Андреј Кириленко

Андреј Генадијевич Кириленко (рус. Андрей Геннадьевич Кириленко; Ижевск, 18. фебруар 1981) бивши је руски кошаркаш. Играо је на позицији ниског крила и крилног центра. Изабран је у 1. кругу (24. укупно) NBA драфта 1999. од стране Јута Џеза.

Андреј Кириљенко

Андреј Кириљенко
Андреј Кириљенко

Личне информације
Пуно име Андреј Генадијевич Кириленко
Надимак АК-47
Датум рођења (1981-02-18)18. фебруар 1981.(40 год.)
Место рођења Ижевск, СССР
Држављанство  Русија
Висина 2,06 м
Позиција Крило
Драфт 1999. / 1. рунда / 24. пик
Одабрао Јута џез
Про каријера 1997—2015
Сениорски клубови
Године: Клубови:
1997—1998
1998—2001
2001—2011
2011—2012
2012—2013
2013—2015
2015
Спартак Ст. Петерсбург
ЦСКА Москва
Јута Џез
ЦСКА Москва
Минесота Тимбервулвси
Бруклин Нетси
ЦСКА Москва
Репрезентација
 Русија

На Европском првенству у кошарци 2007. године изабран је за најкориснијег играча турнира (MVP) где је Русија освојила златну медаљу.

Познат је под два надимка: АК-47 (Андреј Кириљенко, његов број на дресу је 47), и Иван Драго зато што подсећа на овог филмског лика.

Кириленко је рођен у Ижевску, главном граду Удмуртске републике у Руској федерацији, али је одрастао у Санкт Петербургу. Његова жена Маша, певачица је и кћерка бившег руског репрезентативца Андреја Лопатова. Такође има брата Фјодора.

КаријераУреди

ЕвропаУреди

18. јануара 1997., Кириљенко је постао најмлађи играч који је заиграо у руској Суперлиги. У дебију за Спартак Санкт Петербург постигао је три поена против Спартак Москве. Кириљенко након само годину дана проведених у Спартаку напушта клуб и одлази у ЦСКА Москву. У првој сезони у ЦСКА осваја наслов руског првака и изабран је на руску Ол-Стар утакмицу. На Ол-Стару је још наступио и победио на такмичењу у закуцавању.

Са 18 година и 132 дана, Кириљенко је постао најмлађи европски играч који је изабран на NBA драфту. Драфтован је од стране Јута Џез а као 24. избор NBA драфта 1999. године. Међутим, следеће две сезоне остао је у ЦСКА Москви. У сезони 1999/2000. помогао је клубу да освоји прву титулу источноевропске кошаркашке лиге и другу годину заредом титулу руског првака. 23. априла 2000. по други пут у каријери изабран је на руску Ол-стар утакмицу. Поново је наступио на такмичењу у закуцавању и иако је био главни фаворит у освајању такмичења, Кириљенко је на крају завршио на другом месту.

NBAУреди

Кириљенко се у сезони 2001/02. придружио Јута Џезу. Изабран је у прву петорку новајлија сезоне. Наметнуо се у једног од понајбољих младих играча и одбрамбених играча NBA лиге. Као резерва биран је на NBA Ол-Стар утакмицу у Лос Анђелесу 2004. године. У сезони 2003/04. био је трећи блокери четврти „крадљивац“ лиге, тиме поставши тек други играч у историји NBA лиге који су били међу најбољих пет у обе категорије (Дејвид Робинсон био је први блокер и пети крадљивац лиге у сезони 1991/92).

Након што се 2003. Џон Стоктон пензионисао и Карл Малон напустио Јута и отишао у Лос Анђелес Лејкерсе, Кириљенко је постао вођа екипе. Одиграо је 78 утакмица (од могућих 82) и предводио екипу до скора 42-40. Јута Џез је због једне утакмице (једна победа за улазак у плејоф) пропустила плејоф, па су завршили на 9. месту на Западној конференцији иза Денвер Нагетса. Кириљенко је у гласању за одбрамбеног играча године завршио на петом месту, док је у гласању за играча који је највише напредовао завршио на четвртом месту. Проглашен је у најбољу дефанзивну другу петорку лиге, и предводио је Џезере у многим статистичким категоријама: поенима, скоковима, блокадама, укр. лоптама и слоб. бацањима.

 
Кириљенко са руским председником Димитријем Медведевом 2008

Средином сезоне 2004/05. у утакмици против Вошингтон Визардса повредио је десни зглоб руке, због чега је пропустио остатак сезоне. Упркос томе што је одиграо само 41 утакмицу, Кириљенко је поново био најбољи блокер лиге и изабран је у најбољу дефанзивну другу петорку лиге. У сезони 2005/06. још је једном био понајбољи блокер и одбрамбени играч лиге. 26. априла 2006. у поразу Јуте од Сакраменто Кингса 91:89, уписао је свој други трипл-дабл сезоне и 10 блокада, што му је рекорд каријере. Кириљенко је, наиме, утакмицу завршио са 15 поена, 14 скокова, три асистенције и 10 блокада. На крају сезоне изабран је у најбољу дефанзивну петорку лиге. У просеку је постизао 15,3 поена, 8 скокова, 4,3 асистенција, 1,5 укр. лопти и 3,2 блокаде по утакмици.

Сезона 2006/07. за Кириленка је била најслабија у каријери. Често се налазио под критикама тренера Јуте Џерија Слоуна, бележио је слабије бројке чак и од оних у руки сезони. Томе га је чак његов саиграч Дерон Вилијамс критиковао да је нерадник. У просеку је постизао 8,3 поена и 4,7 скокова по утакмици. Кириљенко је желео отићи из Јуте јер није био задовољан системом тренера Џерија Слоана и својом улогом у тиму. Након што је разговарао са генералним менаџером клуба Кевином О'Конором и рекао да жели да оде, од управе клуба није добио ни негативан ни позитиван одговор.

Иако је изјавио да жели бити мењан у било коју другу NBA екипу само да не остане у Јута Џезу, Кириљенко је и следеће сезоне остао у саставу екипе. У сезони 2007/08. поправио је све важније статистичке бројке у односу на прошлу сезону и просечно постизао 11 поена, 4,7 скокова, 4 асистенције, 1,2 укр. лопте и 1,5 блокада по утакмици. Највише је поправио свој шут за три који је са лоших 21% поправио на рекордних 38%.

Повратак у РусијуУреди

4. октобра 2011. објављено је да се Кириљенко враћа у свој стари тим ЦСКА из Москве.[1] Иако се очекивало да се после завршетка NBA локаута Кириљенко врати у NBA он је одлучио да остане у ЦСКА до краја сезоне.[2] Са ЦСКА је стигао до финала Евролиге где су поражени од грчког Олимпијакоса.[3] Кириљенко је проглашен за МВП-ја Евролиге у сезони 2011/12. и изабран је у најбољи тим сезоне.[4] У 17 утакмица Евролиге просечно је бележио 14,1 поен и 7,5 за 29,9 минута по утакмици.

Минесота ТимбервулвсиУреди

27. јула 2012., Кириљенко је потписао са Минесота Тимбервулвсима.[5] Био је стартно крило и одиграо је 64 утакмице током сезоне 2012/13. Пропустио је 18 утакмица због повреде. Сезону је завршио са просечно 12,4 поена, 5,7 скока и 2,8 асистенције по мечу.[6] Своју најбољу партију имао је 14. новембра 2012. у поразу од Шарлот Бобкетса, када је постигао 26 поена и имао 12 скокова.[7] У јуну 2013. Кириљенко је раскинуо уговор са Тимбервулвсима, одрекавши се 10 милиона долара загарантоване зараде, и постао слободан агент.[8]

Бруклин НетсиУреди

У јулу 2013. Кириљенко је потписао двогодишњи уговор са Бруклин Нетсима.[9]

РепрезентацијаУреди

Кириљенко је дебитовао за репрезентацију Русије на Олимпијским играма 2000. године у Сиднеју где је Русија завршила на 8 месту. Касније је играо на Еуробаскету 2001. где је Русија завршила на 5. месту од 16 тимова. Једино учешће Кириленка на Светским првенствима било је 2002. године на Светском првенству у Индијанаполису где је Русија завршила на 10 месту од 16 тимова. Кириљенко је играо на укупно 5 Еуробаскета 2001.,2003.,2005.,2007. и 2011. године. Највећи успех је био 2007. на Европском првенству у Шпанији где је репрезентација Русије освојила златну медаљу а Кириљенко проглашен за најкориснијег играча првенства. На Еуробаскету 2011. у Литванији освојио је бронзану медаљу.

Учествовао је још на Олмипијским играма 2008. у Пекингу и Олимпијским играма 2012. у Лондону где је освојио бронзану медаљу.

РеференцеУреди

  1. ^ „Andrei Kirilenko returns to CSKA”. cskabasket.com. 4. 10. 2011. Архивирано из оригинала на датум 02. 06. 2013. Приступљено 10. 10. 2013. 
  2. ^ „Andrej Kirilenko ostaje u CSKA”. b92.net. 31. 12. 2011. Приступљено 10. 10. 2013. 
  3. ^ „Čudo Olimpijakosa, Ivković šampion”. b92.net. 13. 5. 2012. Приступљено 10. 10. 2013. 
  4. ^ „Kirilenko MVP Evrolige, Krstić u najboljoj petorci”. sportske.net. 12. 5. 2012. Архивирано из оригинала на датум 23. 08. 2014. Приступљено 10. 10. 2013. 
  5. ^ „Timberwolves Sign Veteran Forward Andrei Kirilenko”. b92.net. 27. 7. 2012. Приступљено 10. 10. 2013. 
  6. ^ „Andrei Kirilenko Career Stats”. nba.com. Архивирано из оригинала на датум 07. 12. 2006. Приступљено 10. 10. 2013. 
  7. ^ „Walker's jumper lifts Bobcats over Wolves, 89-87”. sports.yahoo.com. 14. 11. 2012. Приступљено 10. 10. 2013. 
  8. ^ „Kirilenko napušta Minesotu”. zurnal.rs. 29. 6. 2013. Приступљено 10. 10. 2013. 
  9. ^ „Andrej Kirilenko u Bruklinu”. b92.net. 12. 7. 2013. Приступљено 10. 10. 2013. 

Спољашње везеУреди