Отворите главни мени
Сателитска слика Африке са означеним Атласким планинама
Планине Марока

Планине Атлас или Атласке горе (арап. جبال أطلس) су планински ланац у северозападној Африци, који се простире дужином од 2300 километара кроз Мароко, Алжир и Тунис. Највиши врх Атласа је Тубкал са 4165 метара, који се налази у јужном Мароку. Планине Атласа граде климатску разделницу између подручја влажне климе северозапада Африке и екстремно сушне пустиње Сахара.

ПоделаУреди

Планинска област Атласа дели се на следеће планинске ланце:

  • Мали Атлас планине уз медитеранску обалу Алжира, максималне висине 2308 метара
  • Риф планине на северној обали Марока уз Средоземно море, максималне висине 2456 метара
  • Средњи Атлас у централном Мароку, висине до 3737 метара
  • Високи Атлас на југу централног Марока, висина до 4165 метара
  • Сахарски Атлас на северу Алжира, јужно од Малог Атласа, до 2008 метара висине
  • Антиатлас на југозападу Марока, висине до 2531 метра
  • Вулкански Џебел Сархро у центру јужног Марока, висине до 3304 метра

У Тунису се простиру само ниже падине Малог и Сахарског Атласа.

 
Топографска и политичка карта подручја Атласа

Опасност од земљотресаУреди

 
Тектонска граница

Планине Атласа представљају тектонску границу између евроазијске плоче на северу и афричке плоче на југу. Када се ове плоче помере, долази до земљотреса. Град у средишту Атласа, Блида (265.000 становника 2005) била је у 19. веку два пута до темеља уништена земљотресима. Земљотрес јачине 7,3 по Рихтеровој скали који је 1980. погодио алжирски град Ех Шелиф изазвао је 5000 жртава.

Рудно богатствоУреди

Планине Атласа богате су рудама: гвожђа, олова, бакра, камене соли, фосфатима, мермером, и нешто мање сребром, каменим угљем и земним гасом. По овоме, Атлас чини изузетак међу планинама северне Африке, јер планине Сахаре и Етиопије не садрже рудна богатства. Једино на југу континента наилазимо на слична рудом богата горја.

СтановништвоУреди

 
Кровови Маракеша са Атласким горјем у позадини

Сви велики градови Алжира налазе се у северном делу земље, дакле у региону планина Атлас, јер у јужном делу земље (Сахара) владају услови неповољни за развој људских насеља. Ситуација је слична у Тунису и Мароку. Највећа густина насељености влада у подручјима уз обалу Средоземног мора. Неки велики градови, попут Маракеша (850.000 становника), леже у подножју Атласа. Алжирски градови Константин (650 метара надморске висине, 500.000 становника) и Ел Ђелфа (преко 1.100 метара н. в, 235.000 становниика) су једини већи градови који се налазе на овим планинама.

Многа насеља се јављају тамо где се појаве привремени водотоци (вади).

Историја и митУреди

Хомер и Херодот, антички грчки писац и историчар, видели су у Атласу западну границу тада познатог света.

Арапски географи из времена експанзије ислама сматрали су да је Атлас својеврсно острво између мора и пустиње. И за њих је Атлас био крајња тачка на западу познатог света, док су му на истоку приписивали и нека подручја која се данас не сматрају делом овог планинског ланца.

Види још: Атлас (митологија)

Спољашње везеУреди