Анте Земљар (Паг, 18. фебруар 1922Загреб, 1. август 2004) био је југословенско-хрватски књижевник.

Анте Земљар
Лични подаци
Датум рођења(1922-02-18)18. фебруар 1922.
Место рођењаПаг,  Краљевина Југославија
Датум смрти1. август 2004.(2004-08-01) (82 год.)
Место смртиЗагреб, Хрватска
ОбразовањеУниверзитет у Загребу

Биографија уреди

Анте Земљар је рођен на Пагу 1922. године. Основну и средњу школу завршио је у Пагу и Шибенику, а у Загребу је дипломирао компаративну књижевност на Филозофском факултету 1962. Учио је израду мозаика у Равени.[1]

Учествовао је у Народно-ослободилачкој борби од 1941. године као илегалац, борац покрета отпора, политички активиста и официр. Као млади илегалац је са групом својих другова после премештања логора Слана, а за време полицијског часа, на централни крст на пашком гробљу поставио венац од глоговог трња с натписом „Жртвама Слане“.

После рата уписао се на Филозофски факултет у Загребу, и био у редакцији часописа Извор. У време резолуције Информбироа бива ухапшен. Период од 1949. до 1953. године је провео као политички затвореник на Голом отоку, где је написао књигу стихова Пакао наде.

Почетком деведесетих година, у време дивљања хрватских националиста који су по хрватској рушили споменике жртвама усташког терора Земљар се томе успротивио. Године 1993. је његов мозаички атеље уништен бомбама и минама, а заједно с њим и библиотека, низ вредних уметнина и 240 нацрта пашких чипки.[2] Починиоци никада нису пронађени.

Књижевни рад уреди

Објавио је десетак књига. У књижевности се Анте Земљар исказао као песник, приповедач, путописац, романописац, критичар и сценариста. Сарађивао је са готово свим релевантним књижевним часописима и писао радио комедије и филмске сценарије. Посебно је успешан у неколико књига где описује климу и људе свог подрчја - хрватску обалу и кварнерска острва. Вероватно најзначајнији рад Анте Земљара је књига књиге је Харон и судбине где је изнео истину о усташком концентрационом логору Слана 1941. године.

Библиографија уреди

  • Мозаик (Ријека, Ријечко књижевно и научно друштво, 1975.)
  • Дјевица или мој Габријел о себи и другима (Сплит, Чакавски сабор,1977)
  • Записи с Kубе (Ријека, с.н., 1979)
  • Лептири и друге приповијетке (Загреб, Аугуст Цесарец, 1979)
  • Хајка за мном по отоку 1 (Загреб, Спектар, 1985)
  • Никако до младости (Загреб, Спектар, 1985)
  • Улица пропуха (Ријека, Издавачки центар Ријека, 1985)
  • Харон и судбине (Београд, Четврти јул, 1988)
  • Пакао наде: хајка за мном по отоку 2, голооточке варијације (Загреб, Тргораст, 1997)
  • Вечерњи разговори, 1995.-2000. (Ријека, Адамић, 2001)
  • Трг жртава фашизма (Загреб, 2003)
  • Kварнерски полиптих (Ријека, Издавачки центар Ријека, 2004)
  • Мој пријатељ кос (Загреб, Дуриеуx, 2004)
  • Пакао наде: хајка за мном по отоку 2, голооточке варијације (Загреб, Разлог, 2004)

Референце уреди

Спољашње везе уреди