Андреј Сахаров

Андреј Дмитријевич Сахаров (рус. Андре́й Дми́триевич Са́харов; Москва, 21. мај 1921Москва, 14. децембар 1989) је био познати совјетски нуклеарни физичар, дисидент и борац за људска права.[1] Познат је као један од твораца совјетске хидрогенске бомбе, а потом и најјачег оружја икада произведеног — совјетске Цар бомбе.

Андреј Сахаров
RIAN archive 25981 Academician Sakharov.jpg
Лични подаци
Пуно имеАндреј Дмитријевич Сахаров
Датум рођења(1921-05-21)21. мај 1921.
Место рођењаМосква, РСФСР
Датум смрти14. децембар 1989.(1989-12-14) (68 год.)
Место смртиМосква, Совјетски Савез
ОбразовањеМосковски државни универзитет Ломоносов
Званични веб-сајт
www.sakharov.space

Крајем 1960-их је почео да критикује совјетску службену политику, па се повезао са борцима за људска права. Добио је Нобелову награду за мир 1975. године, али је није могао преузети. Године 1980. ухапшен је и смештен у интерни егзил у Горки, одакле је пуштен 1986. године по наређењу Михаила Горбачова.

Њему у част је 1985. године основана награда Сахаров, Европског парламента за људе и организације посвећене раду на људским правима и слободама. Додељује се једном годишње. Иницијатор је оснивања „Меморијала“ 1988. године.[2]

БиблиографијаУреди

КњигеУреди

Чланци и интервјуиУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди