Википедија

Андреј Ђина

Андреј Ђина (чеш. Andrej Giňa; Шаришке Соколовце, 1. јануар 1936 — Рокицани, 30. септембар 2015) је био један од првих чехословачких писаца ромског порекла.[1] Специјализовао се за транскрипцију традиционалних ромских прича које су се преносиле усменим путем.[2]

Андреј Ђина
Лични подаци
Датум рођења(1936-01-01)1. јануар 1936.
Место рођењаШаришке Соколовце, Чехословачка
Датум смрти30. септембар 2015.(2015-09-30) (79 год.)
Место смртиРокицани, Чешка
Уметнички рад
ПољеКњижевност

Биографија уреди

Рођен је 1. јануара 1936. у Шаришки Соколовци у породици у којој је музика била главна карактеристика живота. Његов отац је био самоук ковач и музичар.[2] Након кратког боравка у Прагу, Ђина се настанио у Рокицанима, где је завршио основну школу и стекао диплому стручне школе као сертификовани топионичар. Обучавао се за наставника путем учења на даљину, али је морао да одустане од тих студија ради служења војног рока.[1] Након повратка је радио у локалној ливници Жампирка, прво као оснивач, а касније као возач.[1] Његово дело су 1960-их одбили за објављивање, тако да је 1969—1973. радио за Svaz Cikánů Romů где је проширио свој активизам и вештине писања.[1] Године 1989. се придружио ромској грађанској иницијативи где се залагао за права Рома у Чехословачкој и основао је породични бизнис који је испоручивао кромпир, лук и традиционалну ромску посластицу goja у ромска насеља широм земље.[1] Био је гитариста и басиста музичких бендова, основао је сопствени 1980-их Rytmus 84 који је отворио пут другим ром-поп уметницима.[1] Издали су неколико песама пре распада и остали су укорењени део ромске музике до данас. Током 1990-их и 2000-их је путовао широм земље у свом комбију посматрајући своје суграђане Роме и писао је приче и колумне о погоршању стања ромских заједница.[1] Научници су хвалили његова дела у средњој Европи као кључне аспекте ромске књижевности. Писао је на ромском језику којим су говориле генерације његових предака из руралних ромских насеља источне Словачке.[2] Најпознатије дело му је Dilino a čert, на основу којег је снимљен филм.[3] Остала дела су му Bijav: romane priphende = Svatba: romské povídky 1991. и Paťiv: ještě víme, co je úcta: vyprávění, úvahy, pohádky 2013.[1] Године 2003. је добио Ромску књижевну награду Института за отворено друштво.[2] Преминуо је 30. септембра 2015. од карцинома. Његовој сахрани су присуствовале бројне присталице и колеге активисти.

Библиографија уреди

  • Giňa, Andrej. 1991. Bijav, romane priphende / Svatba, romské povídky. Praha, Apeiron.
  • Giňa, Andrej. 2007. „Pal o Škiparis“. In: Čalo voďi / Sytá duše. Brno, Muzeum romské kultury.
  • Giňa, Andrej. 2007. „Pro odpustos“. In: Čalo voďi / Sytá duše. Brno, Muzeum romské kultury.
  • Giňa, Andrej. 2007. „Andre mašina“. In: Čalo voďi / Sytá duše. Brno, Muzeum romské kultury.
  • Giňa, Andrej. 2007. „Pre lavkica“. In: Čalo voďi / Sytá duše. Brno, Muzeum romské kultury.
  • Giňa, Andrej. 2013. Paťiv. Ještě víme, co je úcta. Praha, Triáda.

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж „Andrej Giňa”. www.romarchive.eu. Приступљено 2022-04-03. 
  2. ^ а б в г „Andrej Gina: recalling the poetry and poverty of the old Romany settlements”. Radio Prague International (на језику: енглески). 2011-04-16. Приступљено 2022-04-03. 
  3. ^ Dilino a čert (2009) (на језику: чешки), Приступљено 2022-04-03 

Литература уреди

  • Hübschmannová, Milena. 1999. “Současná romská literární tvorba. Andrej Giňa.“. In: Romano džaniben,1999/ issue 3-4, 112–13.
  • Hübschmannová, Milena. 2006. “Moje setkání s romano šukar laviben”. In: Romano džaniben, ňilaj 2006, 27–59.
  • Ryvolová, Karolína. 2013. “Samas čore, aľe jekh avres dahas paťiv / Byli jsme chudí, ale jeden druhého jsme si vážili”. In: Paťiv. Ještě víme, co je úcta. Praha, Triáda, 7–19.
  • Šebková, Hana. 2003. „Počátky romské literatury v České a Slovenské republice“
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андреј_Ђина&oldid=27667419”