Анте Дамић (Опузен, код Метковића, 7. децембар 1923Београд, 6. јануар 2017), учесник Народноослободилачке борбе и генерал-потпуковник ЈНА.

АНТЕ ДАМИЋ
Датум рођења(1923-12-07)7. децембар 1923.
Место рођењаОпузен, код Метковића
 Краљевина СХС
Датум смрти6. јануар 2017.(2017-01-06) (93 год.)
Место смртиБеоград,
 Србија
Професијавојно лице
Члан КПЈ одоктобра 1941.
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска армија
19421981
Чингенерал-потпуковник

БиографијаУреди

Рођен је 7. децембра 1923. године у Опузену, код Метковића. Његов отац Јуре био је поморац и радио је у Лучкој капетанији у Опузену, а мајка је била домаћица. Она је умрла 1928. године, када је Анте имао свега пет година. Основну школу је учио у Опузену,

Потом се школовао у Метковићу и Макарској, а касније је учио Трговачку академију у Сарајеву. Током школовања, прикључио се омладинском револуционарном покрету. Године 1941. је требало да пође на Економски факултет у Загребу, али га је у томе омео почетак Другог светског рата у Југославији. Непосредно пред напад на Краљевину Југославију, крајем марта 1941. вратио се у родно место.

Током лета 1941. године укључио се у Народноослободилачки покрет (НОП), а у октобру је постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Јануара 1942. године, након једне акције био је ухапшен, али убрзо пуштен. Том приликом био је ухапшен и његов отац Јуре, кога су усташе потом обесиле. Маја 1942. године отишао је у Херцеговину, где се прукључио Неретванској партизанској чети, коју је предводио народни херој Јуре Галић. Прва борба у којој је учествовао била је 20. маја 1942. године са усташком Црном легијом.

Борци Неретванске партизанске чете су касније ушли у састав Омладинске чете Биоковског партизанског батаљона, а крајем августа 1942. године ова чета је постала део Прве пролетерске ударне бригаде, односно њеног Петог батаљона, под командом народног хероја Милоја Милојевића.

ЛитератураУреди

  • Војни лексикон. „Војноиздавачки завод“ Београд, 1981. година.

Спољашње везеУреди