Арсеније Стојковић

Арсеније (Стојковић, Мокрин, 28. октобар 1804 — Сентандреја, 29. март 1892) је био епископ Српске православне цркве.

Арсеније (Стојковић)
Датум рођења	(1804-10-28)28. октобар 1804.
Место рођења	Мокрин Хабзбуршка монархија
Датум смрти	29. март 1892.(1892-03-29) (87 год.)
Место смрти	Сентандреја Аустроугарска

Садржај

Световни живот

Епископ Арсеније (Стојковић) рођен је 28. октобра 1804. у Мокрину, где му је отац Трифун био ђакон и учитељ. Основну школу учио је у Мокрину и Сентивану. Гимназију је почео учити у Сегедину, а завршио је у Темишвару. После завршене учитељске школе у Сомбору завршио је Богословију у Вршцу. После завршене богословске школе студирао је филозофију у Сегедину и права у Пешти.

Монашки живот

Замонашио га је у манастиру Раковцу протосинђел Пантелејмон (Живковић), заменик архимандрита раковачког Антонија (Накоа), потоњег епископа темишварског. По рукоположењу у чин ђакона био је придворни ђакон митрополита Стефана (Стратимировића) и професор Богословије у Карловцима. У чин протођакона произведен је 1831., а у чин архиђакона 1833. Неколико година био је и конзисторијални бележник Архидијецезе сремско-карловачке. Као професор богословије произведен је 1839. за архимандрита манастира Раковца, а 1845. премештен је за архимандрита манастира Гргетега. После смрти епископа бачког Георгија (Хранислава) осам година администрирао је Бачком епархијом.

Митра епископа Арсенија (Стојковића)

За епископа будимског изабран је 10. новембра 1852., а посветио га је у карловачкој саборној цркви 28. априла 1853. српски патријарх Јосиф Рајачић. У овој епархији остао је скоро четрдесет година. После смрти српског патријарха Самуила Маширевића постављен је 1870. за администратора Српске патријаршије у Сремским Карловцима, а 1872. смењен са тог положаја. Приликом избора патријарха 1874. године изабран је једногласно за архиепископа карловачког и патријарха српског. Иако је међу Србима одмах био означен као "Арсеније V", тадашња аустроугарска власт га није хтела потврдити, тако да није могао постати патријарх. Исто то се поновило и 1881., када је изабран за патријарха већином гласова. Оба пута га је цар одликовао, али га није хтео потврдити за патријарха.

Умро је 29. марта 1892. у Сентандреји и сахрањен је у Сентандрејској саборној цркви.

Извори

• Сава Вуковић: Српски јерарси

Спољашње везе

• Званична страница Епархије бачке

Претходник: Георгије (Хранислав)	епископ бачки (администратор) 1843 — 1851.	Наследник: Платон (Атанацковић)
Претходник: Платон (Атанацковић)	епископ будимски 1852 — 1892.	Наследник: Јеремија (Мађаревић)