Отворите главни мени

Андрија Ненадовић

Андрија Ненадовић звани Кљуцар (Црвена Јабука, 20. април 1896Црвена Јабука, 25. децембар 1969) био је земљорадник и учесник Првог светског рата, те одбране Краљевине СХС (1920) од великоалбанске агресије. Носилац је Сребрног војничког ордена Карађорђеве звезде са мачевима, као и још неколико одликовања и признања.[1]

АНДРИЈА НЕНАДОВИЋ
Andrija Nenadović.png
Андрија Ненадовић, звани Кљуцар
Датум рођења(1896-04-20)20. април 1896. године
Место рођењасело Црвена Јабука, Уб
Краљевина Србија Краљевина Србија
Датум смрти25. децембра 1969. године
Место смртисело Црвена Јабука
СФРЈ
Професијаземљорадник
Учешће у ратовимаПрви светски рат,
Албанска агресија на Краљевину СХС
СлужбаВојска Краљевине Србије
19121920.
Чинрезервни каплар
Одликовања
Тракица војног ордена

БиографијаУреди

Андрија Ненадовић, звани Кљуцар, рођен је 20. априла 1896. године у селу Црвена Јабука код Уба, од оца Михаила и мајка Ружице, пољопривредника, средњег имовног стања. Био је један од потомака Николице Ђурића, капетана из Првог српског устанка. Поред Андрије, његови родитељи су имали још три сина: Милорада, Драгића и Момчила. После завршене основне школе живео је у месту рођења и бавио се пољопривредом.

Ратно искуствоУреди

Томислав Влаховић за Ненадовића пише да је учествовао у свим ратовима од 1912. до 1918 године, а по сећању родбине Краљевски орден Карађорђеве звезде добио је за заслуге у заштитници српске војске при њеном одступању на Јадранско приморје, бранећи митраљезом једну коту, док и последњи војник није одступио. Међутим, у архивској документацији пише да је одликован Сребрним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима као припадник Митраљеског одељења X пешадијског пука. О томе му је издат указ бр. 55577, од 15. септембра 1925. године. За то одликовање предложен је због заслуга стечених у борбама вођеним при упаду Арнаута из Алабније у Краљевину СХС 1920. године, као и борбама са одметницима. Имајући у виду годину његову рођења он сигурно није учествовао у балканским ратовима, па можда и у Првом светском рату. Зато не треба искључити могућност да је ово високо одликовање стекао као војник на одслужењу редовног војног рока по завршетку Првог светског рата.

На почетку Другог светског рата ступио је у Тамнавски батаљон Ваљевског односно Посавског народноослободилачког партизанског одреда и учествовао у неким борбама. Касније се вратио кући и помагао НОП. Све то време Карађорђева звезда била је закопана како Немцима не би пала у руке. По завршетку рата орањем њиве орден је случајно нађен али је прилично оштећен.

Био је ожењен Миљаном, девојачки Симић, (1898-1962) домаћицом. Имали су кћери: Николију (1918), Манду (1924), Миланку (1926) и Бојку (1928) и синове: Прибислава – Мила (1921–1983), Златомира (1930) и Милорада (1934).

Андрија Ненадовић умро је 25. децембра 1969. године у свом у родном селу Црвена Јабука код Уба.

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Архив Војно-историјског института, Београд, Досије Андрија Ненадовић
  • Архив Југославије, Београд, Фонд Краљевог двора, Збирка података носилаца ордена Белог орла и Карађорђеве звезде са мачевима;
  • Влаховић, 1990, 435; Радојчић, 2007а, 102;