Анте Мандић (Трст, 2. јун 1881Ловран, 15. новембар 1959) био је хрватски правник и политичар.

Анте Мандић
Датум рођења(1881-06-02)2. јун 1881.
Место рођењаТрст
 Аустроугарска
Датум смрти15. новембар 1959.(1959-11-15) (78 год.)
Место смртиЛовран
 ФНРЈ
РодитељиФране Мандић

Биографија уреди

Рођен је 1881. године у Трсту. Завршио је Правни факултет у Грацу, након чега је био адвокат у Трсту, Волоском и Опатији. Године 1915, као представник Југословенског одбора у Петрограду, учествовао је у организовању југословенских добровољачких одреда у Одеси. Од октобра 1917. био је секретар централног уреда Југословенског одбора у Лондону, а након повратка у Краљевину СХС председник Југословенско-чешке лиге (од 1919) те адвокат у Волоском (19211937), Београду (1937—1941) и Опатији (до 1943).[1]

Након капитулације Италије 1943, био је изабран за председника опатијског Народноослободилачког одбора, већника ЗАВНОХ-а те члана Президијума АВНОЈ-а. Од 1944. био је председник Обласног одбора јединственог народноослободилачког фронта Истре и Комисије за ратне злочине Хрватске, а од марта до новембра 1945. члан Краљевског намесништва основаног у оквиру Споразума Тито–Шубашић.[1]

Пошто је 7. августа 1945. године у Београду отпочело Треће заседање АВНОЈ-а, краљ Петар II је одлучио да прогласом од 8. августа опозове сву тројицу краљевских намесника. Међутим, намесници се нису повиновали опозиву, а Привремена влада је закључком од 10. августа и формално анулирала краљеву одлуку.[2]

Након проглашења републике и укидања Краљевског намесништва (29. новембар 1945. године) отишао је у пензију.[3]

Године 1956. под насловом Фрагменти за хисторију уједињења објавио је документарну грађу о делатности Југословенског одбора у Лондону 1914–1917. године.

Умро је 1959. године у Ловрану.

Референце уреди

Литература уреди