Аурелија Фрик (енгл. Aurelia Frick; Санкт Гален, 19. септембар 1975) је швајцарска политичарка и министарка иностраних послова, просвете и културе од 2009. до 2019. године.[1]

Аурелија Фрик
Аурелија Фрик 2017. године
Лични подаци
Датум рођења(1975-09-19)19. септембар 1975.(48 год.)
Место рођењаСанкт Гален, Швајцарска
НационалностШвајцарска
УниверзитетУниверзитета у Фрибуру
Универзитет у Базелу
Професијаполитичарка
Породица
СупружникОливер Мугли
Деца2
Политичка каријера
Политичка
странка
Напредна грађанска партија
Министарка иностраних послова, просвете и културе
25. март 2009 — 2. јул 2019.

Биографија уреди

Рођена је 19. септембра 1975. у Санкт Галену. Од 1995. до 1999. је студирала право на Универзитету у Фрибургу. У адвокатску комору Кантона Цирих је примљена 2004. Године 2005. је докторирала право на Универзитету у Базелу са тезом „Престанак мандата”, а правосудни испит је положила у Кантону Цирих.[2] Радила је у адвокатској фирми у Цириху, затим као правни директор у компанији за људске ресурсе са седиштем у Лондону и као ревизор 2001—2003. у окружном суду у Цириху у области грађанског, радног, станарског и кривичног права. Од новембра 2006. је радила као консултант за компанију за тражење руководилаца Bjørn Johansson Associates. Повремено је радила као ванредни професор на Универзитету у Лихтенштајну.[3] Започела је своју независну саветодавну праксу у UNLOCK Advisory у Вадуцу након оставке на место министарке.[4] Члан је Напредне грађанске партије у Лихтенштајну, са тридесет и четири године је именована у ресор министарства иностраних послова, просвете и културе након парламентарних избора у Лихтенштајну у марту 2009. године. Постала је један од пет министара Лихтенштајна и једна од две жене у кабинету. Од ње се очекивало да, по именовању, настави са реформама грађанског и кривичног права Лихтенштајна. Након парламентарних избора 2013. године је именована за директорку министарства иностраних послова, просвете и културе под новом владом премијера Адријана Хаслера.[5][6][7] Парламент Лихтенштајна је 2. јула 2019. закључио предлог за изгласавање неповерења Аурелији Фрик.[8] Након што је владајући принц Алојз од Лихтенштајна истог дана потврдио њену смену Фрик је изгубила функцију министарке у влади.[9] Године 2011. се удала за швајцарског финансијера и бившег банкара Оливера Муглија[10][11] са којим има двоје деце и живи у Вадуцу.[12]

Референце уреди

  1. ^ „Bildkollektion”. Visual (на језику: немачки). Приступљено 2023-03-01. [мртва веза]
  2. ^ „Ministerin für Äußeres, Bildung und Kultur. Dr. Aurelia C.K. Frick” (PDF). bilaterales.bmbwf.gv.at (на језику: немачки). август 2013. Приступљено 26. 3. 2023. 
  3. ^ „Liechtenstein minister worked for K1 hedge fund”. Reuters (на језику: енглески). 2009-12-01. Приступљено 2023-03-01. 
  4. ^ „START”. Unlockadvisory (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 01. 03. 2023. г. Приступљено 2023-03-01. 
  5. ^ „LLV” (PDF). www.llv.li. Приступљено 26. 3. 2023. 
  6. ^ „Erster offizieller Besuch des neuen Regierungschefs des Fürstentums Liechtenstein in der Schweiz”. www.admin.ch. Приступљено 2023-03-01. 
  7. ^ „Ikr: Aurelia Frick an UNO: Liechtenstein als verlässlicher Partner”. 
  8. ^ „Causa Aurelia Frick - Liechtensteiner Volksblatt, die Tageszeitung für Liechtenstein”. Liechtensteiner Volksblatt (на језику: немачки). Приступљено 2023-03-01. 
  9. ^ „Liechtensteiner Parlament entzieht Aussenministerin Frick das Vertrauen”. Neue Zürcher Zeitung (на језику: немачки). 2. 7. 2019. Приступљено 2. 7. 2019. 
  10. ^ Regierungsrätin Aurelia Frick hat "Ja" gesagt (на језику: енглески), Приступљено 2023-03-01 
  11. ^ „Aurelia Frick hat geheiratet - Liechtenstein”. Liechtensteiner Volksblatt (на језику: немачки). Приступљено 2023-03-01. [мртва веза]
  12. ^ „Aurelia Frick und Oliver Muggli präsentieren ihr Familienglück - Liechtenstein - Liechtensteiner Volksblatt, die Tageszeitung für Liechtenstein”. Liechtensteiner Volksblatt (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 19. 10. 2020. г. Приступљено 2023-03-01. 

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Аурелија Фрик на Викимедијиној остави