Отворите главни мени

Арнулф Карантанијски

Арнулф Карантанијски или Арнулф Корушки (нем. Arnulf von Kärnten; 8508. децембар 899) је био краљ Немачке (887—899), краљ Италије (896—899) и цар Светог римског царства (896—899).[2] Члан је каролиншке династије Источне Франачке (Немачке), која се одвојила Верденским споразумом 843. године. Арнулф је незаконити сина Карломана Баварског.

Арнулф Карантанијски
Die deutschen Kaiser Arnulph.jpg
Арнулф Корушки
Датум рођења850.
Место рођењаРегензбург
Датум смрти8. децембар 899.
Место смртиРегензбург, Војводство Баварска
Источна Франачка (сад Баварска, Немачка)[1]
ДинастијаКаролинзи
ОтацКарломан Баварски
МајкаLiutswinde
СупружникОта
ПотомствоЛудвиг Дете, Ratold of Italy, Звентиболд, Ellinrat
ПретходникЛамберт Сполето
НаследникЛуј III Слепи

РодитељиУреди

Арнулф је био незаконити син Карломана Баварског,[3][4] и Лиутсвинде,[5] која је можда била сестра Ернста, грофа баварског Нордгау Маргравијата на подручју Горњег Палатината, или можда гувернера Пасауа, према другим изворима. После Арнулфовог рођења, Карломан се оженио, пре 861. године, ћерком тог истог грофа Ернста, која је умрла након 8. августа 879. године. Како се о Арнулфовој незаконитости говори углавном о западно-франачкој историографији,[6] сасвим је могуће да су те две жене у ствари једна те иста особа и да се Карломан оженио Арнулфовом мајком, чиме је легитимизирао свог сина.[7]

Свргавање Карла ДебелогУреди

Најпре је добио војводство Карантанију, када је Карломан Баварски 880. поделио царство дајући Лудвигу Млађем Баварску, а Карлу Дебелом Италију. Одрастао је у Карантанији, тако да су га Карантанци сматрали својим војводом.

Одиграо је водећу улогу у свргавању цара Карла Дебелог. Уз помоћ племства постаје краљ Немачке 887. године. Карло Дебели је тада тражио само неколико краљевских кућа у Швабији, што му је Арнулф одобрио.

Битке против НорманаУреди

Током власти имао је неколико успеха, али сви успеси су били кратког даха. Нормани су дошли до Лотарингије и 26. јуна 891. крај Мастрихта су жестоко поразили немачку војску. Арнулф је тада скупио војску и 1. новембра 891. крај Левена је нанео огроман пораз Норманима. Хроничари кажу да од мртвих Нормана није могла река да тече. После те победе на том подручју је изградио замак.

Борбе против Велике МоравскеУреди

Покушао је више пута да заузме Велику Моравску. Велика Моравска је била огромна словенска држава, која је обухватала данашњу Чешку Рерублику, Словачку и Мађарску. У почетку није имао никаквог успеха у борбама против Велике Моравске. Арнулф се 892. обратио Мађарима да му помогну против Велике Моравске. Мађари су у почетку помагали, а онда се 894. окрећу против Арнулфа, тако да је Арнулф био принуђен да води мировне преговоре са Великом Моравском. Током 895. Чешка (Бохемија) се одвојила од Велике Моравске и постала вазал Немачке. Склопљен је споразум између Арнулфа и бохемијског кнеза Борживоја. Борживој је склопио тај споразум да га Арнулф не би нападао.

Неуспешна владавина ИталијомУреди

Папа Формоз га позива у помоћ да би се решио Ламберта и Гија Сполетског. Помогао је папи и постао је краљ Италије и цар Светог римског царства 896. године. Међутим Италијом је могао владати само док је лично боравио у њој. Чим би се удаљио из Италије већину Италије би заузели присталице Ламберта Сполетског или Беренгера Фриулског.

Умро је 8. децембра 899. године. Наследио га је малолетни син Лудвиг Дете, који је умро 911. и био је последњи представник династије Каролинга у Немачкој.

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Луј I Побожни
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Лудвиг I Немачки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Ерменгарда од Хесбаја
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Карломан Баварски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Welf of Altdorf
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Hemma
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Хедвига од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Арнулф Карантанијски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Liutswinde
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

РеференцеУреди

  1. ^ The Biographical Dictionary of the Society for the Diffusion of Useful Knowledge, Vol. III, Part II (page 623), printed by William Clowes and Sons, Stamford Street, London, 1844
  2. ^ East Francia had been split from the rest of Frankish Realm by the Treaty of Verdun in 843. It evolved into Holy Roman Empire after end of Carolingian rule.
  3. ^ Bradbury, Jim. The Capetians: Kings of France 987-1328. Bloomsbury Publishing, 2007. p 31
  4. ^ McDougall, Sara. Royal Bastards: The Birth of Illegitimacy, 800-1230. Oxford University Press, 2017. p 91
  5. ^ Also Litwinde or Litwindie
  6. ^ Konecny, Silvia. Die Frauen des karolingischen Königshauses. Die politische Bedeutung der Ehe und die Stellung der Frau in der fränkischen Herrscherfamilie vom 7. bis zum 10. Jahrhundert. PhD thesis Vienna 1976, p. 139
  7. ^ Mediaeval Genealogy: Liutswind: Archived септембар 2, 2003 at the Wayback Machine Various theories about her descent and her relation to Carloman (in German)

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди