Архимандрит хаџи Јосиф (Милошевић)

Архимандрит СПЦ

Хаџи Јосиф Милошевић (Горња Добриња[1], 1777[2]1852[2]) био је архимандрит манастира Вујан.[1][3]

Биографија уреди

Рођен је у породици Милошевић у Горњој Добрињи, чији је предак поп Милош, прадеда кнеза Милоша Обреновића.[1] Мајка му се преудала у селу Прислоници и притом га повела са собом.[2]

Школовао се у манастиру Вујан код стрица и попа Радисава Милошевића. Овај манастир је са прекидима често имао неколико ђака.[4] Истим манастиром је управљао читавих 45 година. Уредио је и унапредио манастирско имање. Био је познат и као добротвор и дародавац.[2]

Био је рањен у бици на Делиграду током Првог српског устанка.[2] Године 1833. ишао је на ходочашће у Јерусалим.

Преминуо је 1852. године.

Песник Милорад Поповић Шапчанин је о Хаџи Јосифу Милошевићу забележио да „беше у оно време чувен са своје мудрости и речитости, носише се чисто и уљудно... Господар Милош би га звао „Гудо”, јер знађаше уз гусле лепо и гудити и певати”.[2]

Референце уреди

  1. ^ а б в Трнавац, Недељко Д. (2015). Обреновићи: детињство и образовање: Просвета и школство у рудничко-таковском крају (1815-1903-2015). Горњи Милановац: Општина Горњи Милановац / Музеј рудничко-таковског краја. стр. 136. ISBN 978-86-82877-58-5. 
  2. ^ а б в г д ђ Трнавац, Недељко Д. (2015). Обреновићи: детињство и образовање: Просвета и школство у рудничко-таковском крају (1815-1903-2015). Горњи Милановац: Општина Горњи Милановац / Музеј рудничко-таковског краја. стр. 38. ISBN 978-86-82877-58-5. 
  3. ^ Lukić, Vladimir. „Manastir Vujan”. Turistički vodič Srbije. Приступљено 30. 6. 2021. 
  4. ^ Трнавац, Недељко Д. (2015). Обреновићи: детињство и образовање: Просвета и школство у рудничко-таковском крају (1815-1903-2015). Горњи Милановац: Општина Горњи Милановац / Музеј рудничко-таковског краја. стр. 37. ISBN 978-86-82877-58-5.