Антиох Афродисије
Антиох Афродисије (познат и као Антиох Пандект или Антиох Палестински) је хришћански светитељ и монах. Родио се у 6. веку у Византији, у близини Анкире (данашња Анкара) у Малој Азији.
| Антиох Афродисије | |
|---|---|
_Marsaba_Klosteret.jpg) Манастир Светог Саве Освећеног у коме се Антиох Афродисије подвизавао | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 6. век |
| Место рођења | Анкира, Византија |
| Датум смрти | око 635. |
| Место смрти | Византија, |
| Световни подаци | |
| Поштује се у | Православна црква, Римокатоличка црква |
| Празник | 24. децембар (православље) |
Подвизавао се као монах у манастиру Светог Саве Освећеног, у Палестини. Био је савременик и очевидац Византијско-персијског рата (602–628). Током овог рата био је сведок персијског освајања Јерусалима и рушења и пљачкања манастира по Палестини током 614. године. Био је познат по својим врлинама и светости. Познат је по томе што је написао књигу Пандекта, у сто тридесет глава. Преминуо је око 635. године.
Током врсте богослужења — Велико повечерје у Православној цркви се чита молитва Антиоха Афродисија „Молитва друга, Господу нашем Исусу Христу (Антиоха, монаха Пендекта)“[1].
И дај, Владико, нама, који одлазимо на спавање, одмор тела и душе, и сачувај нас од мрачнога сна греховиог, и од сваког тамног и ноћног сладострашћа; укроти насртаје страсти, угаси распаљене стреле лукавога које на нас подмукло лете; умири тело наше, и свако земно и вештаствено умовање наше успавај. И даруј нам, Боже, бодар ум, целомудрен разум, срце трезвено, сан лак и слободан од сваког ђавољег сањарења. И подигни нас у време молитве, утврђене у заповестима Твојим, и дубоко свесне закона Твојих. Даруј нам свеноћно славословље, да бисмо певали и хвалили и славили пречасно и величанствено име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин. Преславна Приснодјево, Мајко Христа Бога. принеси нашу молитву Сину Твоме и Богу нашем, да спасе Тобом душе наше.
Пандект уреди
Пандект (грч. Πανδέκτης της άγίας Γραφης) је књига коју је Антиох написао око 620. године. Састоји се од духовних мисли заснованих на Светом писму и на мислима светитеља који су живели пре Антиоха. Књига има 130 поглавља.[2]
Неки од познатих цитата из Пандекта су:
Ако су демони преклињали Господа да их не пошаље у бездан и молба им беше испуњена, колико ли ће пре бити услишене молитве нас који смо се обукли у Христа, када се молимо да се избавимо од умне (духовне) смрти? Посветимо се стога, молитви, јер је велика њена сила.[3]
Појање је дар Божји анђелима и људима као начин заједничења са њим[4]
У последњем поглављу Пандекта се налази списак јеретика од Симона Врача до следбеника северијанског Монофизитства[5].
Српска православна црква слави га 24. децембра по јулијанском, а 6. јануара по грегоријанском календару.
Референце уреди
- ^ Велико Повечерје, Текст богослужења (страна 249)
- ^ АНТИОХ ПАЛЕСТИНСКИЙ (приступљено 11. јануара 2013)
- ^ Светосавље — Молитве и Богослужења: О молитви (приступљено 11. јануара 2013)
- ^ ЕПИСКОП НИШКИ ЈОВАН (ПУРИЋ): ЦРКВЕНО ПОЈАЊЕ – ДАР БОЖЈИ АНЂЕЛИМА (приступљено 11. јануара 2013)
- ^ „Antiochus of Palestine“ у католичкој енциклопедији
Литература уреди
- (језик: српски) „Житија светих“, 24. децембар, Јустин Поповић