Асурбанипалова библиотека
Асурбанипалова библиотека је краљевска библиотека Асурбанипала, посљедњег великог краља Новоасирског краљевства. Ријеч је колекцији приближно 25.000 глинених плочица и фрагмената који садрже текстове свих врста из 7. вијека п. н. е.[1] Међу њих спада и Еп о Гилгамешу.[1] Због лошег руковања изворног материјала многи су текстови библиотеке непоправљиво у нереду, што онемогућује научницима разабирање и реконструкцију многих изворних текстова, иако су неки преживјели нетакнути. Материјали су пронађени на археолошком налазишту Коуњик (тадашња древна Нинива) у сјеверној Месопотамији. Налазиште је, иначе, смјештено у данашњем Ираку. Старе персијске и арменске предаје упућују на чињеницу да је Александар Велики, кад је видио велику библиотеку Асурбанипала у Ниниви, био инспирисан да оснује своје властите библиотеке. Александар је, међутим, умро прије неголи је успио основати своју библиотеку, али је његов пријатељ и насљедник Птолемеј надзирао оснивање Александријске библиотеке — пројекат из којег ће израсти једна од најпознатијих библиотека свијета.
Библиотека је археолошко откриће које се приписује Остину Хенрију Лајарду. Већина плочица је однета у Енглеску и сада се налазе у Британском музеју.[1] Међутим, до првог открића дошло је касне 1849. у тзв. Југозападној палати, која је била Краљевска палата краља Сенахериба (705.-681. п. н. е.).[2] Три године касније, Хормузд Расам, Лајардов помоћник, открио је сличну „библиотеку“ у палати краља Асурбанипала (668.-627. п. н. е.), на супротној страни насипа. Нажалост, није начињен запис о проналаску, а убрзо након транспорта у Европу, плочице су неповратно међусобно помијешане и са плочицама с других налаза. Стога, данас је готово немогуће реконструисати изворни садржај сваке од две главних „библиотека“.
Асурбанипал је упослио учењаке и преписиваче који су преписали старије текстове, углавном из вавилонских извора. Фрагменти те краљевске библиотеке укључују краљевске натписе, хронике, митолошке и религијске текстове, уговоре, краљевске потпоре и уредбе, краљевска писма, и различите административне документе. Неки од споменутих текстова садрже дивинације, знамења, инкантације и химне разних богова, док се други односе на медицину, асртономију и књижевност. Еп о Гилгамешу, ремек дјело древног вавилонског пјесништва, пронађен је у библиотеки заједно с Енума Елиш, причом о стварању, и митом о Адапи, првом човјеку, и причама попут Сиромаха из Нипура. Текстови су написани клинастим писмом углавном на акадском језику.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ а б в „Најпознатије библиотеке античког света”. Новости. Приступљено 18. 1. 2020.
- ^ „Асирија: Нинива -заборављени град и невероватне библиотеке”. Опуштено. Приступљено 18. 1. 2020.[мртва веза]