Отворите главни мени

Анкона (итал. Ancona, раније Јакин) је познати град у Италији. Анкона је управно средиште и највећи град покрајине Марке у средишњем делу државе и главни град истоименог Округа Анкона.

Анкона
Ancona
AnkonPanorama.jpg
Панорама Анконе
Застава
Застава
Административни подаци
Држава Италија
РегијаМарке
Становништво
Становништво
 — 102.228
 — густина818,87 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43°37′00″ СГШ; 13°31′00″ ИГД / 43.616667° СГШ; 13.516667° ИГД / 43.616667; 13.516667Координате: 43°37′00″ СГШ; 13°31′00″ ИГД / 43.616667° СГШ; 13.516667° ИГД / 43.616667; 13.516667
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина16 m
Површина124,84 km2
Анкона на мапи Италије
Анкона
Анкона
Анкона на мапи Италије
Остали подаци
ГрадоначелникФијорељо Грамиљано
Поштански број60100, from 60121 to 60129, 60131
Позивни број071
Регистарска ознакаAN
Веб-сајт
www.comune.ancona.it

Анкона је позната као важно поморско средиште. То је једна од најважнијих лука на Јадрану, а такође и средишња база италијанске морнарице за Јадранско море.

Порекло називаУреди

Име града је грчког порекла и у преводу значи „лакат“. Стари јужнословенски назив за град је Јакин.

ГеографијаУреди

 
Положај града унутар округа Анкона
 
Поглед на лучки део града
 
Папски трг у старом језгру Анконе
 
Градска лука
 
Улица старе Анконе

Анкона се налази у средишњој Италији. Од престонице Рима град је удаљен 210 км североисточно, а од Болоње 200 км југоисточно.

РељефУреди

Анкона се развила око једном омањег залива на источној обали Јадрана. Будући да је ова обала мора неразуђена, дати залив се показао као једна од најбољих природних лука, на основу чега се развио данашњи град, окренут ка мору и поморству. Град се простире на висини од 16 m.

КлимаУреди

Клима у Анкони је средоземна. Стога су лета топла и сува, а зиме благе и кишовите.

ВодеУреди

Анкона се развила као град уз Јадранско море, на месту где се образовао омањи залив на прилично неразуђеној италијанској обали Јадрана. У граду нема значајних копнених водотока.

ИсторијаУреди

Анкону су основали Грци из Сиракузе 390. п. н. е. и дали су јој име, које долази од грчке речи Αγκων, што значи лакат (лука на истоку града била је заштићена са севера узвишењем у облику лакта). Грчки трговци су основали радионицу за добијање пурпурне тканине. У римско време грађани Анконе су ковали властити новац и наставили су да користе грчки језик. Када је тачно постала римска колонија није извесно. За време Илирских ратова била је заузета као поморска база. Гај Јулије Цезар је заузео Анкону одмах након преласка Рубикона. Њена лука је била јако важна у царска времена, пошто је била најближе Далмацији. Проширена је у доба цара Трајана, који је изградио северни део кеја. У градњи је учесвовао Аполодор из Дамаска. На почетку се налазила тријумфална капија тј. Трајанов славолук.

Након пада Западног римског царства Анкону су нападали Готи, па Лангобарди, а касније и Сарацени. После сваке такве инвазије Анкона се поново обнављала. Била је део Пентаполиса у византијском Равенском егзархату. Касније су је освојили каролиншки Франци после чега је град постао средиште Анконске марке. После 1000. године постала је независна поморска република, која се често сукобљавала са Венецијом. Анкона је била олигархијска република којом је управљало 6 већника, које су бирали три градска округа (терцијери). Анкона је била у савезу са Византијом и са Дубровником. Била је довољно јака да се 1137. године, 1167. године и 1174. године одупре византијској царској војсци. Бродови Анконе учествовали су у крсташким ратовима. За време сукоба папа и царева Светог римског царства у Италији Анкона је била на страни гвелфа. Тада је она углавном била слободан град. Након црне смрти 1348. године, Анкона је потпала под власт породице Малатеста. Ипак, њихова власт је збачена 1383.. године Анкона је 1532. године изгубила слободу и постала је део папске државе. Симол папског ауторитета је била велика тврђава. Заједно са Римом и Авињоном Анкона је била једини град у Папској држави у коме су Јевреји могли остати након 1569. године, али са животом у гету.

У 18. веку град је својим грађевинским подухватима обоготио папа Клемент XII. Он је проширио кеј и на јужној страни луке саградио лазарето, здање каратина намењено пријему путника. У војним превирањима, почевши са француским освајањем 1787. године, Анкона је била стратешки важна тврђава. Ипак, 1860. године град су најпосле заузеле пијемонтске снаге након чега је град ушао у састав новостворене Краљевине Италије. Анкона је имала важну улогу и у Другом светском рату и у јулу 1944. године савезници су ослободили град како би се примакли утврђеној Готској линији којом су Немци бранили прилаз северној Италији. Последњих деценија град се нагло развио.

СтановништвоУреди

Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 100.497 становника.[1]

Демографија
1931.1936.1951.1961.1971.1981.1991.2001.2011.
74.22779.67785.763100.485109.789106.498101.285100.507100.497

2008. године. Анкона је имала око 102.000 становника, 2 пута више у односу на почетак 20. века.

Град данас има значајан удео имигрантског становништва, досељеника из свих крајева свега (близу 10% градског становништва).

Градске знаменитостиУреди

  • Катедрала светог Киријака, посвећена је 1128. године, а завршена је 1189. године Представља лепу романску грађевину, која је грађена у облику грчког крста. Фасада има готски портал.
  • Трајанов славолук, мраморна врата висока 18 m. Подигнута су 114-115. године у част цара Трајана који је изградио луку и представља један од најбољих римских споменика у Марки. Нема више већине оригиналних бронзаних украса. Лук је широк само 3 метра.
  • Лазарет је пентагонална грађевина из 1732. године и покрива 20.000 m². Грађена је да би се грађани заштитили од опасних заразних болестију, које би могле доћи бродовима. Касније се користио као војна болница.
  • Епископска палата је место где је умро папа Пије II 1464. године
  • црква Санта Марија дела Пјаца има дотерану лучну фасаду из 1210. године
  • црква Светог Фрање
  • црква светог Августина

У Анкони је деловао и Ђорђо Орсини или Ђорђо Шибенски (познат и као Јурај Далматинац), који је радио у касном готичком стилу. Радио је на Ложи трговаца, а урадио је и кипове на порталу цркве светога Франческа.

Партнерски градовиУреди

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012. 

Спољашње везеУреди