Артемиза Христић

Артемиза Христић, је позната као љубавница Краља Милана Обреновића, са којим је имала ванбрачног сина Ђорђа.

Артемиза Јоанидес Христић
Artemiza Hristić.jpg
Артемиза Христић
Место рођењаЦариград
Место смртиЦариград

Рођена у имућној породици Јоанидес (или Јоаниду), Гркиња, била је удата за Милана Христића, секретара посланства Краљевине Србије у Цариграду. Христић је био, иначе и син Филипа Христића, који је у време Књаза Милоша и Михајла био председник владе Србије, министар иностраних дела, министар просвете, гувернер Народне банке, амбасадор Србије у Цариграду, Бечу, Берлину и Лондону. Имали су две кћери и једног сина.[1][2]

Док јој је муж боравио као дипломата у Цариграду, Артемиза је живела у породичној кући у Београду, у улици Кнеза Михаила 46. На том месту се данас налази књижара "Плато“. Њу је у то време запазио краљ Милан, који ју је виђао на баловима и пријемима које су приређивале угледне београдске породице. Убрзо се међу њима планула љубав и краљ је посећивао Артемизу тајно, дубоко у ноћ, потпуно покривен капуљачом, тако да нико није могао да га препозна. Али то није могло дуго да остане тајна, и 1888. године се развео од краљице Наталије, желећи да се ожени Артемизом, која се такође развела од Христића.[2] Следеће године, у Цариграду, Артемиза рађа Милану ванбрачног сина Ђорђа.[3] Светска штампа бруји о саблажњивом понашању краља у оставци који се са њом и дететом настањује у Паризу под именом грофа од Такова. Краљ Милан никад није признао Ђорђа као сина, ни као могућег наследника, зато што је у то време Краљ Александар још био жив и очекивало се да ће имати наследнике, али га у многобројним писмима које је писао Артемизи недвосмислено признаје за сина називајући га "нашим чедом" и "нашим милим сином“.[1][2]

Краљ Милан и Артемиза су са сином живели заједно у Паризу, све до 1894. године када су се дефинитивно разишли, а она се вратила родитељима у Цариград.

Песник Војислав Илић је чак хапшен зато што су се у његовој песми Маскенбал на Руднику препознали краљ Милан (начелник) и Артемиза (жена прерушена у полицајца). Написао је још једну песму на ту тему - "Љубавна прича о дону Нунецу и дона Клари“.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Наследство уместо круне
  2. 2,0 2,1 2,2 „Жене српских владара”. Архивирано из оригинала на датум 03. 12. 2013. Приступљено 27. 11. 2013. 
  3. ^ Последњи Обреновић