Епископ моравички Антоније
Антоније (световно Драган Пантелић; Ваљево, 23. јул 1970) викарни је епископ моравички и старешина Подворја српске патријаршије у Москви и доктор теологије.
| Антоније (Пантелић) | |
|---|---|
_%D0%B2_%D0%9A%D0%B8%D0%B5%D0%B2%D0%B5._2019.jpg) | |
| Датум рођења | 23. јул 1970. |
| Место рођења | Ваљево СФР Југославија |
БиографијаУреди
Основну школу је завршио је у Причевићу код Ваљева. Богословију је завршио у манастиру Крки 1991. године. Дипломирао је на Духовној академији у Москви 1996. године. Био је најбољи студент генерације и стипендиста фондације патријарха московског и све Русије Алексија II. Одлуком Научног савета Московске духовне академије од 25. маја 1996, јеромонаху Антонију додељено је научно звање кандидата богословља, за одбрањену дисертацију на катедри Историје помесних Цркава.
Као ученика богословије замонашио га је у чин мале схиме 23. септембра 1988. године у манастиру Крки епископ жички Стефан (Боца). Рукоположио га је у чин јерођакона 1989, а у чин јеромонаха је 5. јануара 1991. године у манастиру Жичи такође епископ жички Стефан.
По повратку из Русије месеца јуна 1996. године, унапређен је у чин синђела и постављен за намесника и благајника манастира Студенице. Свети архијерејски синод Српске православне цркве, на предлог митрополита дабробосанског Николаја, поставио га је августа месеца 2000. године за професора Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи, када и прелази у клир Митрополије дабробосанске као сабрат манастира Добруна. Од октобра месеца 2000. године предавао је и на Музичкој академији Универзитета у Српском Сарајеву. Истовремено је обављао сва богослужења и парохијске обавезе у Саборној цркви у Сарајеву где бива унапређен у чин протосинђела на Божић 2001. године.
На предлог патријарха српског Павла, Свети архијерејски синод изабрао је, јануара 2002, протосинђела Антонија за старешину Подворја српске цркве у Москви. На основу одлуке Светог архијерејског синода, митрополит Николај, 17. марта 2002, у Духовној академији Светог Василија Острошког у Србињу, произвео је протосинђела Антонија у чин архимандрита.
Старешина је Подворја српске патријаршије у Москви и представник Српске православне цркве у Русији. Предаје на Руском православном универзитету и управник је катедре за литургијско богословље. На предлог патријарха српског Павла изабрао га је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на редовном заседању маја месеца 2006. године за викарног епископа моравичког. Хиротонисан је у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду 23. јула 2006. године од стране патријарха српског Павла уз саслужење митрополита црногорско-приморског Амфилохија, митрополита дабробосанског Николаја, архиепископа верејског Евгенија (Руска православна црква) и још 16 архијереја и мноштва свештеника Српске и Руске православне цркве.
Епископ Антоније је 24. марта 2008. године у Москви пред Међународним академијским акредитационим и атестационим комитетом (МАААК) одбранио научни степен доктора теологије уз сва права, привилегије и почасти, за научну дисертацију на тему „Богослужења у дохалкидонским црквама“.
У јулу 2018. изабран је за декана Факултета религијског образовања Московског православног института Светог Јована Богослова.[1]
ОдликовањаУреди
Епископ Антоније Пантелић је добио следећа одликовања:
- Орден Сергија Радоњешког трећег степена (од патријарха московског и све Русије Алексија Другог)
- Орден Благоверног кнеза моравског Ростислава (од блажењејшег митрополита чешких земаља и словачке Николаја, 22. маја 2004)
- Орден „Светог Александра Невског“ (22. јануара 2006)
- Орден Савета за друштвене награде Руске Федерације, „За службу отаџбини и православљу“ трећег степена (14. јануара 2007)
- Орден првог степена „За веру и верност“ (од Комитета за награде Руске Федерације, 6. маја 2007)
- почасни знак првог највишег степена „Заштитника отаџбине“ (од Савета војних ветерана Русије и Белорусије 14. јула 2007)
- медаља Светог Марка Ефеског I степена (2020)[2]
- Орден пријатељства (од руског председника Владимира Путина, 2020)[3]
- Орден Светог Алексија, Митрополита Кијевског, Московског и све Русије III степена (2020)[4]
- Орден Светог кнеза Владимира I степена (2021)[5]
РеференцеУреди
- ^ „Епископ Антоније - декан Православног института у Москви (СПЦ, 20. јул 2018)”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2020. г. Приступљено 20. 07. 2018.
- ^ „Високо одликовање Епископу моравичком Антонију (СПЦ, 12. јул 2020)”. Архивирано из оригинала 15. 07. 2020. г. Приступљено 15. 07. 2020.
- ^ „Руски председник одликовао владику Антонија (СПЦ, 23. јул 2020)”. Архивирано из оригинала 23. 07. 2020. г. Приступљено 23. 07. 2020.
- ^ „Патријарх Кирил уручио одликовање епископу Антонију (СПЦ, 31. јул 2020)”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2020. г. Приступљено 05. 08. 2020.
- ^ „Епископ моравички Антоније награђен орденом Светог кнеза Владимира (СПЦ, 12. новембар 2021)”. Архивирано из оригинала 16. 11. 2021. г. Приступљено 16. 11. 2021.
Спољашње везеУреди
- Биографија епископа Антонија
- Владика Антоније Пантелић о стању у православној цркви („Вечерње новости”, 1. децембар 2019)
- 14 година архијерејске службе епископа Антонија (СПЦ, 26. јул 2020) Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јул 2020)
