Апотека или лекарна[1][2] је здравствена установа која набавља и испитује лекове и санитетски материјал, и њима снабдева становништво. У неким апотекама се и израђују и тестирају лекови.

Италијанска апотека из 19. века
Савремена апотека у Прагу
Прва апотека у Београду
Савремена апотека у Норвешкој
Ручна апотека кнеза Александра Карађорђевића.

Апотека је радно место већине фармацеута. У апотекама фармацеути, поред улоге здравственог радника, имају и улогу продавца, у чему се огледа дихотомија фармацеутске струке.

Апотека се састоји од дела за продају, складиштење и магистралну израду лекова, а данас све чешће имају и посебан део за консултацију са пацијентима. Одговарајући закони прописују услове складиштења, обавезне натписе, опрему и сл. Раније је била пракса да фармацеут ради на изради и издавању лекова, док се данас ти послови препуштају фармацеутским техничарима а фармацеути проводе више времена комуникацији са пацијентима.

У апотеци мора бити присутан квалификовани фармацеут током читавог радног времена. У неким земљама и власник апотеке мора бити регистровани фармацеут, док у земљама где ово није случај апотекарска одељења имају и супермаркети и остали облици малопродаје.

С друге стране, већина апотека је данас проширила свој асортиман са лекова на козметику, дијететске производе, здраву храну и сличне сродне производе.

У Србији је 1830 оворена прва апотека у Београду,[3] 1836. је отворена Дворска и воена апотека у Крагујевцу, а 1862, у саставу Главне војне болнице у Београду је основана и прва болничка апотека.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „лекарна — Викиречник”. sr.wiktionary.org (на језику: српски). Приступљено 2021-12-04. 
  2. ^ Белић, Александар (1936-01-01). Наш језик (на језику: српски). Институт за српски језик САНУ. 
  3. ^ Прва српска апотека отворена пре 185 година у Улици краља Петра („Политика“, 30. април 2015)

Литература уреди

Спољашње везе уреди