Отворите главни мени

Арман Жан ди Плеси де Ришеље (франц. Armand Jean du Plessis de Richelieu; Париз, 9. септембар 1585Париз, 4. децембар 1642) је био француски државник, кардинал, који је као министар краља Луја XIII вршио стварну власт у Француској и подигао моћ француске круне. Године 1635, основао је Француску академију.

Арман Жан ди Плеси де Ришеље
Cardinal Richelieu (Champaigne).jpg
Арман Жан ди Плеси де Ришеље
Датум рођења(1585-09-09)9. септембар 1585.
Место рођењаПариз
Француска
Датум смрти4. децембар 1642.(1642-12-04) (57 год.)
Место смртиПариз
Француска

БиографијаУреди

Рођен је септембра 1585. године у Паризу.[1] У својој деветој години, Ришеље је послат на Колеџ Наваре у Паризу да студира филозофију.[2] Након тога, почео је са обуком за војну каријеру.[3] Његов приватни живот био типичан за младог официра тог доба: 1605. године, када је имао двадесет година, он је Теодор де Мајерн га је лечио од гонореје.[4] Као свештеник учествује 1614. године у раду Државних сталежа, последњих одржаних сталежа пре избијања Француске револуције 1789. године. Године 1617. се краљ Луј прогласио пунолетним. Показао се неспособним владаром. Његов најближи сарадник, војвода Лин, ослободио се Кончинија, а Марија Медичи 1617. године одлази у манастир. Са њом одлази и један од Кончинијевих штићеника, Арман Жан де Плеси, будући кардинал Ришеље. Он одржава везу са краљем и успева да га 1619. године помири са мајком. Лин умире 1621. године и отвара Ришељеу пут ка власти.

 
Ришеље током опсаде Ла Рошела

У наредним годинама хугеноти дижу побуну јер јачање језуита и католика доводи до слабљења њиховог положаја. Луј покушава да наметне хришћанство неким територијама на југу Француске што доводи до отпора. Уговором у Монпелијеу, хугеноти губе неке тврђаве и право на одржавање скупштина. Мир се враћа 1624. године. Ришеље исте године улази у дворски савет. По доласку на власт, Ришеље гуши побуне племства, шаље Марију Медичи и Гастона Орлеанског (Лујевог брата) у прогонство, затвара и осуђује више принчева, ограничава снагу хугенота. Он 1626. године тражи стварање Велике Француске. Свестан је тешких прилика у земљи. Не успева да ублажи последице Тридесетогодишњег рата по Француску (расходи се удвостручују). Држави прети распадање, а хугеноти говоре о републици. Племство прети да од Француске направи земљу сличну Царству. Ришеље најпре избегава сукобе, али га хугенотска побуна присиљава на реакцију (1627). Хугеноти су држали велике делове западне Француске, контролисали су многе луке и одржавали везе са Енглеском. Центар им је био у Ларошелу кога Ришеље опседа 1628. године. Хугеноти се предају, а Ришеље следеће године доноси Алески едикт милости којима хугеноти губе луке, градове и политичке привилегије. Задржали су верске повластице и постали део заједнице.

Наредне три године (1629—1632) обележила је опасна завера Марије Медичи и Гастона Орлеанског против Ришељеа. Завера није успела. У истом периоду честе су побуне против власти широм Француске. У спољној политици, Ришеље се укључује у Тридесетогодишњи рат подржавајући протестантску Шведску против Аустрије (1630). После погибије Густава Адолфа он подстиче стварање нове коалиције против цара. Луј објављује рат Шпанији 1635. године. Рат се води на три фронта: у Италији, Рајнској области и Низоземској, против Шпаније и Царства. Највећи непријатељ је Шпанија. Шпанске трупе продиру у Пикардију (1636) и угрожавају сам Париз. Претња је ујединила племство и француска аристократија наноси поразе Шпанцима. Угрожава и Низоземску. Шпанска флота поражена је од низоземске код Довера (1639), а копнена војска од Француза код Рокроа (1643). Ришеље није доживео овај последњи тријумф јер је умро крајем 1642. године. Наследио га је Жил Мазарен.

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Bergin, pp. 14–15.
  2. ^ Bergin, p. 55.
  3. ^ Wedgwood, p. 187.
  4. ^ Bergin, p. 58; Trevor-Roper, p. 66.

ЛитератураУреди

  • Живојиновић, Драгољуб (2000). Успон Европе (1450—1789) (IV изд.). Београд. ISBN 978-86-355-0446-9. 
  • Alexander, Edward Porter. Museums in Motion: an introduction to the history and functions of museums. Lanham: Rowman and Littlefield. (1996)
  • Auchincloss, Louis. Richelieu. Viking Press. (1972)
  • Bergin, Joseph. The Rise of Richelieu. Manchester: Manchester University Press. (1997)
  • Blanchard, Jean-Vincent. Eminence: Cardinal Richelieu and the Rise of France (Walker & Company; 2011) 309 pages; a biography
  • Bonnaffé, Edmond. Recherches sur les collections des Richelieu. Plon. (1883) (French)
  • Cabanès, Augustin. "Le Médecin de Richelieu – La Maladie du Cardinal" and "L'Odyssée d'un Crane – La Tête du Cardinal", Le Cabinet Secret de l'Histoire, 4e serie. Paris: Dorbon Ainé. (1905) (French)
  • Collins, James B. The State in Early Modern France. Cambridge: Cambridge University Press. (1995)
  • Dyer, Thomas Henry. The history of modern Europe from the fall of Constantinople: in 1453, to the war in the Crimea, in 1857. J. Murray. (1861)
  • Elliott, J. H. Richelieu and Olivares. Cambridge: Canto Press. (1991)
  • Fontaine de Resbecq, Eugène de. Les Tombeaux des Richelieu à la Sorbonne, par un membre de la Société d'archéologie de Seine-et-Marne. Paris: Ernest Thorin. (1867) (French)
  • Lodge, Sir Richard, and Ketcham, Henry. The life of Cardinal Richelieu. A. L. Burt. (1903)
  • Munck, Thomas. Seventeenth Century Europe, 1598–1700. London: Macmillan. (1990)
  • Pardoe, Julia. The Life of Marie de Medici, volume 3. Colburn (1852); BiblioBazaar reprint (2006)
  • Parker, Geoffrey. Europe in Crisis, 1598–1648. London: Fontana. (1984)
  • Perkins, James Breck. Richelieu and the Growth of French Power. Ayer Publishing. (1971)
  • Phillips, Henry. Church and Culture in Seventeenth Century France. Cambridge: Cambridge University Press. (1997)
  • Pitte, Jean-Robert. La Sorbonne au service des humanités: 750 ans de création et de transmission du savoir, 1257–2007. Paris: Presses Paris Sorbonne. (2007) (French)
  • Treasure, Geoffrey. Richelieu and Mazarin. London: Routledge. (1998)
  • Trevor-Roper, Hugh Redwald. Europe's physician: the various life of Sir Theodore de Mayerne. Yale: Yale University Press. (2006). ISBN 978-0-300-11263-4.
  • Wedgwood, C. V. The Thirty Years' War. London: Methuen. (1981)
  • Zagorin, Perez. Rebels and Rulers, 1500–1660. Volume II: Provincial rebellion: Revolutionary civil wars, 1560–1660. Cambridge: Cambridge University Press. (1992)
  • Belloc, Hilaire (1929). Richelieu: A Study. London: J. B. Lippincott. 
  • Burckhardt, Carl J. (1967). Richelieu and His Age (3 volumes). trans. Bernard Hoy. New York: Harcourt Brace Jovanovich. 
  • Church, William F. (1972). Richelieu and Reason of State. Princeton: Princeton University Press. 
  • Kissinger, Henry (1997). Diplomacy. 
  • Levi, Anthony (2000). Cardinal Richelieu and the Making of France. New York: Carroll and Graf. 
  • Lodge, Sir Richard (1896). Richelieu. London: Macmillan. 
  • Murphy, Edwin (1995). After the Funeral: The Posthumous Adventures of Famous Corpses. New York: Barnes and Noble Books. 
  • O'Connell, D.P. (1968). Richelieu. New York: The World Publishing Company. 
  • Richelieu, Armand Jean du Plessis, Cardinal et Duc de (1964). The Political Testament of Cardinal Richelieu. trans. Henry Bertram Hill. Madison: University of Wisconsin Press. 

Спољашње везеУреди