Анимирани филм
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Анимирани или цртани филм је вид филмске уметности. За разлику од играног филма, у анимираном филму су ликови и позадина нацртани. У ову се скупину често стављају филмови у којој ни ликови ни позадина нису нацртани али нису нити стварни, живи, ликови него лутке. Државе највећи произвођачи анимираних филмова су САД и Јапан.
Почеци
уредиСредином 19. века, када је у европској уметности, посебно сликарству, дошло до развоја реализма Курбеа и Домијеа, створена је фотографија – дагеротипија. Сликарству и фотографији заједничко је било приказивање стварности. Убрзо, већ крајем 19. века, браћа Лимијер су на осветљеном платну приказала слику која је оживела. Овај догађај се сматра почетком развоја филма. Од настанка првих покретних слика до данас, са усавршавањем филмске технике ова уметност се све више развијала – од немог до звучног филма, од црно-белог до филма у боји.
Први анимирани филмови
уредиПрви анимирани филмови, које називамо и цртаним филмовима, приказани су у последњој деценији 19. века, и били су дело француског уметника Емила Рејноа. Међутим, пре 1910. године и појаве смешних ликова, као што су неспретни Фантош и диносаурус Грети, публика се није занимала за анимиране колико за стварне забављачке.[1]
Анимирани филмови су најчешће приказивани пре целовечерњег филма у биоскопима и трајали су отприлике пет минута. Ускоро су отворени филмски студији који су се бавили искључиво производњом анимираних филмова. Током двадесетих година 20. века, браћа Дејв и Макс Флајшер створили су неколико чувених анимираних јунака, као што су Попај и кловн Коко. Није било неуобичајено да главни лик цртаног филма буде животиња, на пример неваљали мачак Феликс.
Студији анимираних филмова
уредиНајпознатија анимирана животиња свих времена свакако је Мики Маус. Микија је створио Волт Дизни, а први филм у ком се појавио био је „Луди авион“ из 1928. године. Убрзо је публика свих годишта хрлила да види његове најновије догодовштине, као и догодовштине његових пријатеља – Шиље, Паје Патка и Плутона. Дизни је ипак желео још да се испробава са анимацијом, па је направио низ филмова назван „Смешне симфоније“. Анимација у сваком филму била је надахнута познатим делима класичне музике.
Ипак, његова најодважнија одлука била је да сними дугометражни анимирани филм. Већина критичара сматрала је да да ће се гледаоци досађивати гледајући анимирани филм од 80 минута, али је филм „Снежана и седам патуљака“ из 1937. године постигао изванредан успех на благајнама.
Од тада је Дизнијев филмски студио неприкосновен у тој грани филмске индустрије. Не треба заборавити ни друге велике ликове, настале у студијима Дизни, Ворнер Брадерс и Хана-Барбера.
Ликови анимираних филмова
уредиЛикови студија Дизни
уредиЛикови студија Ворнер Брадерс
уредиЛикови других студија
уреди- Морнар Попај
- Бети Буп
- Мачак Феликс
- Пера Детлић
- Бим и Бум
- Роки и Булвинкл
- Мала Лулу
- Оги и бубице
- Пријатељи Срећног дрвета
- Супердевојчице
- Змајева Кугла
- Змајева Кугла З
- Томас и другари
- Пингу
- Поштар Пет
- Покемон
- Доремон
- Наруто
- Астро Бој
- Мој комшија Тоторо
- Супершпијунке
- Пинк Пантер
- Штрумпфови
- Гарфилд
- Хитклиф
- Cubitus
- Mighty Mouse
- Deputy Dawg
- Мистер Магу
- Peanuts
- Миракулус: Авантуре Бубамаре и Црног Мачора
- Астерикс
- Супермен
- Бетмен
- Чудесна Жена
- Флеш
- Спајдермен
- Хулк
- Икс-мен
- Капетан Америка
- Пчелица Маја
- Волас и Громит
- Овчица Шоне
- Инспектор Гаџет
Ликови студија Твентит сенчери Фокс, Comedy Central, Cartoon Network, Nick Jr. и Никелодеон
уредиЛикови студија Turner и Хана-Барбера
уредиНеки дугометражни филмови студија Дизни, Пиксар, Paramount, DreamWorks, Touchstone, Focus Features, Blue Sky Studios и Illumination
уреди- „Снежана и седам патуљака“ (1937)
- „Гуливерова путовања“ (1939)
- „Пинокио“ (1940)
- „Фантазија“ (1940)
- „Дамбо“ (1941)
- „Бамби“ (1942)
- „Пепељуга“ (1950)
- „101 далматинац“ (1961)
- „Књига о џунгли“ (1967)
- „Ко је сместио Зеки Роџеру” (1988)
- „Мала сирена” (1989)
- „Лепотица и звер“ (1991)
- „Аладин“ (1992)
- „Краљ лавова“ (1994)
- „Покахонтас“ (1995)
- „Прича о играчкама“ (1995)
- „Звонар Богородичине цркве“ (1996)
- „Херкулес“ (1997)
- „Мулан“ (1998)
- „Тарзан“ (1999)
- „Шрек” (2001)
- „Дедено доба” (2002)
- „Лило и Стич“ (2002)
- „Мадагаскар” (2005)
- „Кунг фу панда” (2008)
- „Коралина” (2009)
- „Грозан ја” (2010)
- „Залеђено краљевство” (2013)
Анимација
уредиАнимација је техника којом настају анимирани филмови. Да би се снимила једна секунда анимираног филма потребно је 24 цртежа. То значи да је за десетоминутни филм неопходно нацртати 24.400 појединачних сцена. За настанак првих анимираних филмова било је потребно много времена и труд, пошто је позадина сваког цртежа морала бити истоветна. Анимација је доживела корениту промену појавом провидних фолија, на којима су се могле цртати само промене које би одавале утисак покрета, геста или израза лица. Те фолије су слагане преко позадине, а слика коју би заједно давале фотографисана је кадар по кадар. Готово сви аутори анимираних филмова користили су ову технику доскоро, када је у масовну употребу ушла рачунарска анимација.
Дизнијев филм „Прича о играчкама“ први је у историји у потпуности настао помоћу рачунарске анимације.
Референце
уредиЛитература
уреди- Barrier, J. Michael (1999). Hollywood Cartoons: American Animation in Its Golden Age. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-503759-3.
- Bendazzi, Giannalberto (1994). Cartoons: One Hundred Years of Cinema Animation. Bloomington, Indiana: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-20937-5.
- Maltin, Leonard (1980). Of Mice and Magic: A History of American Animated Cartoons. New York: Plume. ISBN 978-0-452-25993-5.
- Stabile, Carol; Harrison, Mark (2003). Prime Time Animation: Television Animation and American Culture. London: Routledge. ISBN 978-0-415-28326-7.
- Stephenson, Ralph (1973). The Animated Film. London: Tantivity Press. ISBN 978-0-498-01202-0.
- Adelson, Candace (1994). European tapestry in the Minneapolis Institute of Arts. Minnesota: Minneapolis Institute of Arts.
- Adler, John; Hill, Draper (2008). Doomed by Cartoon: How Cartoonist Thomas Nast and the New York Times Brought Down Boss Tweed and His Ring of Thieves. Morgan James Publishing. ISBN 978-1-60037-443-2.
- Becker, Stephen D.; Goldberg, Rube (1959). Comic Art in America: A Social History of the Funnies, the Political Cartoons, Magazine Humor, Sporting Cartoons, and Animated Cartoons. Simon & Schuster.
- Bishop, Franklin (2009). Cartoonist's Bible: An Essential Reference for Practicing Artist. London: Chartwell Books. ISBN 978-0-7858-2085-7.
- Blackbeard, Bill, ур. (1977). The Smithsonian Collection of Newspaper Comics. Smithsonian Inst. Press.
- Constable, William George (1954). The Painter's Workshop. Courier Dover Publications. Приступљено 20. 1. 2013.
- Horn, Maurice (1976). The World Encyclopedia of Comics. Chelsea House.
- Morris, Frankie; Tenniel, Sir John (2005). Artist Of Wonderland: The Life, Political Cartoons, And Illustrations Of Tenniel. University of Virginia Press.
- Press, Charles (1981). The Political Cartoon. Fairleigh Dickinson University Press.
- Robinson, Jerry (1974). The Comics: An Illustrated History of Comic Strip Art. G.P. Putnam's Sons.
- Rowson, Martin (21. 3. 2015). „Satire, sewers and statesmen: why James Gillray was king of the cartoon”. The Guardian.
- Walasek, Helen (2009). The Best of Punch Cartoons: 2,000 Humor Classics. England: Overlook Press. ISBN 978-1-59020-308-8.
- Wells, Paul (28. 11. 2008). The Animated Bestiary: Animals, Cartoons, and Culture. Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-4643-8.
- Yockey, Steve (2008). Cartoon. Samuel French. ISBN 978-0-573-66383-3.
Спољашње везе
уреди- Animated Films
- The making of an animated cartoon
- Dan Becker, History of Cartoons
- Marchand collection cartoons and photos
- Stamp Act 1765 with British and American cartoons
- Harper's Weekly 150 cartoons on elections 1860-1912; Reconstruction topics; Chinese exclusion; plus American Political Prints from the Library of Congress, 1766–1876
- "Graphic Witness" political caricatures in history
- Keppler cartoons
- current editorial cartoons
- Index of cartoonists in the Fred Waring Collection
- International Society for Humor Studies
- Fiore, R. (2010-01-31). „Adventures in Nomenclature: Literal, Liberal and Freestyle”. The Comics Journal. Fantagraphics Books. Архивирано из оригинала 06. 02. 2015. г. Приступљено 5. 2. 2013.