für physikalische Chemie, 1982, 263 (3), 449-460
  • Ангела Меркел, Луц Цилике: Berechnung von Geschwindigkeitskonstanten für den C-H-Bindungsbruch im Methylradikal, Zeitschrift für physikalische Chemie, 1985, 266 (2), 353-361
  • Ангела Меркел, Луц Цилике: Nonempirical parameter estimate for the statistical adiabatic theory of unimolecular fragmentation carbon-hydrogen bond breaking in methyl, Molecular Physics, 1987, 60(6), 13791393.
  • Ангела Меркел, Zdeněk Havlas, Rudolf Zahradník: Evaluation of the rate constant for the SN2 reaction flouromethane + hydride: methane + fluoride in the gas phase, Journal of American Chemical Society, 1988, 110(25), 8355-8359

Политичке публикацијеУреди

  • Der Preis des Überlebens. Gedanken und Gespräche über zukünftige Aufgaben der Umweltpolitik, Штутгарт 1997.
  • Europa und die deutsche Einheit. Zehn Jahre Wiedervereinigung: Bilanz und Ausblick, Фрајбург 2000.

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Plickert, Philip (Editor) "Merkel: Eine kritische Bilanz". FinanzBuch Verlag.2017. ISBN 978-3959720656..
  • Skard, Torild "Angela Merkel" in Women of Power – Half a Century of Female presidents and Prime Ministers Worldwide, Bristol. Policy Press.2014. ISBN 978-1447315780.
  • Margaret Heckel: So regiert die Kanzlerin. Eine Reportage. Piper. München: 2009. ISBN 978-3492053310..
  • Volker Resing: Angela Merkel. Die Protestantin. Ein Porträt. St. Benno-Verlag, Leipzig. 2009. ISBN 978-3746226484..
  • Gertrud Höhler: Die Patin. Wie Angela Merkel Deutschland umbaut. Orell Füssli, Zürich. 2012. ISBN 978-3280054802..
  • Stefan Kornelius: Angela Merkel. Die Kanzlerin und ihre Welt. Hoffmann und Campe, Hamburg. 2013. ISBN 978-3455502916..
  • Nikolaus Blome: Angela Merkel – Die Zauderkünstlerin. Pantheon. München: 2013. ISBN 978-3570552018..
  • Stephan Hebel: Mutter Blamage – Warum die Nation Angela Merkel und ihre Politik nicht braucht. Westend, Frankfurt am Main. 2013. ISBN 978-3864890215..
  • Günther Lachmann, Ralf Georg Reuth: Das erste Leben der Angela M. Piper. München: 2013. ISBN 978-3492055819..
  • Judy Dempsey: Das Phänomen Merkel – Deutschlands Macht und Möglichkeiten. Edition Körber-Stiftung, Hamburg. 2013. ISBN 978-3896840974..
  • Dirk Kurbjuweit: Alternativlos – Merkel, die Deutschen und das Ende der Politik. Hanser. München: 2014. ISBN 978-3446246201..
  • Julia Schramm: Fifty Shades of Merkel. Hoffmann & Campe. 2016. ISBN 978-3455504101.

Спољашње везеУреди