Антиславизам

Антиславизам или славофобија, односно антисловенство, појам је којим се означавају разни облици нетрпељивости, непријатељства или мржње према словенским народима, њиховим државама, историјским тековинама и културној баштини у целини. Током историје, антиславизам се испољавао у широком распону од омаловажавања словенских народа и њихове културе, преко изражавања нетрпељивости и непријатељства, до отвореног заговарања мржње према Словенима и позивања на уништавање словенских народа.

Насловна страница дела Mein Kampf, у којем је Адолф Хитлер изложо своју антисловенску идеологију

Појам антиславизам се у стручној литератури и публицистици на српском језику среће и као антисловенство, односно протусловенство, или противсловенство.

Историја

Прве назнаке организованог антиславизма јављају се већ у време продора немачког Тевтонског реда према словенском истоку, а сам појам је ушао у ширу употребу почетком 19. века. У идеологији немачког нацистичког режима, антиславизам је попримио расистичке и геноцидне размере, што је током Другог светског рата довело до масовног затирања и прогањања словенског становништва и систематског уништавања словенске културне баштине у многим окупираним областима.

Славофобија

Посебан облик антиславизма, који се испољава у виду пројектованог страха, односно фобије у односу на Словене, назива се славофобија. Једна од основних одлика славофобије огледа се у ставу да треба страховати од Словена, који су (према уверењу славофоба) опасни по друге народе. У том смислу, славофобија се неретко користи као изговор за подстицање опште нетрпељивости према Словенима. У области политичких односа, славофобија се јавља и као пропагандно средство. Режим нацистичке Немачке је током предратних година систематски промовисао и подстицао страх од Словена, у циљу придобијања немачке јавности за нарцистичку политику према словенским државама, која је по основу наводне опасности од Словена приказивана као "одбрамбена", док је у стварности била агресивна и експанзионистичка.

Види још

• Расизам
• Антисрбизам
• Антирусизам
• Антисловаштво
• Антисловенаштво
• Германизација

Литература

• Богдановић, Димитрије (1985). Књига о Косову. Београд: Српска академија наука и уметности. 
• Borejsza, Jerzy W. (1988). Antyslawizm Adolfa Hitlera. Warszawa: Czytelnik. 
• Borejsza, Jerzy W. (1989). „Racisme et antislavisme chez Hitler”. La politique nazie d'extermination. Paris: Albin Michel. стр. 57—74. 
• Ersch, Johann Samuel, ур. (1810). „Erdbeschreibung”. Allgemeine Literatur-Zeitung. Halle-Leipzig. 2 (177): 465—472. 
• Jaworska, Sylvia (2011). „Anti-Slavic imagery in German radical nationalist discourse at the turn of the twentieth century: A prelude to Nazi ideology?” (PDF). Patterns of Prejudice. 45 (5): 435—452. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 10. 2018. г. Приступљено 19. 10. 2018. 
• Кнежевић, Милош (2016). „Контуре славофобије: Епохалне предрасуде о Словенима” (PDF). Национални интерес: Часопис за национална и државна питања. 12 (3): 75—120. 
• Крестић, Василије (1969). Хрватско-угарска нагодба 1868. године. Београд: САНУ. 
• Leiberich, Michel (1977). L'antislavisme allemand dans la vie politique et quotidienne du kulturkapampf à la veille de la première guerre mondiale. Thèse de doctorat. Paris: Université de Paris VIII. 
• Libretti, Giovanni (1998). „The Presumed Antislavism of Engels”. Beiträge zur Marx-Engels-Forschung: 191—202. 
• Nedeljković, Dušan (1999). „Antislovenska politika imperijalističkih sila između dva svetska rata”. Gledišta: Časopis za društvenu kritiku i teoriju. 40 (1-2): 238—248. 
• Serrier, Thomas (2004). „Antislavisme et antisémitisme dans les confins orientaux de l'Allemagne au XIXe siècle”. Normes culturelles et construction de la déviance. Paris: École pratique des hautes études. стр. 91—102. 
• Fagard, Michel (1977). L'antislavisme allemand a travers les publications specialisees des annees 1914 a 1921. Thèse de doctorat. Paris: Université de Paris VIII. 
• Wollman, Frank (1968). Slavismy a antislavismy za jara národů. Praha: Academia.