Анрио HD-320/Hanriot HD.320 (франц. Hanriot HD.320) је француски двоседи школски авион, једномоторни двокрилац који се производио 20.-тих година 20. века у француској фирми Авиони Анрио и у Југославији Фабрика аероплана и хидроавиона Змај.[1][2][3]

Арно HD-320
Arno HD320.jpg
Арно HD-320
Опште
Намена авион за обуку
Посада 2
Произвођач  Француска Авиони Арно и

 Југославија Змај Земун

Први лет 1924
Почетак производње 1924
Димензије
Дужина 7,25 m
Размах крила 9,20 m
Висина 3,05 m
Површина крила 31,30 m²
Маса
Празан 611 kg
Нормална полетна 870 kg
Погон
Клипно-елисни мотор Салмсон 9Ас
Снага 88 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 100 km/h
Макс. брзина на H=0 128 km/h
Долет 260 km
Плафон лета 4.200 m
Брзина пењања 600 m/min
F16 Flight Icon.pngПортал Ваздухопловство

Пројектовање и развојУреди

 
Две пројекције авиона Анрио HD-320 направљен у Змају 1928.
 
Санитетска верзија авиона Анрио (Hanriot H-140S) у ВВКЈ од 1926—1936.
 
Анрио (Hanriot H-140S) у Загребу 1926.

Авион Анрио HD-320 је један од типова авиона H-32 који је настао унапређењем верзије авиона Анрио HD-14. Први авион је направљен 1924. године када је извршен и први пробни лет. Укупно је направљено три типа ових авиона:

  • H-32 - двоседа варијанта школски авион/авион за обуку, основна верзија са мотором Роне 9С (направљено 1 примерак 1924. god),
  • H-320 - верзија са Салмсон 9Ас мотором (направљено 12 примерака 1927.god. + 45 примерка направљено по лиценци у земунском Змају 1928. год.),
  • H-321 - верзија са Клергет 9В (франц. Clerget 9B) снаге 100kW мотором (направљено 20 примерака 1928. god. + 8 modifikacija HD-141),
  • H-140S - Санитетска верзија са Салмсон мотором снаге 88 kW мотором (направљено 12 примерака 1926. god. + коришћен у Војном Ваздухопловству Краљевине Југославије (ВВКЈ) од 1926 до 1936. год,). Овај авион је уместо друге кабине у трупу имао простор за смештај једног носила са рањеником. Са бочне стране трупа авиона су постојала врата која су омогућавала унос носила у труп авиона.

Технички описУреди

Авион је једномоторни двокрилац са правоугластим крилима.

Труп авиона је правоугаоног попречног пресека. Потпуно је дрвене конструкције, пресвучени платном а предњи део трупа на кога је причвршћен радијални ваздухом хлађени мотор је обложен лимом. У трупу је била смештена отворена кабина са два седишта у тандем распореду.

Погонска група На овај авион су уграђивани различити ваздухом хлађени радијални мотори са девет цилиндара и снагама око 100 KS. То су обично били: Роне 9С, Салмсон 9Ас, Клергет 9В, Siemens Sh12 и Валтер 120. Елиса која покреће авион је вучна, двокрака, направљена од дрвета фиксног корака.

Крила су правоугаоног облика са две рамењаче, релативно танког пресека дрвене конструкције пресвучена платном. Горње и доње крило је повезано са по два пара упорница са сваке стране и притегнута затезницама од челичних ужади, крилца има и на горњим и доњим крилима. Репни стабилизатори као и кормила правца и дубине су направљена као и крила: дрвена носећа конструкција а облога од платна.

Стајни трап је конвенционалног типа, фиксан са осовином, а амортизација је помоћу гуменог ужета (сандова). На репу авиона као трећа ослона тачка авиона је еластична дрљача [4][5][6]. Код санитетског авиона Анрио H-140S, предњи точкови стајног трапа су дуплирани тако да уместо два точка овај авион има 4 што му омогућава лакше слетање и полетање и са неприпремљених полетно слетних стаза.

Оперативно коришћењеУреди

 
Прва жена пилот Даница Томић у Југославији крај Арно HD-320

Авион Анрио HD-320 је поред коришћења у Француској још коришћен у Јапану (где су на основу њега развијали своје школске авионе), Парагвају и Југославији. Основне намена му је била почетна обука пилота у авио школама. У Југословенском краљевском ратном ваздухопловству овај авион је популарно зван Ханрио 320, било их је укупно 57 примерака, 12 примерака је било оригиналних француских H.320 Model 1926 испоручених током 1927. године, а 45 примерака је произведено у земунском Змају у току 1928. и 1929. године H.320 Model 1928. У ВВ овај авион је био у употреби између два рата до друге половине 30. тих година замењен је школским авионима Физир ФН.

На авионима Анрио HD-320 произведених у Змају након истека ресурса моторима Салмсон 9Ас вршена је конверзија ових мотора моторима Siemens Sh12 снаге 110 KS. Прва замена је извршена 1929. године. Авион са Сименсовим мотором је популарно је у нашем ваздухопловству назван Анрио-Сименс. Након 1933. године када су ови авиони полако замењивани новим школским авионима Физир ФН, ислужени авиони Анрио HD-320 су уступани Аероклубу где су служили за обуку и тренажу спортских пилота..[7][8][9] Када је код ових авиона дошло до истека ресурса, мотори су замењени моторима Валтер 120 KS, који су се по чехословачкој лиценци радили у фабрици авио мотора Влајковић из Раковице. Ови авиони су се популарно звали Анрио-Валтер, конверзија је урађена у земунском Змају а тачан број овако модификованих авиона није познат[10].

Особине авиона Анрио HD-320Уреди

Опште карактеристикеУреди

  • Мотор - 1 x 88 kW Салмсон 9Ас,
  • Елиса - двокрака,
  • Размах крила - 9,20 m,
  • Површина крила - 31,30 m²,
  • Дужина авиона - 7,25 m,
  • Висина авиона - 3,05 m,
  • Маса празног авиона - 611 kg,
  • Маса пуног авиона - 870 kg,
  • Посада - 2 члана.
  • Стајни трап - Фиксан

ПерформансеУреди

  • Максимална брзина - 128 km/h,
  • Путна брзина - 100 km/h,
  • Највећи долет - 260 km,
  • Плафон лета - 4.200 m.

Земље које су користиле овај авионУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Лучић, Душан (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана (на ((sr))). YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник.
  2. ^ Вељовић, Живан (1972). Пет деценија Змаја (на ((sr))). YU-Београд: ИПМ Змај Земун.
  3. ^ Анрио HD-320
  4. ^ Лучић, Душан (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана (на језику: (језик: српски)). YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник. 
  5. ^ „Hanriot HD-320” (на језику: (језик: француски)). www.aviafrance.com. Приступљено 6. 6. 2010. 
  6. ^ „HD-32(H-19)” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 6. 6. 2010. 
  7. ^ Илић, Видосава (3/2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“. Лет - Flight 3: pp. 88–106. ISSN 1450-684X
  8. ^ „Golden Years of Aviation - Civil Aircraft Register - Yugoslavia” (на језику: (језик: енглески)). www.goldenyears.ukf.net/reg_YU. Архивирано из оригинала на датум 11. 7. 2012. Приступљено 6. 6. 2010. 
  9. ^ Janić, Čedomir; Ognjan Petrović (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на ((en))). Beograd: Aerokomunikacije.
  10. ^ Петровић, Огњан М. (2/2000). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)". Лет - Flight 2: pp. 21–84. ISSN 1450-684X

ЛитератураУреди

  • Вељовић, Живан (1972). Пет деценија Змаја (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: ИПМ Змај Земун. 
  • Микић, Сава (1993). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Д. Грегорић. 
  • Лучић, Душан (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана (на језику: (језик: српски)). YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник. 
  • Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Janić, Čedomir (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Ognjan Petrović. Beograd: Aerokomunikacije. 
  • Оштрић, Шиме (14. 09. 2007). Летећи Чунови: Чамци који лете - летјелице које плове (на језику: (језик: српски)). М. Мицевски. SRB-Београд: Галерија '73. 
  • Ђокић, Небојша; Надовеза, Бранко (2017). Ваздухопловна индустрија Краљевине СХС. Београд: Метафизика. ISBN 978-86-7884-210-8. 
  • Петровић, Огњан М. (2000). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 2: 21—84. ISSN 1450-684X. 
  • Петровић, Огњан М. (2004). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.)”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 30—87. ISSN 1450-684X. 
  • Илић, Видосава (2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 88—106. ISSN 1450-684X. 
  • Узелац, Милан (2004). „Мемоар о организацији ваздухопловства у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 139—157. ISSN 1450-684X. 
  • Лучић, Душан (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана (на језику: (језик: српски)). YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник. 
  • Oštrić, Šime (1991). „Armijsko vazduhoplovstvo”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 30 — 32. ISSN 1450-6068. 
  • Боснић, Петар (2003). „Домаћи школски и прелазни авиони 1924-1941. године”. Наша крила (на језику: (језик: српски)). Београд: Југословенски Аероклуб "Наша крила". 36: 7—9. ISSN 0354-5121. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 
  • Мијатовић, Иван; Ђокић, Небојша (2011). „ЛОВАЧКА АВИЈАЦИЈА ВОЈСКЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ПРАЋЕЊЕ САВРЕМЕНИХ ТРЕНДОВА У НАОРУЖАЊУ - стереотипи и чињенице,”. Расински анали (на језику: (језик: српски)). Крушевац: Историјски Архив Крушевца. 9: 136 — 168. ISSN 1451-4346. 

Спољашње везеУреди