Андрија Калуђеровић
Андрија Калуђеровић (рођен 5. јула 1987. у Бачкој Тополи) је српски фудбалер који игра на позицији нападача. Тренутно наступа за Пролетер из Новог Сада.
Андрија Калуђеровић | |||
---|---|---|---|
![]() Андрија Калуђеровић | |||
Лични подаци | |||
Пуно име | Андрија Калуђеровић | ||
Рођење |
Бачка Топола, СФРЈ 5. јул 1987. | ||
Висина | 1,81 m | ||
Позиција | нападач | ||
Клупске информације | |||
Тренутни клуб | Пролетер Нови Сад | ||
Број | 99 | ||
Јуниорска каријера | |||
АИК Бачка Топола | |||
Сениорска каријера* | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
2003—2009. 2003—2004. 2004—2005. 2005. 2006—2007. 2007. 2009—2010. 2010—2011. 2012—2014. 2012—2013. 2013. 2014. 2014. 2015. 2015. 2016. 2016. 2017. 2017—2018. 2018. 2018. 2019. 2019. 2020. 2020. 2021. 2021. 2021. 2022— |
ОФК Београд → Његош Ловћенац → Мачва → Хајдук Београд → Спартак Суботица → Раднички Пирот Рад Црвена звезда Пекинг Гуан → Расинг Сантандер → Војводина → АЕЛ Лимасол Тун Бризбејн Ал Шаханија Рад Жалгирис Порт Велингтон финикс Олимпија Љубљана Делхи Динамос Интер Запрешић РФС Рига Рад Жалгирис Рад Пролетер Нови Сад Насаф Пролетер Нови Сад |
52 1 1 13 30 1 45 43 11 18 15 18 12 10 8 15 19 9 23 0 12 8 10 9 9 19 2 14 14 |
(12) (0) (0) (5) (11) (0) (21) (19) (2) (3) (5) (5) (2) (5) (6) (6) (20) (3) (9) (0) (1) (0) (2) (7) (4) (9) (1) (2) (0) |
Репрезентативна каријера** | |||
2007. 2008. 2010—2011. |
Србија до 21 Србија до 23 Србија |
4 2 3 |
(0) (0) (0) |
* Датум актуелизовања: 1. јун 2022. ** Датум актуелизовања: 25. фебруар 2018. |
Клупска каријераУреди
Фудбал је почео да тренира у АИК-у из Бачке Тополе, да би са 14 година прешао у млађе категорије ОФК Београда.[1] За први тим ОФК Београда је дебитовао у сезони 2003/04, али је након тога ишао на позајмице у Његош из Ловћенца, Мачву из Шапца, Хајдук са Лиона, Спартак из Суботице и Раднички из Пирота.[2] Већу минутажу у ОФК Београду добија од сезоне 2006/07. У јануару 2009. године је потписао за Рад. За сезону и по, колико је провео у екипи Рада, Калуђеровић је на 45 првенствених утакмица постигао 21 гол.[2]
У августу 2010. је потписао трогодишњи уговор са Црвеном звездом.[3] Са 13 постигнутих голова поделио је прво место са Ивицом Илиевом на листи стрелаца Суперлиге Србије у сезони 2010/11.[4] Калуђеровић је годину и по дана био играч Црвене звезде, и у том периоду је одиграо 55 такмичарских утакмица на којима је постигао 30 голова.[5]
У фебруару 2012. одлази у Кину и потписује за тамошњег прволигаша Пекинг Гуан.[6] Међутим није се дуго задржао у кинеском клубу јер је већ у лето исте године отишао на позајмицу у шпански Расинг Сантандер.[7] За Расинг је у сезони 2012/13. на 18 утакмица одиграних у Сегунди постигао три гола.[2]
У јулу 2013. је дошао на једногодишњу позајмицу у новосадску Војводину.[8] У новембру 2013. је постао најбољи стрелац у историји Суперлиге Србије.[9] На мечу Војводине и крушевачког Напретка (3:1) постигао је 57. гол у елитном српском такмичењу, чиме је надмашио учинак Ламина Дијаре који је дао 56 голова у дресу Партизана.[10] За Војводину је одиграо само први део сезоне 2013/14. и на 15 првенствених утакмица постигао 5 голова.[2]
Након епизоде у Новом Саду, наступао је за кипарски АЕЛ из Лимасола,[11] швајцарски Тун,[12] аустралијски Бризбејн Роар, катарског друголигаша Ал Шаханију. У јануару 2016. по други пут у каријери облачи дрес екипе Рада, клуба у коме је стекао пуну афирмацију.[13] Током 2016. је успешно наступао за литвански Жалгирис са којим је освојио дуплу круну,[14] уз 20 голова на 19 сусрета. Једно време је играо и на Тајланду за екипу Порт, а затим је обукао дрес новозеландског Велингтон Финикса за који је одиграо 23 утакмице и са девет голова био најбољи стрелац екипе.
Средином јуна 2018. потписао је двогодишњи уговор са словеначким шампионом, љубљанском Олимпијом.[15] Ипак већ у истом прелазном року је напустио Олимпију а да није стигао ни да дебитује.[16] Након тога је играо у Индији за Делхи Динамо.[17] У јануару 2019. године је потписао уговор са хрватским прволигашем Интером из Запрешића,[18] али је после само пет месеци дошло до раскида уговора.[19] У јуну 2019. је потписао уговор са летонским клубом РФС из Риге.[20]
У фебруару 2020. се вратио у Рад.[21] На другој утакмици пролећног дела такмичарске 2019/20, постигао је оба гола за Рад у победи 2:0 над Напретком. Он се тако са 65 постигнутих голова изједначио са Огњеном Мудринским на листи најбољих стрелаца у историји Суперлиге Србије.[22] Четири дана касније је постигао гол са пенала у ремију 1:1 са Јавором, па је тако са 66 постигнутих голова поново постао најбољи стрелац у историји Суперлиге Србије.[23] До краја сезоне је увећао свој рекорд. Постигао је још по два гола на утакмицама са ТСЦ-ом и нишким Радничким.[24][25]
Током лета 2020. године је по други пут у каријери потписао за Жалгирис.[26] Као и током претходног боравка у клубу, поново је освојио титулу првака Литваније.[27] У фебруару 2021. се вратио у Рад.[28] Постигао је девет првенствених голова током пролећног дела такмичарске 2020/21, али је Рад испао из Суперлиге Србије.[29] У јуну 2021. је потписао уговор са новосадским Пролетером.[30] Наступио је за Пролетер у уводна два кола такмичарске 2021/22, након чега је напустио клуб и потписао за узбекистански Насаф.[31] У Пролетер се потом вратио почетком 2022.[32]
РепрезентацијаУреди
У августу 2008. године, селектор олимпијске репрезентације Србије Мирослав Ђукић је уврстио Калуђеровића на коначан списак играча за Олимпијске игре 2008. у Пекингу.[33] Србија је такмичење на олимпијском турниру завршила у групној фази након што је из три меча имала два пораза и један нерешен резултат, а Калуђеровић није улазио у игру ни на једној од три утакмице.
За сениорску репрезентацију Србије наступио на три сусрета. Дебитовао у пријатељском сусрету са Јапаном (3:0) у априлу 2010. године, а за „орлове“ наступао и против Мексика (0:2) и Хондураса (0:2) у новембру 2011.[2]
ПриватноУреди
Ожењен је водитељком Милицом Станишић,[34] са којом има три сина, Луку, Лазара и Стефана.
РеференцеУреди
- ^ Глигорић, Александар (22. 2. 2020). „ИНТЕРВЈУ ОД 137.754 км – Андрија Калуђеровић: Мој свет на длану и зграда опроштених пара”. mozzartsport.com. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ а б в г д „Андрија Калуђеровић”. reprezentacija.rs. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „Калуђеровић потписао за Звезду”. novosti.rs. 13. 8. 2010. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „Илиев - Калуђеровић 13:13”. sportal.rs. 30. 5. 2011. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „Калуђеровић потписао за Пекинг”. crvenazvezdafk.com. 9. 2. 2012. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „Калуђеровић иде у Пекинг”. novosti.rs. 5. 2. 2012. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „Калуђеровић у Расингу”. mondo.rs. 1. 9. 2012. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „Андрија Калуђеровић у Војводини”. fkvojvodina.rs. 18. 7. 2013. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „Андрија Калуђеровић најбољи стрелац у историји Србије!”. mozzartsport.com. 30. 11. 2013. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „Калуђеровић најбољи стрелац ЈСЛ”. b92.net. 30. 11. 2013. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „Нови одлазак из Војводине: Калуђеровић појачава АЕЛ”. novosti.rs. 2. 1. 2014. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „Андрија Калуђеровић: Тун је био конкретнији од Звезде”. zurnal.rs. 31. 7. 2014. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „Велико појачање за Рад: Андрија Калуђеровић потписао”. zurnal.rs. 24. 1. 2016. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „Срби и Мбођ одбранили титулу: Калуђеровић први стрелац шампионата!”. telegraf.rs. 31. 10. 2016. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „Андрија Калуђеровић има нови клуб – 20. у каријери!”. reprezentacija.rs. 15. 6. 2018. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „ХОТСПОРТ САЗНАЈЕ: У зао час по Олимпију – отишао Калуђеровић! Поново Суперлига, али не српска”. hotsport.rs. 16. 8. 2018. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „Андрија Калуђеровић: Људи у Индији су дивни, мучи ме само загађеност ваздуха”. zurnal.rs. 9. 11. 2018. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „Калуђеровић мења Андрића у Запрешићу”. mozzartsport.com. 11. 1. 2019. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „Андрија Калуђеровић отишао из Хрватске”. mozzartsport.com. 23. 5. 2019. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „Званично: Андрија Калуђеровић потписао за 19. клуб у каријери”. mozzartsport.com. 23. 6. 2019. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „Калуђеровић се вратио у Рад: Бићу опет голгетер Србије”. zurnal.rs. 8. 2. 2020. Приступљено 15. 2. 2020.
- ^ „Дан Андрије Калуђеровића: Стигао на коту 65 и на прво место вечне листе стрелаца Суперлиге”. mozzartsport.com. 22. 2. 2020. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „Поново Калуђеровић! Престигао је Мудринског и опет је краљ стрелаца, али је Рад прокоцкао два много битна бода…”. mozzartsport.com. 26. 2. 2020. Приступљено 27. 2. 2020.
- ^ „Калуђеровић: Тешко може да се опише утакмица са ТСЦ-ом”. zurnal.rs. 9. 3. 2020. Приступљено 7. 2. 2021.
- ^ „Spektakularan "kec" u Nišu, Radnički dva puta "okrenuo" Rad, uz "7+" golova!”. telegraf.rs. 7. 6. 2020. Приступљено 7. 2. 2021.
- ^ „Nova epizoda fudbalskog globtrotera: Kaluđerović ponovo u Žalgirisu”. mozzartsport.com. 1. 7. 2020. Приступљено 7. 2. 2021.
- ^ „Aktivirano ubojito oružje: Nema odbrane kad puca AK99, Kaluđerović opet šampion Litvanije (VIDEO)”. mozzartsport.com. 14. 11. 2020. Приступљено 7. 2. 2021.
- ^ „Rad i Kaluđerović, četvrti put: Da ne verujem u opstanak, ne bih se vratio”. mozzartsport.com. 6. 2. 2021. Приступљено 7. 2. 2021.
- ^ „Kaluđerović za Mozzart Sport: Ispali smo iz lige kao poštena ekipa i pošten klub”. mozzartsport.com. 20. 5. 2021. Приступљено 13. 8. 2021.
- ^ „Misija na Banjici je završena, Andrija Kaluđerović je sada u Proleteru”. mozzartsport.com. 23. 6. 2021. Приступљено 13. 8. 2021.
- ^ „Zvanično: Kaluđerović posle dve utakmice napustio Proleter”. mozzartsport.com. 28. 7. 2021. Приступљено 13. 8. 2021.
- ^ „Posle Kačara, Kuzmanović promovisao i Kaluđerovića: Očekivanja su velika”. mozzartsport.com. 10. 1. 2022. Приступљено 10. 1. 2022.
- ^ „Ђукић одредио коначан састав”. b92.net. 7. 8. 2008. Приступљено 13. 7. 2019.
- ^ „Андрија Калуђеровић прославио рођендан и крштење сина Луке”. hellomagazin.rs. 27. 8. 2011. Приступљено 27. 2. 2020.
Спољашње везеУреди
- Андрија Калуђеровић на сајту National Football Teams (језик: енглески)
- Андрија Калуђеровић на сајту Soccerway (језик: енглески)
- Андрија Калуђеровић на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
- „На листи фудбалера који су променили највише клубова тројица Срба, један светски рекордер”. Спортски журнал. 26. 6. 2019. Приступљено 28. 6. 2019.