Википедија

Армијски генерал

Не поистовећивати са генерал армије.
Копнена војска
Ваздухопловство
Еполете за раме и рукавне ознаке чина Армијског генерала Краљевине СХС/Југославије (1923—1945).
Еполета за раме Армијског генерала Краљевине Србије (1900—1901), од 1901. изглед еполете је преузео чин Војводе.

Армијски генерал је четврти генералски војни чин у многим армијама света. Еквивалент овог ранга је чин генерала са четири звездице у Уједињеном Краљевству, САД, Грчкој, итд. или чин генерал-пуковника и генерала армије у Русији и Совјетском Савезу, итд. Чин армијског генерала први пут је установљен у Француској у XVIII веку.

У војсци Краљевине Србије овај чин уведен је први пут изменама у закону о Устројству војске из 1886. године, које су донете 1900. године. Тада је уз постојећи генералски чин уведен виши степен, чин армијског генерала. У овај чин је унапређен само краљ Милан, за заслуге у реформи војске и само он га је носио. У том периоду армијски генерал је био највиши и почасни чин. Смрћу краља Милана 1901. године, чин армијски генерал је укинут а уведен је нови највиши ратни чин војвода.[1]

Чин армијског генерала поново је уведен у Краљевини Југославији као као трећи генералски чин и постојао је од 1923. до 1945. године. Уведен Законом о војсци и морнарици од 19. јула 1923. године. Према тадашњем правилнику о унапређењима генерала, у чин армијског генерала могао је бити унапређен сваки дивизијски генерал који поред општих услова, морао провести у свом чину најмање четири године. Такође је морао успешно командовати дивизијском облашћу најмање годину дана. У ваздухопловству је за овај чин било потребно да кандидат командује ваздухопловним дивизијама. У овај чин су унапређени Начелници Главног генералштаба и министри војске и морнарице. У морнарици Краљевине Југославије чин армијског генерала одговарао је чину адмирала.[2] Током II светског рата, на територији Југославије, чин армијског генерала су користили једино припадници Југословенске војске у отаџбини док су друге формације попут партизана и усташа усвојиле германско-руски систем рангирања.

У данашњем облику је укупно 18 земаља широм света задржало чин армијског генерала у својој војсци под тим називом. Нижи ранг у Француској војсци је корпусни генерал. У данашњој Војсци Србије, еквивалент армијског генерала је чин генерал.

Еполете разних земаљаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Бјелајац 2004, стр. 8-9.
  2. ^ Бјелајац 2004, стр. 14.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Армијски_генерал&oldid=23055652”