Неки ензими могу да буду сами по себи активни, тј. није им ништа потребно, већ су сами у активном облику. Међутим неким ензимима су потребни додатни молекулу који или активирају ензим или побољшају постојећу активност ензима. Ти додатни молекули се називају Кофактори, могу бити органског или неорганског порекла.

Ензими којима су Кофактори потребни, а немају их, називају се апоензими. Ензими који су повезани са својим Кофакторима се називају холоензими.

За детаљнију улогу ензима у организму и како функционишу, погледати чланак Ензим.

ЛитератураУреди

  • Kleyn J, Hough J (1971). „The microbiology of brewing”. Annu. Rev. Microbiol. 25: 583—608. PMID 4949040. doi:10.1146/annurev.mi.25.100171.003055. 
  • Fersht, Alan (1999). Structure and mechanism in protein science: a guide to enzyme catalysis and protein folding. San Francisco: W.H. Freeman. ISBN 978-0-7167-3268-6. 
  • Walsh, C. (1979). Enzymatic reaction mechanisms. San Francisco: W. H. Freeman. ISBN 978-0-7167-0070-8. 
  • Page, M. I., and Williams, A. (editors) (1987). Enzyme Mechanisms. Royal Society of Chemistry. ISBN 978-0-85186-947-6. 
  • Bugg, T (2004). Introduction to Enzyme and Coenzyme Chemistry. (2nd edition), Blackwell Publishing Limited. ISBN 978-1-4051-1452-3. 
  • Warshel, A (1991). Computer Modeling of Chemical Reactions in enzymes and Solutions. John Wiley & Sons Inc. ISBN 978-0-471-18440-9.