Априлски рат - 11-13. април 1941.

У периоду 11. април-13. април 1941. почело је расуло југословенске војске у Априлском рату, сукобу између сила Осовине и Краљевине Југославије у Другом светском рату.

11. април-13. април 1941.
Део Априлског рата (Други светски рат)
Invasion of Yugoslavia lines of attack Why We Fight no. 5.jpg
Правци наступања немачких снага током Априлског рата.
Време:11. април - 13. април 1941.
Место:Краљевина Југославија
Исход: Немци заузели Београд, напад Италијана у Далмацији и Мађара у Бачкој и Барањи
Територијалне
промене:
Освојена Словенија, Војводина, Македонија и источна Србија са Београдом, као и западни део Хрватске и Босне

Ток операцијаУреди

Напад Италије и Мађарске - пад Словеније, Војводине и ХрватскеУреди

11. априла почео је напад италијанске 2. армије (и трупа из Задра) са граничног фронта према Словенији и Хрватској, наступање мађарских трупа у Бачкој и Барањи и напад немачког 41. корпуса из румунског дела Баната. Немачке и италијанске трупе су до 13. априла заузеле Војводину и Словенију, а Хрватску и западну Босну до линије Карлобаг-Госпић-Бихаћ-Костајница. [1]

СрбијаУреди

11. априла Немци су увели у дејство у Србији 5. оклопну дивизију и 60. моторизовану дивизију ради појачања снага прве оклопне групе, која је наишла на отпор југословенске 5. и 6. армије. У напуштени Београд 12. априла увече ушле су трупе немачког 41. корпуса, а 8. оклопна дивизија и 16. моторизована дивизија упале су преко Шапца, Босанског Шамца и Босанског Брода у Србију и северну Босну.[1]

Оклопне јединице краљевине ЈугославијеУреди

Оклопне снаге краљевине Југославије уочи Априлског рата имале су 110 тенкова (56 старијих тенкова Рено ФТ-17 и 54 релативно модерна лака тенка Рено Р-35) подељених у 2 батаљона, и 8 танкета (Шкода Т-32) које су образовале Ескадрон брзих бојних кола. [2]

Малобројне југословенске оклопне јединице биле су распоређене распарчано: тако је 1. батаљон борних кола додељен 4. армији (у Загребу), 2. батаљон био је у резерви врховне команде (код Младеновца), а Ескадрон брзих бојних кола био је у официрској школи у Земуну, ради обуке нових кадрова. Све три јединице су током априлског рата лутале без одређеног циља, па је њихов већи део морао напустити тенкове, због несташице горива, и не ступивши у борбу. Само је Ескадрон брзих борних кола код Тополе ступио 11. априла у борбу са челом немачког оклопног клина, али је за кратко време уништен.[3]

 
Југословенске танкете Шкода Т-32 на паради 1940.

Танкете против немачких тенковаУреди

Ескадрон од 8 танкета (Шкода Т-32) је чувао земунски аеродром 6-10. априла, а затим је упућен према Нишу. Три танкете напуштене су успут због кварова (једна још у Београду), а преостале су 11. априла ступиле у борбу са Немцима код Тополе, бранећи прилаз Београду. У том окршају Немци су изгубили 3 тенка и једно оклопно возило, док је југословенска страна изгубила 3 танкете заједно са комадантом ескадрона, капетаном Душаном Радовићем. Преостале 2 танкете заробљене су од Немаца у Младеновцу.[2]

АлбанијаУреди

На скадарском правцу, Зетска дивизија била је принуђена да се повуче на реку Пронисат, где се одржала до краја рата.[1]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в Гажевић 1974, стр. 189
  2. ^ а б „Škoda Š-I-D (T-32)”. www.tanks-encyclopedia.com (на језику: енглески). Приступљено 21. 5. 2018. 
  3. ^ Гажевић 1974, стр. 324.

ЛитератураУреди

  • Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 189. 
  • Босанац, Мирко (1964). Udar na Jugoslaviju : dvanaest dana aprilskog rata 1941. godine. Београд: Седма сила. COBISS.SR 32004871
  • Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 6). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 324.