Антун Фабрис (Корчула, 17. април 1864Дубровник, 14. октобар 1904) је био српски новинар,[1] писац и политичар,[2] један од вођа српског римокатоличког покрета у Дубровнику. Био је власник часописа науке и културе „Срђ“ и уредник листа „Дубровник“. Фабрис је био истакнути културни радник, посвећен очувању богате дубровачке културне и историјске баштине, директор дубровачке Матице српске, оснивач Просветно-привредног друштва Српска зора, као и Далматинско-српског културног друштва.[3]

Антун Фабрис
Antun Fabris (1864-1904).jpg
Датум рођења(1864-04-17)17. април 1864.
Место рођењаКорчула
Аустријско царство
Датум смрти14. октобар 1904.(1904-10-14) (40 год.)
Место смртиДубровник
Аустроугарска
НовинеЛист Дубровник, Срђ

БиографијаУреди

Антун Фабрис је основну школу завршио у месту рођења,[3] а гимназију у Дубровнику.[2] После одлично положеног испита зрелости, 1885. године, у Бечу је почео студије славистике, као ученик Ватрослава Јагића.

По завршетку студија, 1889. године Фабрис се враћа у Дубровник и убрзо добија посао гимназијског професора. Предавао је у сплитској гимназији (1889–90), у задарској (1890–92) и поново у сплитској (1892–95), а затим се вратио у Дубровник.[2]

У јесен 1895. године оставља државну службу и постаје одговорни уредник гласила Српске странке листа Дубровник. Фабрис је био покретач и уредник календара „Дубровник“ између 1897. и 1903.[2] године, као и директор дубровачке Матице српске.[3]

Године 1902. је постао је власник и уредник часописа науке и културе српске интелигенције у ДалмацијиСрђ“,[4] који је објављиван два пута месечно до 1908. ћирилицом и латиницом, уз сарадњу многих интелектуалаца из Далмације и неколико писаца из Мостара, посебно Алексе Шантића, Јована Дучића и Владимира Ћоровића, као и неких из Србије. „Срђ“ је умногоме допринео очувању богате дубровачке културне и историјске баштине.[3]

На Првом српском новинарском конгресу у Београду 1902. био је изабран за подпредседника, а 1903. на сплитској скупштини Српске странке у Далмацији постао је њен секретар.[2] Антун Фабрис био је велики поштовалац Николе Пашића. Значајно је допринео иницијативи да се 1901. године оснује Просветно-привредно друштво Српска зора, далматинско-српско културно друштво.[3]

 
Антун Фабрис (лево) са пријатељима из часописа Срђ.

За објављивање у Срђу песме Уроша Тројановића Бокешка ноћ, посвећене младима Боке Которске, Антун је под идеолошким оптужбама ухапшен 5. новембра 1902. и остао у затвору све до 23. децембра 1902. За време свог боравка у затвору нагло му се погоршава здравствено стање. Тај боравак у затвору је био и узрок преране смрти 1904. године. „Срђ“ је преузео Антонио Вучетић. Ко-уредници Срђа постају Кристо Доминиковић, Луко Зоре и Михо Вакети.[3]

Почасти и признањаУреди

У београдској општини Савски венац постоји Фабрисова улица, која је по њему добила име.[5]

РеференцеУреди

  1. ^ Срђ, година III, број 19, 16. октобар 1904.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „FABRIS, Antun”. Hrvatski biografski leksikon. LEKSIKOGRAFSKI ZAVOD MIROSLAV KRLEŽA. Приступљено 28. 1. 2020. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Савић, Предраг. „У смрт због бритког пера и српства”. Тамо далеко : портал за неговање веза дијаспоре и отаџбине. TAMO DALEKO. Приступљено 28. 1. 2020. 
  4. ^ „Antun Fabris”. Academic. Приступљено 28. 1. 2020. 
  5. ^ „Ulica Fabrisova, Savski Venac, Grad Beograd”. PlanPlus. Contrast d.o.o. Приступљено 28. 1. 2020. 

Спољашње везеУреди