Антимасонска изложба

Антимасонска изложба отворена је 22. октобра 1941. у Београду. Ова изложба била је припремљена као пропагандистичка изложба у служби Недићеве власти у Србији, а против Јевреја и масона. Изложбу су финансирали Немци.

Постер са Антимасонске изложбе који приказује четничког вођу Драгољуба Михаиловића као саучесника у наводној јеврејској завери.
Постер са Антимасонске изложбе који приказује Стаљина и Черчила као јеврејске марионете.

За ову изложбу издате су 4 поштанске марке, штампано је 60.000 плаката, 200.000 брошура, 100.000 летака, 9 врста дописница у 108.000 комада, направљено је 176 биоскопских реклама. Верује се да је изложбу до затварања 19. јануара 1942. посетило око 80.000 људи, међу којима су и Милан Недић и неки његови министри.

Иако је по имену изложба била антимасонска, њен циље је био промовисање антисемитских идеја и ширење мржње према Јеврејима. Неке поставку су биле намењене да дехуманизују Јевреје и оправдају истребљивање које су спроводли нацисти. Друге поставке су подсећале на антијеврејску пропаганду из времена Руске Империје и понављали су тврдње изнете у књизи Протоколи сионских мудраца. Изложбу су организовали бивши и тадашњи чланови фашистичког покрета Збор, а њен циљ је било разоткривање наводне јудеомасонске завере за владавину светом.

Позадина уреди

Силе Осовине су 6. априла 1941. напале Краљевину Југославију. Лоше наоружана и обучена, Југословенска војска је била брзо поражена. Држава је затим распарчана, а Вермахт је образовао територију Територије војноуправног команданта Србије.[1][2] Територија је обухватала највећи део данашње уже Србије, уз северни део Косова (око Косовске Митровице) и Банат.[3] Ово је био једини део окупиране Југославије у ком су Немци успоставили војну окупацију. То је учињено да се искоричне кључни железнички и водени путеви који су пролазили кроз њу, као и због важних сировина, као што су руде метала.[4] Војни заповедник Србије је именовао марионетску Комесарску управу да води администратинве после под немачким руководством и надзором".[5] Немци су такође промовисали фашистички Југословенски народни покрет Збор, који је предводио Димитрије Љотић.[6] У међувремену, радикални хрватски националиста и фашиста Анте Павелић. који је дуго био у егзилу у Мусолинијевој Италији, је именован поглавником усташке Независне Државе Хрватске. НДХ је објединила скоро целу данашњу Хрватску, целу Босну и Херцеговину и делове Србије у италијанско-немачки протекторат. Власти НДХ су споводили геноцидну политику против Срба, Јевреја и Рома коју су живели у оквиру граница нове државе. Као резултат, појавила су се покрети отпора, српски ројалистички четници пуковника Драгољуба Михаиловића (који су до јесени 1941. почели ) и комунистички партизани, предвођени Јосипом Брозом Титом.

Немци су 29. августа 1941. именовали Владу народног спаса под генералом Миланом Недићем да замени кратрокрајну Комесарску управу.[7] Недић, предратни начелник генералштаба и министар војске повезан са Збором, је од пада Француске 1940. веровао да ће Немци победити у Другом светском рату и желео је да заштити српски народ од немачких одмазди сарађујући са Немцима. Такође је био и жестоки антикомуниста и антисемита. Због отпора Немцима, Врховна команда Вермахта је прогласила да ће за сваког убијеног немачког војника стрељати 100 Срба, а за сваког рањеног 50.

По заузимању Београда у априлу, Немци су наредили популацији од 12.000 београдских Јевреја да се пријаве окупационим властима. Усвојени су закони који су забрањивали Јеврејима разне активности на окупираној територији, од одласка у ресторане до вожње у трамвајима.[8] Јеврејима је наређено да носе траку око руке на којом је црним словима било исписано реч Јеврејин. Неки пронемачки оријентисани Срби су оптуживали Јевреје да су били организатори војног пуча и демонстрација које су проузроковале инвазију сила Осовине на Југославију[9].

Изложба уреди

Антимасонску изложбу је организовао Лазар Прокић,[10] шеф владиног одсека за пропаганду, уз финансијску помоћ Немаца. Значајан допринос изложби је дала група избеглих белих руских цртача стрипова који су за време Другог светског рата радили у недићевским и немачким пропагандним телима на графичком урећивању новина, али и цртању плаката.[11]

Антимасонска изложба свечано је отворена 22. октобра 1941. у згради Гарашаниновој улици број 8, у којој се до рата налазило седиште Велике масонске ложе „Југославија“. Изложбу је отворио шеф државне пропаганде Ђорђе Перић. Међу званицама су били министри Велибор Јонић, Милош Радосављевић, Јосиф Костић и Јован Мијушковић, као и други квислиншки функционери Драги Јовановић, Владимир Велмар-Јанковић и Цветан Ђорђевић.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Hehn 1971.
  2. ^ Pavlowitch 2002, стр. 141.
  3. ^ Tomasevich 2002, стр. 63–64.
  4. ^ Tomasevich 2002, стр. 64.
  5. ^ Tomasevich 2002, стр. 177.
  6. ^ Thomas 1999, стр. 20.
  7. ^ Tomasevich 2002, стр. 179.
  8. ^ Ramet 2006, стр. 130–131.
  9. ^ Milosavljević 2006, стр. 26.
  10. ^ Petranović 2006, стр. 425.
  11. ^ Тимофејев 2010.

Литература уреди

Спољашње везе уреди