Википедија

Антимајдан

бројне демонстрације у Украјини прво усмерене против Евромајдана,

Антимајдан (укр. Антимайдан, рус. Антимайдан) се односи на бројне демонстрације у Украјини прво усмерене против Евромајдана, а касније и нове украјинске владе. Првобитни учесници су били за подршку кабинету друге владе Азарова, председнику Виктору Јануковичу, и ближе везе са Русијом. Након свргавања Јануковича, Антимајдан се поделио на разне друге групе, које су се делимично преклапале. Они су се кретали од људи који протестују против друштвених болести, преко присталица федерализације Украјине, до проруских сепаратиста и националиста[1].

Антимајдан
Антимајдански протетст у Кијеву 14. децембра 2013.
Датум24. новембар 2013. — 23. фебруар 2014. (2 месеца, 4 седмице и 2 дана)
Локација
Украјина Украјина:
Кијев
Севастопољ
Симферопољ
Харков
Доњецк
Луганск
Одеса
Дњепропетровск
ПоводГлавни катализатор:
Циљеви
  • Одбијање потписивања Споразума о придруживању ЕУ и Споразума о слободној трговини
  • Подршка председнику Виктору Јануковичу
  • Интеграција Украјине у ЕАЕУ
  • Интеграција Украјине у Царинској унији
МетодеДемонстрације, интернет активизам, грађанска непослушност, грађански отпор, хактивизам
СтатусДржавни удар и победа Евромајдана и Десног сектора;
Стране у цивилном сукобу

Про-владини демонстранти

Страна подршка

Водеће фигуре

Главни протести Антимајдана по датуму уреди

Митинзи новембра 2013. уреди

Провладин контрапротест је наводно окупио 10.000 људи 25. новембра[2]. Партија региона је наводно платила својим присталицама 100 UAH₴ за учешће на трочасовном митингу, а присталице су позивале на „изградњу Европе у Украјини [...] али под условима и роковима који су повољни за Украјину“[3]. Према Кијев Посту, демонстранти су држали анти-ЕУ и хомофобичне транспаренте[4]. Дана 29. новембра, на Европском тргу одржан је двочасовни провладин скуп од 3.000 људи[5][6]. Члан Парламента Партије региона Владислав Лукјанов рекао је окупљенима: „Сигуран сам да се наше кретање ка Европи никада неће променити. Ми подржавамо овај избор. Нека се земља разбије од наших корака. Заједно ћемо победити“[5][7]. Кијев Пост је поново известио да су дати подстицаји за присуство и описао је службенике како изгледају „да су бескућници; још више изгледају пијани. Гомилу чине углавном мушкарци“[5]. Евроњуз је говорио да су многи „аутобусирани са истока земље где су проруски расположени јаки. И они су носили националне заставе као и заставе владајуће Партије региона“[8]. Многи у гомили су одбили да разговарају за Евроњуз[9].

Дана 30. новембра, неколико хиљада демонстраната је аутобусима довезено у Харков како би организовали митинг подршке влади на Тргу слободе. Пријављено је око 170 аутобуса на лицу места, а број учесника је према организаторима наводно био преко 70.000[10]; новинске агенције су јавиле да је величина масе била 40.000[10]. Догађај је трајао само 1 сат[11]. Извештаји показују да је учесницима плаћено 50 да присуствују[11], а извештаји показују да су многи били радници у јавном сектору који нису присуствовали сами себи. Скуп је био и за администрацију и за проевропске интеграције.

Децембарски скупови 2013. уреди

У Доњецку је 2. децембра требало да се одржи митинг подршке председнику Јануковичу који су организовале Доњецка обласна државна управа и Партија региона, али је отказан због неорганизовања довољног броја људи[12].

Дана 3. децембра, 1.000 људи је присуствовало митингу у Кијеву који је организовала Партија региона у знак подршке председнику[13].[14] Истог дана, новинари Еспресо.тв су известили да је Партија региона организовала митинг у Кијеву плаћала 200 ₴50 учесницима путем онлајн огласа за посао[14].

Дана 4. децембра, 15.000 људи окупило се у Доњецку у знак подршке председнику, од којих су многи довезени аутобусима[15]. Партија региона је демантовала било какве оптужбе о присиљавању било кога да присуствује[16].

Скупови у Маринском парку уреди

 
Антимајдан у Кијеву, 14. децембра 2013.
 
Руски православни „Антимајдански“ демонстранти машу заставама Руског царства и православним транспарентима

Акција митинга и шаторског кампа у знак подршке председнику Виктору Јануковичу и на иницијативу Партије региона почела је 3. децембра у Маријинском парку који се налази у близини зграде Врховне Раде (парламента)[17][18]. Прес служба Партије региона известила је у недељу 6. децембра да је више од 15.000 људи учествовало на провладином митингу тамо[18]. Према подацима градске полиције, претходног дана у парку је било око 3.000 људи[18], а штампа их је процењивала на 2.000[19]. Полиција је строго чувала овај догађај не само од антивладиних демонстраната[20], већ и од свих новинара и посматрача.

Како преноси Сегодња, људи који су присуствовали провладином догађају у Маринском парку били су ангажовани или су били обавезни да присуствују, и приморани да остану на унапред одређено време. У једном инциденту 8. децембра, наоружано обезбеђење је против њихове воље држало демонстранте на митингу[19].

Говорећи под условом анонимности за Кијев Пост, један демонстрант је рекао да су учесници митинга плаћени 300₴ или више како би зарадили новац без одласка на посао. Она се присетила и случајева када их по цео дан нису пуштали ван митинга, док је унутар кампа било нагомилано ђубре и прљави тоалети на терену[21]. Марк Мекинон, виши међународни дописник The Globe and Mail, покушао је да интервјуише демонстранта на текућем Анти-Мајдану, али иако је одбијен, демонстрант му је наговестио да она заправо подржава евромајданске протесте[22].

У парламенту 13. децембра, лидер Свободе Олег Тјахнибок рекао је да су људи на владином платном списку у медицинском, образовном и другим секторима (такозвани „бјуџетние“ сектори) били малтретирани да дођу на планирани провладин митинг тог викенда; Реаговао је председник парламента и члан Партије региона Володимир Рибак, рекавши да је погрешно вршити притисак на људе и да то мора престати[23].

Провладин митинг је завршен 23. децембра[24].

Митинг 14–15. децембра 2013. на Европском тргу уреди

 
Полиција чува улаз на Антимајдан демонстрације на Европски трг, Кијев, ујутро 14. децембра.

Партија региона је 14. децембра саопштила да намерава да одржи митинг на Европском тргу под заставом „Спасимо Украјину“[23][25]. Бивши председник Леонид Кравчук осудио је потез за стварање другог митинга у граду од стране званичника[26]. Према партијским званичницима, очекивало се да ће 20.000 доћи из Доњецка и 10.000 из Дњепропетровске области[23]. Очекивало се да ће многи други стићи са Крима, Одеске области и низа других региона[27]. Уочи митинга, 12. децембра је објављено да „хиљаде“ становника Дњепропетровска (углавном владини службеници, ученици техничких школа и спортисти) путују у Кијев да би се придружили провладиним скуповима. Интервјуисани су рекли да то раде невољно, и то само два дана, по стопи од 400–500 УАХ₴₴₴ дневно[28][29]. Такође је објављено да су државни службеници били приморани да се придруже групи под претњом отпуштања[30]. На дан митинга, посланик УДАР-а Роман Череха оптужио је званичнике да доводе децу из склоништа, обећавајући им храну и смештај[31]. Доњецка регионална организација Партије региона је 13. децембра саопштила да ће људима који желе да оду у Кијев бити обезбеђени оброки хране и да ће бити превезени посебно нарученим возом, који плаћа партија[32]. У Одеси је неколико возова у којима је било око 3.000 људи кренуло из града са ученицима и наставницима да учествују на провладином скупу; студенти, неки са Правне академије у Одеси, признали су да ће добити кредит за похађање; други би добили новчану надокнаду[33]. Слично је објављено у Луганску да је преко 1.000 отишло железницом, а они који су присуствовали били су углавном рудари угља из региона. Градоначелник Луганска Сергеј Кравченко је у обраћању навео да ће више од 1.500 становника подржати владу на митингу[34]. У међувремену, у Запорожју је јављено да воз пун 1.600 „спортских мушкараца и радника државних предузећа и компанија“ полази за Кијев. Кондуктери су рекли да је то био приватни, изнајмљени воз са картама које нису доступне јавности[23]. На листи коју је објавила новинарка Татјана Хонченко, Партија региона је изнајмила укупно 27 возова, сваки са просечно по 20 вагона за догађај током викенда како би превезла присталице из целе Украјине у Кијев[35].

Опозициони лидери Арсениј Јацењук и Игор Мирошниченко издали су упозорење, позивајући се на инсајдерске информације, да власти планирају да искористе велики провладин митинг како би започели грађански сукоб и оправдали увођење ванредног стања, што би захтевало употребу нереда Беркут полиције и војске да очисте Европски трг и Мајдан[27][36]. Јацењук је посебно упозорио на употребу унајмљених насилника (титушки) који ће се инфилтрирати и почети да праве пустош у проевропском логору прекривеном бојама Европске уније или националних боја[27]. Лидер опозиције Јуриј Луценко је, међутим, позвао на смиреност и уверио да ће провладином митингу присуствовати мирни службеници и студенти које плаћа држава[27]. Олександр Јефремов, шеф парламентарне фракције Партије региона, поновио је: „Ово ће бити искључиво мирне демонстрације, са нашим људима се увек лако слагати... такође ћемо се ослонити на полицију да створи сигуран тампон између два скупа[27]. „Међутим, у изјави посланика Партије региона Вадима Колесниченка признаје се стварање група осветника које се формирају на југоистоку Украјине и широм Крима ради „заштите јавног реда и устава“, као и да је једна таква група у Севастопољу већ била окупљена. 800 регрута; додајући да ће бити укључени у догађаје за викенд[37]. У интервјуу Радија Слободна Европа/Радио Слобода са учесником на дан догађаја, субјект (који је предавао бокс) је открио да су њему и групи других организатори понудили 1.000 УАХ₴₴ да подстакну тучу са демонстрантима на Мајдан [38].

Прес служба Министарства унутрашњих послова саопштила је 13. децембра за Киив Пост да је провладин скуп добио дозволу да присуствује до 200.000 људи[23]. Према Зеркало Недели, једној од најутицајнијих новина у земљи, Савет за националну безбедност и одбрану Украјине и влада наредили су Министарству одбране да помогне у обезбеђивању безбедности, логистике, распоређивања пољских кухиња и транспорта 200.000 цивила у притвор. провладин митинг у Кијеву за викенд 14–15. децембра[39]. Наводи се да је од Министарства унутрашњих послова затражено да помогне у обезбеђењу оних који долазе у Кијев из других региона земље[39]. Извештај су у медијима пропратили Тхе Инсајдер[40], УНИАН[41], и Украјинска Правда[42]. Министар одбране је касније демантовао ове гласине, позивајући се на члан 17. и члан 37. Устава Украјине, који забрањује учешће Оружаних снага Украјине у унутрашњим политичким борбама[43]. Упркос томе, 13. децембра виђено је постављање шатора на имовини Министарства одбране[44], а у посебном извештају Зеркала Недели откривено је да је Министарство одбране у претходна два дана изводило вежбе, укључујући пописивање опреме (нпр. пољске кухиње, возила) за подршку провладиним протестима. Ресурси су такође пребачени Укпромакорду, снабдевачу хране украјинских оружаних снага[45]. Даље, на дан догађаја сведоци су известили и фотографисали 40 војних пољских кухиња које су служиле провладиним присталицама у Маринском парку[31].

Премијер Никола Азаров је говорио на митингу и рекао присутнима да Украјина није одбила свој циљ интеграције у ЕУ: „Ми наводно издајемо Украјину и потписујемо [споразум о придруживању] Царинској унији Белорусије, Казахстана и Русије. Оштро поричем ове спекулације“[46]. Изјаве да украјинске власти планирају улазак у ову Царинску унију назвао је „профитирањем“[46]. Азаров је такође позвао: „Не делите Украјину, не правите барикаде“[47]. Азаров је такође рекао да је ЕУ инсистирала на "неприхватљивим условима" за потписивање АА, укључујући увођење геј бракова и закона који штите сексуалне мањине. „Опозициони лидери причају бајке када кажу да само треба да потпишемо споразум [са ЕУ] да бисмо сутрадан почели да путујемо у Европу без виза. Ништа од тога. Тек треба да се придржавамо цео сет предуслова: морамо да легализујемо истополне бракове, морамо да усвојимо законе о равноправности сексуалних мањина и тако даље. Да ли је наше друштво спремно за то?" Азаров је рекао[48]. Азаров је потом отишао у Беч, где одржава раскошан дом.

На догађају, посланик Партије региона Григориј Смитјух позвао је присутне да апелују на руског председника Владимира Путина да снизи цену гаса у Украјини, и ангажовао је масу уз скандирање „Путин! Путин!“[31]

Организатори су тврдили да је присуствовало преко 100.000 људи[49]; полиција је проценила да их је било 60.000, што је такође процењено да је максимални капацитет трга[50]; очевици су оценили да је присуствовало чак 20.000[51][52]. У 18.00 часова Председник Партије региона Олександр Ефремов најавио је завршетак састанка, дан раније него што је планирано[53]. До краја митинга остало је само 3.000[31], а до вечери Европски трг је био пуст[54].

Митинг 15. децембра трајао је од 10:00 до 16:00 часова, а било је разних извештаја да учесници нису у потпуности плаћени за своје време. „Људи су дошли да изразе своју вољу. Плаћали смо им 300 куна дневно. Нисам им обећао новац, ту сам са својим бирачима“, рекао је Артур Мартовицки, посланик из Партије региона[55].

Јануарски митинг 2014. у Маринском парку уреди

Још један митинг присталица Партије региона почео је 13. јануара 2014. и наставио се до усвајања државног буџета за 2014. 17. јануара[56][57]. Према речима организатора, људи на митинг долазе јер желе „стабилност у земљи“ и сматрају да је неприхватљиво кочити усвајање државног буџета[56]. Демонстранти планирају да преноће у шаторском граду у Маринском парку[56]. Према речима организатора, учесници митинга су прикупљали потписе који ће бити послати Градском већу Кијева са захтевом да се центар Кијева ослободи демонстраната, укључујући Хрешчатик и Мајдан Незалежности[56]. Организатори су саопштили да се демонстранти залажу за мирно решење овог питања и да су против насилног растурања проевропског митинга[56]. Интерфакс-Украјина је 13. јануара известио да је у парку постављено десетак шатора и постављени метални штитови окомито на улицу Хрушевског, а иза њих стоје полицајци[56].

Премијер Азаров је критиковао извештавање о Евромајдану у западним медијима, као и недостатак пажње на 'антимајдан', „Западни медији обраћају пажњу на један трг, а не плаћају за други," и рекао да антимајдан представља све Украјина, док Евромајдан у целини представља само Лавов, Тернопољ и Ивано-Франковск. Тада је изјавио да већина Украјине подржава председника, владу и да више нема интереса за европске интеграције[58].

Још један митинг присталица Партије региона (који је планиран да окупи до 10.000 учесника) у Мариинском парку почео је 21. јануара 2014. против наводног покушаја „пуча“ од стране демонстраната Евромајдана[57]. Планирано је да се настави до краја нереда у улици Хрушевског 2014. године[57].

Други антимајдани уреди

 
„Коридор“ на Хрешчатику између демонстрација Евромајдана и „Антимајдана“, гледа према Мајдану Незалежности, 8.00 часова, 14. децембар.

Комунистичка партија Украјине планирала је да окупи 2.000 присталица на митингу 24. новембра 2013. против потписивања споразума са Европском унијом[59]. Комунисти који су присуствовали поставили су шаторе у близини статуе Лењина у Кијеву, са намером да је заштите од вандализма[60].

Дана 25. новембра у Севастопољу Руски блок и Комунистичка партија Украјине организовали су „антимајдан“[61]. Састанак је одржан у знак подршке придруживању Царинској унији Белорусије, Казахстана и Русије[61]. Претходни митинзи Руског блока претходних недеља укључивали су паљење заставе ЕУ и антивладину и антиукрајинску реторику[62][63], 26. новембра, организован је још један протест против Мајдана у Доњецку, који је привукао само 30 студентских демонстраната. Организатори су навели да је Европска унија уништила економије нових чланица и да би улазак донео корупцију и геј бракове[64]. Протест је био супротан про-ЕУ Евромајданском протесту удаљеном 200 метара, који је привукао не више од 50 демонстраната. Сутрадан је у Николајеву одржан мали антимајдански митинг Руског блока и комуниста[65]. На митингу 25. новембра у Луганску, демонстранти су наишли на отпор групе донских козака, који су били против чланства у ЕУ и про-ЕУ демонстранте називали фашистима[66].

Митинг комуниста 1. децембра у Доњецку окупио је око 200 углавном старијих присталица који су скандирали: „Унија Украјине, Русије и Белорусије је неизбежна“[67]. Следећег дана, посланик Комунистичке партије Украјине Антонина Хромова дала је изјаве у Доњецком регионалном савету, одобравајући употребу силе за уклањање демонстраната у Кијеву, што је пропраћено аплаузом. Она је наставила рекавши да Украјини нису потребне европске вредности, а то су „истополни бракови“ и „афрички свињари“[68].

Градско веће Севастопоља, на иницијативу Руског блока, одлучило је да апелује на председника и владу Украјине да преоријентишу спољну политику на Русију и њену Царинску унију[69]. Руски блок је такође затражио оставку министра просвете Дмитра Табачника, јер није спречио студенте да учествују на евромајданским протестима[70]. Организација „Руска заједница Севастопоља“ одржала је 8. децембра митинг подршке снагама Беркут за борбу против нереда који су доспели на насловне стране због напада на студенте и новинаре у Кијеву недељу дана раније. Вођа групе Татјана Ермакова изразила је огорчење чињеницом да су, према њеним речима, демонстранти провоцирали и напали трупе Беркута. „Ниједна земља на свету не би дозволила такво безакоње које се већ 17. дан дешава на Мајдану“, рекла је она[71]. У званичном саопштењу Руске заједнице посебно се захваљује снагама за борбу против нереда што су нас „заштитиле од фашиста“, а демонстранте Евромајдана назвало је „нацистима“ и „бандеровцима“.

Лидери Руског блока и руског јединства састали су се 14. децембра са генералним конзулом Русије на Криму Вјачеславом Свитличним и прогласили припрему антимајдана са захтевом за отцепљење Крима од Украјине[72].

Дана 25. јануара, у Миколајеву је одржан провладин антимајдан, а учесници су углавном описани као углавном млади мушкарци, атлетски настројени и изгледају као титушки. Гомила од 400 људи говорила је против фашизма и држала знаке промовишући јединство Украјине, Белорусије и Русије[73].

У Симферопољу је 26. јануара одржан митинг против покрета Мајдан, на коме је присуствовало 200 људи. Демонстранти су оптужили новинаре за убијање људи у Кијеву[74]. 1.000 се окупило у Доњецку, уз подршку локалних присталица Региона, комуниста и неокозака; сукоби су изазвали неке повреде[75].

Комунисти су 1. фебруара у Дњепропетровску одржали митинг подршке спајању Украјине са Русијом и Белорусијом и позвали на увођење полицијског часа, затварање банака и протеривање странаца[76]. У јануару 2015. године, покрет против Мајдана у Русији саопштио је да је спреман да употреби насиље да заустави антивладине и продемократске демонстранте[77].

Критике уреди

Неколико новинских кућа је истражило тврдње како би потврдило да су учесници провладиних митинга углавном радили за финансијску компензацију, а не из политичких разлога, и да нису били органски одговор на Евромајдан. „Људи стоје на Евромајдану протестујући против кршења људских права у држави, и спремни су на жртву“, рекао је Алексиј Харан, политиколог на Кијевско Мохиљанској академији у Кијеву. „Људи на Антимајдану се залажу само за новац. Влада користи ове најамнике да изазове отпор. Они неће ништа жртвовати“[78]. Међутим, 42 активиста Антимајдана изгубило је живот у пожару у Одеси 2014. године.

Наследници Антимајдана уреди

  • Украјински фронт, главни наследник Антимајдана који је заменио покрет и ујединио све његове гране
    • Одеска дружина, градска филијала у Одеси
    • Оплот, градска филијала у Харкову
    • Оплот Донбаса (касније - Руска Православнаја Армија), градски огранак Доњецка
    • Армија Југа-Востока, градски огранак у Луганску

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „South-Eastern Ukraine: Extremism and the Anti-Maidan | UCL SSEES Research Blog”. 
  2. ^ „Huge demonstration in Kyiv in support of EU pact”. EurActiv. 25. 11. 2013. Приступљено 26. 11. 2013. 
  3. ^ „Maidan 2.0: A Protest With Reservations”. The Interpreter. 25. 11. 2013. Приступљено 1. 12. 2013. 
  4. ^ Musicians liven up EuroMaidan stage, Kyiv Post (29 November 2013)
  5. ^ а б в Live updates of the protests, Kyiv Post (27, 28 and 29 November 2013)
  6. ^ „Demonstrators at pro-government rally at Kyiv's European Square”. Kyiv Post. 29. 11. 2013. Приступљено 1. 12. 2013. 
  7. ^ Ukraine opposition demands leader resign after EU snub, Seven News (30 November 2013)
  8. ^ Ukraine's rejection of EU deal brings rival rallies at home Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2020), Euronews (29 November 2013)
  9. ^ Ukraine: tension in Kyiv as pro and anti government protesters hold rallies Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2020), Euronews (29 November 2013)
  10. ^ а б В Харькове провели масштабный провластный митинг. BBC (на језику: руски). 30. 11. 2013. Приступљено 30. 11. 2013. 
  11. ^ а б Швайка назвал харьковский Антимайдан фарсом. Kharkov Commentary (на језику: руски). 30. 11. 2013. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 30. 11. 2013. 
  12. ^ Новости Донбасса :: В Донецке Партия Регионов отменила митинг в поддержку Януковича (на језику: руски). Novosti.dn.ua. 3. 12. 2013. Приступљено 3. 12. 2013. 
  13. ^ Партія регіонів оголосила про початок всеукраїнської акції на підтримку Януковича (на језику: украјински). Radio Svoboda. 3. 12. 2013. Приступљено 3. 12. 2013. 
  14. ^ "Титушкой" можно стать за 200 гривен (на језику: украјински). Zp.comments.ua. Приступљено 4. 12. 2013. 
  15. ^ „На провластный митинг в Донецке привезли несколько десятков автобусов "неравнодушных"”. Gazeta.ua. 23. 7. 2013. Приступљено 4. 12. 2013. 
  16. ^ „"Регионалы" утверждают, что шахтеры в Донецке будут митинговать за власть по своей воле”. Donetsk.comments.ua. 4. 12. 2013. Архивирано из оригинала 9. 12. 2013. г. Приступљено 4. 12. 2013. 
  17. ^ Police block part of govt quarter in central Kyiv, Interfax-Ukraine (5 December 2013)
  18. ^ а б в Several thousand Regions Party activists continue rally in support of Yanukovych, Interfax-Ukraine (8 December 2013)
  19. ^ а б С митинга Партии регионов сбегают госслужащие, их ловят люди в черном. Segodnya (на језику: руски). 8. 12. 2013. Приступљено 9. 12. 2013. 
  20. ^ „Ukraine's capital Kiev gripped by huge pro-EU demonstration”. BBC News. 8. 12. 2013. Приступљено 8. 12. 2013. 
  21. ^ „Pro-government protesters: 'We will stay here until EuroMaidan leaves'”. Kyiv Post. 12. 12. 2013. Приступљено 15. 12. 2013. 
  22. ^ „Twitter / markmackinnon: First woman I spoke to at”. Twitter.com. Приступљено 15. 12. 2013. 
  23. ^ а б в г д „EuroMaidan rallies in Ukraine”. Kyiv Post. 13. 12. 2013. 
  24. ^ Vlasova, Anastasia (23. 12. 2013). „Pro-government protest closes as EuroMaidan goes on”. Kyiv Post. Приступљено 23. 12. 2013. 
  25. ^ „ANNOUNCEMENT rally "to preserve Ukraine" (АНОНС митинга "СОХРАНИМ УКРАИНУ")” (на језику: руски). Party of Regions. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 13. 12. 2013. 
  26. ^ Кравчук засудив спроби зібрати другий Майдан (на језику: украјински). The Insider. 13. 12. 2013. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 15. 12. 2013. 
  27. ^ а б в г д „Яценюк: Власть готовит широкомасштабные провокации на выходные”. Zerkalo Nedeli. 13. 12. 2013. Приступљено 14. 12. 2013. 
  28. ^ З Дніпропетровська на київський "антимайдан" везуть 1 тис. бюджетників (на језику: украјински). The Insider. 12. 12. 2013. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 15. 12. 2013. 
  29. ^ Из Днепропетровска в Киев выехала колонна "спортсменов" и бюджетников (ВИДЕО) (на језику: руски). Comments.ua. 13. 12. 2013. Приступљено 15. 12. 2013. 
  30. ^ Днепропетровских бюджетников заставляют ехать в Киев на 'Антимайдан' [Dnepropetrovsk state employees are forced to go to Kyiv to 'Antimaidan']. Dnepr (на језику: руски). UA: Comments. 12. 12. 2013. Архивирано из оригинала 14. 12. 2013. г. Приступљено 15. 12. 2013. 
  31. ^ а б в г „December 14 Live”. The Insider (на језику: украјински). 14. 12. 2013. Архивирано из оригинала 14. 12. 2013. г. Приступљено 15. 12. 2013. 
  32. ^ Из Донецка в Киев отправляется спецпоезд со сторонниками Президента (на језику: руски). UNIAN. 13. 12. 2013. Приступљено 15. 12. 2013. 
  33. ^ Из Одессы выехали три поезда со студентами для участия в провластных митингах. UNIAN (на језику: руски). 13. 12. 2013. 
  34. ^ Луганск отправил на "антимайдан" в Киев спецпоезд из 19 вагонов. UNIAN (на језику: руски). 13. 12. 2013. Приступљено 15. 12. 2013. 
  35. ^ В Інтернеті оприлюднили список поїздів з "тітушками" та бюджетниками. Ukrayinska Pravda (на језику: украјински). 13. 12. 2013. Приступљено 14. 12. 2013. 
  36. ^ Rachkevych, Mark (13. 12. 2013). „Opposition warns of Yanukovych attempts to instigate violence at Dec. 15 rally”. Kyiv Post. Приступљено 14. 12. 2013. 
  37. ^ "Регионал" Колесниченко: В Крыму и юго-востоке Украины создадут отряды самообороны для защиты госстроя. Interfax-Ukraine (на језику: руски). 12. 12. 2013. Приступљено 15. 12. 2013. 
  38. ^ Седлецька, Наталія (14. 12. 2013). Спортсмени відмовились вчиняти бійки на Євромайдані за 1000 гривень – сповідь "антимайданівця" (на језику: украјински). Radio Free Europe/Radio Liberty. Приступљено 15. 12. 2013. 
  39. ^ а б „Власть с помощью армии готовит на выходные альтернативный 200-тысячный митинг 191”. ZN. 11. 12. 2013. Приступљено 12. 12. 2013. 
  40. ^ Військовим доручили годувати мітинг на підтримку Януковича,-ЗМІ. The Insider (на језику: украјински). Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  41. ^ СМИ: Власть готовит на выходные альтернативный 200-тысячный митинг. UNIAN (на језику: руски). 11. 12. 2013. Приступљено 12. 12. 2013. 
  42. ^ Влада за допомогою армії готує 200-тисячний мітинг-джерело. Ukrainian Pravda (на језику: украјински). 11. 12. 2013. Приступљено 12. 12. 2013. 
  43. ^ Interfax-Ukraine (13. 12. 2013). „Defense Minister: Ukrainian Armed Forces not involved in political rallies in Kyiv”. Kyiv Post. Приступљено 14. 12. 2013. 
  44. ^ Опозиція чекає від влади серйозну провокацію на вихідних (ФОТО). Commentary (на језику: украјински). 13. 12. 2013. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 14. 12. 2013. 
  45. ^ „Міністр оборони втягує армію у політичний конфлікт”. ZN. 14. 12. 2013. Архивирано из оригинала 25. 05. 2020. г. Приступљено 15. 12. 2013. 
  46. ^ а б Azarov says rumors on Ukraine's joining Customs Union profiteering, Interfax-Ukraine (14 December 2013)
  47. ^ Ukraine suspends mayor, security official over protest crackdown, Zee News (14 December 2013)
  48. ^ „Ukraine on Brink of Economic Deal With Russia – Premier”. RIA Novosti. 14. 12. 2013. Приступљено 15. 12. 2013. 
  49. ^ "Регионалы" насчитали на своем митинге 100 тысяч (на језику: руски). Crimea.comments.ua. 14. 12. 2013. Архивирано из оригинала 15. 12. 2013. г. Приступљено 15. 12. 2013. 
  50. ^ "Регіонали" зібрали на свій мітинг 200 тисяч там, де вміщується лише 20. Ukrainian Pravda (на језику: украјински). 14. 12. 2013. Приступљено 15. 12. 2013. 
  51. ^ Ognienko, Victor (14. 12. 2013). Регионы не смогли превозмочь Майдан массой (на језику: руски). The Insider. Архивирано из оригинала 14. 12. 2013. г. Приступљено 15. 12. 2013. 
  52. ^ „EuroMaidan rallies in Ukraine – Dec. 14”. Kyiv Post. 30. 11. 2013. Приступљено 15. 12. 2013. 
  53. ^ „Dec 14 Live”. Kyiv Post. 14. 12. 2013. Приступљено 15. 12. 2013. 
  54. ^ „Twitter / berdynskykh_k: Антимайдан”. Twitter.com. Приступљено 15. 12. 2013. 
  55. ^ Кожного привезеного на столичний "антимайдан" ошукали на 500 грн. Gazeta (на језику: руски). 14. 12. 2013. Приступљено 15. 12. 2013. 
  56. ^ а б в г д ђ Party of Regions supporters begin rally near parliament, planning to stay until adoption of budget, Interfax-Ukraine (13 January 2014)
  57. ^ а б в Government supporters again rallying near parliament, this time against 'coup', Interfax-Ukraine (21 January 2014)
  58. ^ Азаров: на Антимайдані люди з усіх областей, а на Майдані – з декількох. Ukrayinska Pravda (на језику: украјински). 21. 1. 2014. Приступљено 24. 1. 2014. 
  59. ^ „Numerous parties, associations plan rallies in Kyiv on Sunday”. Kyiv Post. 23. 11. 2013. Приступљено 1. 12. 2013. 
  60. ^ Shevchenko, Daryna (25. 11. 2013). „Heavy police protection, just for Vladimir Lenin statue”. Kyiv Post. Приступљено 1. 12. 2013. 
  61. ^ а б „In Sevastopol the Russian Bloc and the Communist Party of Ukraine are gathering the antimaidan (В Севастополе "Русский блок" и КПУ собирают анти-майдан)”. NewDayNews.Ru (на језику: руски). 25. 11. 2013. Приступљено 25. 11. 2013. 
  62. ^ "Свобода": Лозунги на маршах "Русского блока" были "откровенно антиукраинскими и антигосударственными" (на језику: руски). NewDayNews.Ru. 13. 11. 2013. Приступљено 3. 12. 2013. 
  63. ^ "Батькивщина": Акции "Русского блока" (на језику: руски). NewDayNews.Ru. 8. 11. 2013. Приступљено 3. 12. 2013. 
  64. ^ Европа грозит Украине развратом – "Русский блок" провел в Донецке "антимайдан". Gazeta (на језику: руски). 26. 11. 2013. Приступљено 3. 12. 2013. 
  65. ^ На митинг рядом с Евромайданом в Николаеве вышли коммунисты и Русский блок (на језику: руски). Nikvesti.com. 27. 11. 2013. Приступљено 3. 12. 2013. 
  66. ^ Луганск евроинтеграционный: казаки, геи и РПЛ. Politika.lg.ua (на језику: руски). 25. 11. 2013. Архивирано из оригинала 2. 12. 2013. г. Приступљено 8. 12. 2013. 
  67. ^ Donetsk view: Ukraine 'other half' resents Kiev protests, BBC News (3 December 2013)
  68. ^ В Донецке аплодировали "Беркуту" за столичный Евромайдан (на језику: руски). Odessa.comments.ua. 2. 12. 2013. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 3. 12. 2013. 
  69. ^ Горсовет Севастополя по инициативе "Русского блока" потребовал от Януковича вступать в Таможенный союз / 02.12.13 / Севастополь (на језику: руски). NewDayNews.Ru. 30. 5. 2005. Приступљено 4. 12. 2013. 
  70. ^ "Русский блок" требует отставки министра образования Украины / 03.12.13 / Севастополь (на језику: руски). NewDayNews.Ru. 3. 12. 2013. Приступљено 4. 12. 2013. 
  71. ^ "Русская община Севастополя" провела акцию в поддержку "Беркута": Новости УНИАН. UNIAN (на језику: руски). 8. 12. 2013. Приступљено 8. 12. 2013. 
  72. ^ У Криму готується сепаратистський Євромайдан? (на језику: украјински). The Insider. 14. 12. 2013. Архивирано из оригинала 14. 12. 2013. г. Приступљено 15. 12. 2013. 
  73. ^ Участники провластного митинга в Николаеве ожидают штурм ОГА со стороны футбольных фанатов и майдановцев (на језику: руски). 25. 1. 2013. Приступљено 25. 1. 2013. 
  74. ^ В Криму думають, що журналісти когось вбивають / #Євромайдан на сајту YouTube
  75. ^ В Донецке митинг в поддержку власти: мужчине разбили голову (на језику: руски). 26. 1. 2014. Приступљено 26. 1. 2014. 
  76. ^ „YouTube”. YouTube. Приступљено 3. 3. 2014. 
  77. ^ Walker, Shaun (15. 1. 2015). „Patriotic group formed to defend Russia against pro-democracy protesters”. The Guardian. 
  78. ^ Rudenko, Olga (16. 2. 2014). „Protesters: Ukraine paying for pro-government rallies”. USA Today. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антимајдан&oldid=27102122”