Атанасије Васиљев Васиљевич
Атанасије Васиљев Васиљевич (рус. Афанасий Васильев Васильевич; Белгород, 9. јануар 1851 — Београд, 30. мај 1929) био је руски адвокат, публициста, уредник новина Благовест и словенофилски руски агент у Црној Гори.[1]
Атанасије Васиљев Васиљевич | |
|---|---|
| Датум рођења | 9. јануар 1851. |
| Место рођења | Белгород Руско царство |
| Датум смрти | 30. мај 1929. (78 год.) |
| Место смрти | Београд Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
Односи са Србима уреди
Наговарао је Херцеговце да се мире са муслиманима и с њима да иду у рат против Аустрије. Састанак муслиманских и православних вођа је одржан у селу Пјешивац-Греда.[1]
Никшићке новине Оногошт су објавиле писмо из Петрограда од 14. јануара 1900. у којем Ј. Анџелацки описује прославу Светог Саве у Казањској саборној цркви. Поред Руса, свечаности су присуствовали и Срби из Црне Горе и Србије. Истог дана, свечаност је навече настављена, у словенском добротвоном друштву. Атанасије Васиљев Васиљевич, чувени руски литератор и државник, је прво напио за здравље српских владара - краља Александра и књаза Николе и цијелог српског народа у Србији и Црној Гори и осталим српским земљама. У здравици је спомињао јуначку борбу, коју су узалудно издржали у српско-турском рату, храбри Херцеговци, којима је он као руски изасланик и човјек који искрено љуби Србију и све српско, дао богату материјалну помоћ. У здравици је споменуо име Богдана Зимоњића и других херцеговачких војвода и првака. Том приликом је рекао да је вазда волио српски народ, али од када је био у Црној Гори и Херцеговини и својим очима видјео српске витезове на бојноме пољу, гдје јуначки умиру и крв своју пролијевају за крст часни и слободу златну, да је српски народ заволио још више. Здравицу је завршио жељом да се ослободе неослобођене српске земље и да се уједини српство.[2]
Референце уреди
- ^ а б Чубриловић 1996, стр. 312.
- ^ Анџелацки, Ј. (1900). Оногошт, бр. 6., фебруар, чланак: Писмо из Русије. Никшић.
Литература уреди
- Чубриловић, Васо (1996). Босански устанак 1875-1878, друго издање. Службени лист СРЈ, Београд.
