Апостолски симбол вере

Апостолски симбол вере (лат.: Symbolum Apostolorum или Symbolum Apostolicum), или Апостолско исповедање вере, односно Апостолски кредо, симбол хришћанске вере, претежно коришћен на Западу.

Највероватније потиче из Галије у V веку, где се развио из Староримског симбола, старог латинског креда из IV века. У литургијску употребу латинског обреда је ушао у VIII веку и потом се проширио у многе гране западног Хришћанства, укључујући Католичку цркву, лутеранске, англиканске, презвитеријанске, конгрегационе и методистичке цркве, као и Цркву моравске браће.

Краћи је од Никејско-Цариградског креда који је усвојен 381, али утврђује веру у свето Тројство. Не осврће на неке христолошке дилеме које су дефинисане Никејским кредом – не описује божанство ни Христа ни Светога духа. Због овога, у средњовековној цркви је сматран старијим од Никејског креда. Име Апостолски кредо се први пут јавља у писму са Миланског синода 390. године, у ком се изражава веровање да је сваки од дванаесторице апостола допринео делу овог креда.

ТекстУреди

1. Credo in Deum Patrem omnipotentem, Creatorem caeli et terrae,
Верујем у једнога Бога Оца свемогућега, Творца неба и земље,
2. et in Iesum Christum, Filium Eius unicum, Dominum nostrum,
и у Исуса Христа, Сина Његовог јединорођеног, Господа нашег,
3. qui conceptus est de Spiritu Sancto, natus ex Maria Virgine,
који је зачет по Духу Светоме, родио се од Марије Девице,
4. passus sub Pontio Pilato, crucifixus, mortuus, et sepultus,
страдао под Понцијем Пилатом, био распет, умро и био сахрањен,
5. descendit ad inferos, tertia die resurrexit a mortuis,
сашао у Ад*, у трећи дан васкрсао из мртвих,
6. ascendit ad caelos, sedet ad dexteram Dei Patris omnipotentis,
узнео се на небеса, седи са десна Богу Оцу свемогућему,
7. inde venturus est iudicare vivos et mortuos.
који ће опет доћи да суди живе и мртве.
8. Credo in Spiritum Sanctum,
Верујем у Духа Светога,
9. sanctam Ecclesiam catholicam, sanctorum communionem,
свету Цркву католичку**, заједништво светих,
10. remissionem peccatorum,
опрост греха,
11. carnis resurrectionem,
васкрсење тела,
12. vitam aeternam. Amen.
и живот вечни. Амин.

* у неким преводима 'сашао над пределе смрти'

** протестантске цркве најчешће придев 'католичку' преводе као 'свеопшту'

Употреба у Западном хришћанствуУреди

Апостолски кредо се користи у директном и интерогативном облику у многим западнохришћанским црквама, посебно у ритуалима везаним за крштење и Евхаристију.

У Католичкој цркви је постао алтернативни кредо од издања Мисала из 2002. године у којем се препоручује: „Уместо Никејско-Цариградског креда, посебно током Поста и у Ускрсно доба, крсни Симбол Римске цркве, познат као Апоостолски кредо, се може користити.“ Претходно је Римски мисал давао само Никејско-Цариградски кредо као део Свете мисе, осим у Дечјим мисама.