Епископ будимски Арсеније

Епископ будимски
(преусмерено са Арсеније Стојковић)

Арсеније (Стојковић, Мокрин, 28. октобар 1804Сентандреја, 29. март 1892) био је епископ Српске православне цркве.

Арсеније (Стојковић)
Портрет владике Арсенија Стојковића.jpg
Датум рођења(1804-10-28)28. октобар 1804.
Место рођењаМокрин
Хабзбуршка монархија
Датум смрти29. март 1892.(1892-03-29) (87 год.)
Место смртиСентандреја
Аустроугарска

Световни животУреди

Епископ Арсеније (Стојковић) рођен је 28. октобра 1804. године у Мокрину, где му је отац Трифун био ђакон и учитељ.[1] Основну школу учио је у Мокрину и Сентивану - где је отац постављен за свештеника. Гимназију је почео учити у Сегедину, а 1823-1824. године похађао је у Темишвару. После успешно завршене учитељске школе у Сомбору (1822) окончао је Богословију у Вршцу (1825). У вршачкој богословији му је предавао Арсеније Нако,[2] са којим се сприљатељио и који ће му остати велика подршка у даљем животу. После завршене богословске школе студирао је филозофију у Сегедину 1826-1827. године и права у Пешти 1828-1829. године.

Монашки животУреди

Искушенички стаж је провео уз свог некадашњег професора а сада архимандрита Арсенија Нака, у манастиру Раковцу од 1829. године. Замонашио га је 1830. године[3] у манастиру Раковцу протосинђел Пантелејмон (Живковић), заменик архимандрита раковачког Антонија (Накоа), потоњег епископа темишварског. Задржао је и у монаштву световно име Арсеније.[4] По рукоположењу у чин ђакона био је придворни ђакон митрополита Стефана (Стратимировића) и професор Богословије у Карловцима. У чин протођакона произведен је 1831, а у чин архиђакона 1833. године. Неколико година био је и конзисторијални бележник Архидијецезе сремско-карловачке. Као професор богословије произведен је 1839. године за архимандрита манастира Раковца, а 1845. године премештен је за архимандрита манастира Гргетега. После смрти епископа бачког Георгија (Хранислава) 1843. године био је прво мандатар, па затим осам година администрирао је Бачком епархијом. Предавао је у истовремено на карловачкој Богословији 1830-1842. године, предмете "Риторика" (реторика) и "Пастирско богословље", по плану који је он саставио.

 
Митра епископа Арсенија (Стојковића)

За епископа будимског изабран је 10. новембра 1852, а посветио га је у карловачкој саборној цркви 28. априла 1853. године. српски патријарх Јосиф Рајачић. У овој епархији остао је скоро четрдесет година, боравећи у својој резиденцији у Сентандреји. После смрти српског патријарха Самуила Маширевића постављен је 1870. године за администратора Српске патријаршије у Сремским Карловцима, а 1872. године смењен са тог положаја. Приликом избора патријарха 1874. године изабран је једногласно за архиепископа карловачког и патријарха српског. Иако је међу Србима одмах био означен као "Арсеније V", тадашња аустроугарска власт га није хтела потврдити, тако да није могао постати патријарх. Исто то се поновило и 1881, када је изабран за патријарха већином гласова. Оба пута га је цар одликовао, али га није хтео потврдити за патријарха.

Био је Стојковић Витез реда гвоздене круне I степена (1881) и Великокрстник Франц-Јозефовог реда (1872). Он је и царски прави тајни саветник и члан Горњег дома угарског Сабора.[5]

Умро је у дубокој старости на празник "Цвети" 29. марта 1892. у Сентандреји и сахрањен је у Сентандрејској саборној цркви.[6]

РеференцеУреди

  1. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 19. април 1892.
  2. ^ "Браник", Нови Сад 31. март 1892.
  3. ^ Тодор Стефановић Вилоски: "Светли и тамни дани", Београд 1985.
  4. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1892.
  5. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 5. април 1892.
  6. ^ "Стражилово", Нови Сад 19. април 1892.

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди


Претходник: епископ бачки (администратор)
18431851.
Наследник:
Претходник: епископ будимски
18521892.
Наследник: