Арсен Карађорђевић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Арсеније Карађорђевић – Арсен (Темишвар, 4/16. април 1859 — Париз, 19. октобар 1938) био је син кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде (рођене Ненадовић), рођени брат краља Петра I.
| Арсен Карађорђевић | |
|---|---|
 Кнез Арсен Карађорђевић | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Арсеније Карађорђевић |
| Датум рођења | 16. април 1859. |
| Место рођења | Темишвар, Аустријско царство |
| Датум смрти | 19. октобар 1938. (79 год.) |
| Место смрти | Париз, Француска |
| Породица | |
| Супружник | Аурора Павловна Демидова |
| Потомство | Павле Карађорђевић |
| Родитељи | Александар Карађорђевић Персида Ненадовић |
| Династија | Карађорђевићи |
 | |
БиографијаУреди
Школовао се у Паризу и Петрограду где је и добио високо војничко образовање, на Константинској официрској академији. Академију је заврио са чином коњичког потпоручника 1877. године после чега је служио у Руској војсци.
Од 1883. до 1885. године служио је као официр француске војне експедиције у Тонкину. Током борби био је рањаван али је показао изванредну храброст о којој је писала тадашња француска штампа. Четири наредне године проводи у Петровграду а онда ступа у Легију странаца. Поред храбрости показао је и изванредно командовање.
Оженио се кнегињом Аурором Павловом Демидов ди Сан Донато 1. маја 1892. године у Кијеву и са њом имао сина Павла. 1895. се развео од кнегиње Ауроре, која је 1905. преминула. Сина Павла поверавају кнезу Петру који је живео у Женеви.
Оженио се по други пут Гитом Генчић која се након пада Обреновића развела од Ђорђа Генчића и по трећи пут удала за брата краља Петра Првог.
У руско-јапанском рату 1905. године командује коњичким пуком. У боју код Мукдена исказује велику храброст и била одликован највишим руским одликовањем - златном сабљом и бива унапређен у чин генерала, начелника кавалериске дивизије.
У мају 1911. приступа организацији "Црна рука".
У Првом и Другом балканском рату учествовао је као командант коњичке дивизије и борио се, као и увек у првим редовима, у биткама код Куманова, Битоља и Брегалнице. Након показане храбрости био је веома популаран у народу да је чак постао проблем за краља Петра I, који је затражио да му се нареди да оде из Србије. Разочаран одлази у Русију где поново учествује у борбама и то као генерал Царске гарде.
Након октобарске револуције бива ухапшен и суди му се пред совјетски суд грађана и војника. Након ослобађајуће пресуде напушта Русију и остатак живота проводи у Француској. Последњи пут борави у Београду након атентата на краља Александра.
Био је учесник девет ратова и имао је четрнаест двобоја. Од свих официра у српској историји имао је највећи број одликовања.
Након смрти у Паризу, његов син Павле Карађорђевић, тада први намесник, уз највише државне почасти сахранио га је у крипти цркве Св. Ђорђа на Опленцу. Ђорђе Генчић је преминуо истог дана кад и он.
Титуле и признањаУреди
- 16. април 1859-15. јун 1903: Његово Височанство кнез Арсен Карађорђевић
- 15. јун 1903- 1. децембар 1918: Његово Височанство кнез Арсен Карађорђевић од Србије
- 1. децембар 1918- 19. октобар 1938: Његово Краљевско Височанство кнез Арсен Карађорђевић од Југославије
ОдликовањаУреди
Домаћа одликовањаУреди
Орден Двоглавог Белог орла петог степена - Доделио његов брат Петар I Карађорђевић 6. августа (24. јула) 1903.[1]
Орден Карађорђеве звезде, Краљевина Србија
Орден Карађорђеве звезде са мачевима, Краљевина Србија
Орден Белог орла, Краљевина Србија
Орден Југословенске круне, Краљевина Југославија
Медаље и споменицеУреди
Медаља за храброст (1912), (Краљевина Србија)
Медаља за храброст (1913),(Краљевина Србија)
Споменица на рат 1913. године, (Краљевина Србија)
Страна одликовањаУреди
Орден светог Владимира, Руска Империја
Орден светог Станислава, Руска Империја
Орден светог Ђорђа, Руска Империја
Златно оружје за заслуге, Руска Империја
Орден Карола I, Краљевина Румунија
Орден Светог Петра Цетињског, Краљевина Црна Гора
Споменица руско-јапанског рата, Руска Империја
Споменица другог француско-вијетнамског рата, Трећа Француска Република
.png){kind=small}
Породично стаблоУреди
| 8. Петар Јовановић | ||||||||||||||||
| 4. Карађорђе Петровић | ||||||||||||||||
| 9. Марица Јовановић | ||||||||||||||||
| 2. Александар Карађорђевић | ||||||||||||||||
| 5. Јелена Петровић | ||||||||||||||||
| 1. Арсен Карађорђевић | ||||||||||||||||
| 12. Јаков Ненадовић | ||||||||||||||||
| 6. Јеврем Ненадовић | ||||||||||||||||
| 3. Персида Карађорђевић | ||||||||||||||||
| 14. Младен Миловановић | ||||||||||||||||
| 7. Јованка Ненадовић | ||||||||||||||||
ЗанимљивостиУреди
- Из неког разлога његов отац кнез Александар Карађорђевић није био задовољан ни њиме, ни његовим старијим братом Петром, па их је у тестаменту обојицу искључио из наследства и скоро све оставио свом средњем преживелом сину Ђорђу. Пре своје смрти Ђорђе је очевину оставио Арсену. Овај податак је Арсенов син кнез Павле пронашао тек око 1970. године у архивама свог оца, и на основу докумената из те архиве је закључио да је Ђорђе изгледа био најспособнији међу браћом.[2]
- Био је висок око 1,74m.[3]
- Он и Ђорђе Генчић су преминули истог дана, а обојица су у једном тренутку живота били ожењени Гитом Генчић.
РеференцеУреди
- ^ Петар I Карађорђевић (24. јул 1903). „Службени део”. digarhiv.nbs.rs. Новине српске. „Колона скроз лево испод прогласа о протоколу.”
- ^ Коста Ст. Павловић (јун 1980). „Двадесетпетогодишња преписка са кнезом Павлом (1950—1976)” (PDF). 27mart.com. стр. 10. Приступљено 29. новембар 2022.
- ^ На овој разгледници су Арсен, Павле и краљ Александар исте висине, а Павле и Александар су били око 1,74 m
