Андрија Калуђеровић

српски фудбалер

Андрија Калуђеровић (рођен 5. јула 1987. у Бачкој Тополи) је српски фудбалер који игра на позицији нападача. Тренутно наступа за екипу Пролетерa из Новог Сада.

Андрија Калуђеровић
Andrija Kaluđerović in Beijing.jpg
Андрија Калуђеровић
Лични подаци
Пуно име Андрија Калуђеровић
Рођење (1987-07-05)5. јул 1987.(34 год.)
Бачка Топола, СФРЈ
Висина 1,81 m
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
Пролетер Нови Сад
Број 99
Јуниорска каријера
АИК Бачка Топола
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2003—2009.
2003—2004.
2004—2005.
2005.
2006—2007.
2007.
2009—2010.
2010—2011.
2012—2014.
2012—2013.
2013.
2014.
2014.
2015.
2015.
2016.
2016.
2017.
2017—2018.
2018.
2018.
2019.
2019.
2020.
2020.
2021.
2021—
ОФК Београд
Његош Ловћенац
Мачва
Хајдук Београд
Спартак Суботица
Раднички Пирот
Рад
Црвена звезда
Пекинг Гуан
Расинг Сантандер
Војводина
АЕЛ Лимасол
Тун
Бризбејн
Ал Шаханија
Рад
Жалгирис
Порт
Велингтон финикс
Олимпија Љубљана
Делхи Динамос
Интер Запрешић
РФС Рига
Рад
Жалгирис
Рад
Пролетер
52
1
1
13
30
1
45
43
11
18
15
18
12
10
8
15
19
9
23
0
12
8
10
9
9
14
0
(12)
(0)
(0)
(5)
(11)
(0)
(21)
(19)
(2)
(3)
(5)
(5)
(2)
(5)
(6)
(6)
(20)
(3)
(9)
(0)
(1)
(0)
(2)
(7)
(4)
(6)
(0)
Репрезентативна каријера**
2007.
2008.
2010—2011.
Србија до 21
Србија до 23
Србија
4
2
3
(0)
(0)
(0)
* Датум актуелизовања: 25. април 2021.
** Датум актуелизовања: 25. фебруар 2018.

Клупска каријераУреди

Фудбал је почео да тренира у АИК-у из Бачке Тополе, да би са 14 година прешао у млађе категорије ОФК Београда.[1] За први тим ОФК Београда је дебитовао у сезони 2003/04, али је након тога ишао на позајмице у Његош из Ловћенца, Мачву из Шапца, Хајдук са Лиона, Спартак из Суботице и Раднички из Пирота.[2] Већу минутажу у ОФК Београду добија од сезоне 2006/07. У јануару 2009. године је потписао за Рад. За сезону и по, колико је провео у екипи Рада, Калуђеровић је на 45 првенствених утакмица постигао 21 гол.[2]

У августу 2010. је потписао трогодишњи уговор са Црвеном звездом.[3] Са 13 постигнутих голова поделио је прво место са Ивицом Илиевом на листи стрелаца Суперлиге Србије у сезони 2010/11.[4] Калуђеровић је годину и по дана био играч Црвене звезде, и у том периоду је одиграо 55 такмичарских утакмица на којима је постигао 30 голова.[5]

У фебруару 2012. одлази у Кину и потписује за тамошњег прволигаша Пекинг Гуан.[6] Међутим није се дуго задржао у кинеском клубу јер је већ у лето исте године отишао на позајмицу у шпански Расинг Сантандер.[7] За Расинг је у сезони 2012/13. на 18 утакмица одиграних у Сегунди постигао три гола.[2]

У јулу 2013. је дошао на једногодишњу позајмицу у новосадску Војводину.[8] У новембру 2013. је постао најбољи стрелац у историји Суперлиге Србије.[9] На мечу Војводине и крушевачког Напретка (3:1) постигао је 57. гол у елитном српском такмичењу, чиме је надмашио учинак Ламина Дијаре који је дао 56 голова у дресу Партизана.[10] За Војводину је одиграо само први део сезоне 2013/14. и на 15 првенствених утакмица постигао 5 голова.[2]

Након епизоде у Новом Саду, наступао је за кипарски АЕЛ из Лимасола,[11] швајцарски Тун,[12] аустралијски Бризбејн Роар, катарског друголигаша Ал Шаханију. У јануару 2016. по други пут у каријери облачи дрес екипе Рада, клуба у коме је стекао пуну афирмацију.[13] Током 2016. је успешно наступао за литвански Жалгирис са којим је освојио дуплу круну,[14] уз 20 голова на 19 сусрета. Једно време је играо и на Тајланду за екипу Порт, а затим је обукао дрес новозеландског Велингтон Финикса за који је одиграо 23 утакмице и са девет голова био најбољи стрелац екипе.

Средином јуна 2018. потписао је двогодишњи уговор са словеначким шампионом, љубљанском Олимпијом.[15] Ипак већ у истом прелазном року је напустио Олимпију а да није стигао ни да дебитује.[16] Након тога је играо у Индији за Делхи Динамо.[17] У јануару 2019. године је потписао уговор са хрватским прволигашем Интером из Запрешића,[18] али је после само пет месеци дошло до раскида уговора.[19] У јуну 2019. је потписао уговор са летонским клубом РФС из Риге.[20]

У фебруару 2020. се вратио у Рад.[21] На другој утакмици пролећног дела такмичарске 2019/20, постигао је оба гола за Рад у победи 2:0 над Напретком. Он се тако са 65 постигнутих голова изједначио са Огњеном Мудринским на листи најбољих стрелаца у историји Суперлиге Србије.[22] Четири дана касније је постигао гол са пенала у ремију 1:1 са Јавором, па је тако са 66 постигнутих голова поново постао најбољи стрелац у историји Суперлиге Србије.[23] До краја сезоне је увећао свој рекорд. Постигао је још по два гола на утакмицама са ТСЦ-ом и нишким Радничким.[24][25]

Током лета 2020. године је по други пут у каријери потписао за Жалгирис.[26] Као и током претходног боравка у клубу, поново је освојио титулу првака Литваније.[27] У фебруару 2021. се вратио у Рад.[28]

РепрезентацијаУреди

У августу 2008. године, селектор олимпијске репрезентације Србије Мирослав Ђукић је уврстио Калуђеровића на коначан списак играча за Олимпијске игре 2008. у Пекингу.[29] Србија је такмичење на олимпијском турниру завршила у групној фази након што је из три меча имала два пораза и један нерешен резултат, а Калуђеровић није улазио у игру ни на једној од три утакмице.

За сениорску репрезентацију Србије наступио на три сусрета. Дебитовао у пријатељском сусрету са Јапаном (3:0) у априлу 2010. године, а за „орлове“ наступао и против Мексика (0:2) и Хондураса (0:2) у новембру 2011.[2]

ПриватноУреди

Ожењен је водитељком Милицом Станишић,[30] са којом има три сина, Луку, Лазара и Стефана.

РеференцеУреди

  1. ^ Глигорић, Александар (22. 2. 2020). „ИНТЕРВЈУ ОД 137.754 км – Андрија Калуђеровић: Мој свет на длану и зграда опроштених пара”. mozzartsport.com. Приступљено 27. 2. 2020. 
  2. ^ а б в г д „Андрија Калуђеровић”. reprezentacija.rs. Приступљено 27. 2. 2020. 
  3. ^ „Калуђеровић потписао за Звезду”. novosti.rs. 13. 8. 2010. Приступљено 27. 2. 2020. 
  4. ^ „Илиев - Калуђеровић 13:13”. sportal.rs. 30. 5. 2011. Приступљено 27. 2. 2020. 
  5. ^ „Калуђеровић потписао за Пекинг”. crvenazvezdafk.com. 9. 2. 2012. Приступљено 27. 2. 2020. 
  6. ^ „Калуђеровић иде у Пекинг”. novosti.rs. 5. 2. 2012. Приступљено 27. 2. 2020. 
  7. ^ „Калуђеровић у Расингу”. mondo.rs. 1. 9. 2012. Приступљено 27. 2. 2020. 
  8. ^ „Андрија Калуђеровић у Војводини”. fkvojvodina.rs. 18. 7. 2013. Приступљено 27. 2. 2020. 
  9. ^ „Андрија Калуђеровић најбољи стрелац у историји Србије!”. mozzartsport.com. 30. 11. 2013. Приступљено 27. 2. 2020. 
  10. ^ „Калуђеровић најбољи стрелац ЈСЛ”. b92.net. 30. 11. 2013. Приступљено 27. 2. 2020. 
  11. ^ „Нови одлазак из Војводине: Калуђеровић појачава АЕЛ”. novosti.rs. 2. 1. 2014. Приступљено 27. 2. 2020. 
  12. ^ „Андрија Калуђеровић: Тун је био конкретнији од Звезде”. zurnal.rs. 31. 7. 2014. Приступљено 27. 2. 2020. 
  13. ^ „Велико појачање за Рад: Андрија Калуђеровић потписао”. zurnal.rs. 24. 1. 2016. Приступљено 27. 2. 2020. 
  14. ^ „Срби и Мбођ одбранили титулу: Калуђеровић први стрелац шампионата!”. telegraf.rs. 31. 10. 2016. Приступљено 27. 2. 2020. 
  15. ^ „Андрија Калуђеровић има нови клуб – 20. у каријери!”. reprezentacija.rs. 15. 6. 2018. Приступљено 27. 2. 2020. 
  16. ^ „ХОТСПОРТ САЗНАЈЕ: У зао час по Олимпију – отишао Калуђеровић! Поново Суперлига, али не српска”. hotsport.rs. 16. 8. 2018. Приступљено 27. 2. 2020. 
  17. ^ „Андрија Калуђеровић: Људи у Индији су дивни, мучи ме само загађеност ваздуха”. zurnal.rs. 9. 11. 2018. Приступљено 27. 2. 2020. 
  18. ^ „Калуђеровић мења Андрића у Запрешићу”. mozzartsport.com. 11. 1. 2019. Приступљено 27. 2. 2020. 
  19. ^ „Андрија Калуђеровић отишао из Хрватске”. mozzartsport.com. 23. 5. 2019. Приступљено 27. 2. 2020. 
  20. ^ „Званично: Андрија Калуђеровић потписао за 19. клуб у каријери”. mozzartsport.com. 23. 6. 2019. Приступљено 27. 2. 2020. 
  21. ^ „Калуђеровић се вратио у Рад: Бићу опет голгетер Србије”. zurnal.rs. 8. 2. 2020. Приступљено 15. 2. 2020. 
  22. ^ „Дан Андрије Калуђеровића: Стигао на коту 65 и на прво место вечне листе стрелаца Суперлиге”. mozzartsport.com. 22. 2. 2020. Приступљено 27. 2. 2020. 
  23. ^ „Поново Калуђеровић! Престигао је Мудринског и опет је краљ стрелаца, али је Рад прокоцкао два много битна бода…”. mozzartsport.com. 26. 2. 2020. Приступљено 27. 2. 2020. 
  24. ^ „Калуђеровић: Тешко може да се опише утакмица са ТСЦ-ом”. zurnal.rs. 9. 3. 2020. Приступљено 7. 2. 2021. 
  25. ^ „Spektakularan "kec" u Nišu, Radnički dva puta "okrenuo" Rad, uz "7+" golova!”. telegraf.rs. 7. 6. 2020. Приступљено 7. 2. 2021. 
  26. ^ „Nova epizoda fudbalskog globtrotera: Kaluđerović ponovo u Žalgirisu”. mozzartsport.com. 1. 7. 2020. Приступљено 7. 2. 2021. 
  27. ^ „Aktivirano ubojito oružje: Nema odbrane kad puca AK99, Kaluđerović opet šampion Litvanije (VIDEO)”. mozzartsport.com. 14. 11. 2020. Приступљено 7. 2. 2021. 
  28. ^ „Rad i Kaluđerović, četvrti put: Da ne verujem u opstanak, ne bih se vratio”. mozzartsport.com. 6. 2. 2021. Приступљено 7. 2. 2021. 
  29. ^ „Ђукић одредио коначан састав”. b92.net. 7. 8. 2008. Приступљено 13. 7. 2019. 
  30. ^ „Андрија Калуђеровић прославио рођендан и крштење сина Луке”. hellomagazin.rs. 27. 8. 2011. Приступљено 27. 2. 2020. 

Спољашње везеУреди