Аустријска Шлеска

Аустријска Шлеска или Шлезија или Аустријски Шљонск (њем. Österreichisch Schlesien, чеш. Rakouské Slezsko, шл. Austrijacki Ślůnsk, пољ. Śląsk Austriacki), или Војводство горње и доње Шлеске или Шлезије (њем. Herzogtum Ober- und Niederschlesien, чеш. Vévodství Horní a Dolní Slezsko), је било војводство у саставу Светог римског царства, Аустријског царства и Аустроугарске све до 1918.

Војводство горње и доње Шлеске
Herzogtum Ober- und Niederschlesien (њем.)
Vévodství Horní a Dolní Slezsko (чеш.)
1146. (у саставу Светог римског царства),
од 1804. дио Аустријског царства и
од 1867. дио Аустроугарске—1918.
Застава
Застава
Грб Војводства горње и доње Шлеске
Грб
Schlesien Donaumonarchie.png
Војводство горње и доње Шлеске на мапи Аустроугарске
Главни градТропау
Земља Свето римско царство
 Аустроугарска
Површина5.147 км2
Становништво756.949 (1910.)
Историја 
• Успостављено
1146. (у саставу Светог римског царства),
од 1804. дио Аустријског царства и
од 1867. дио Аустроугарске
• Укинуто
1918.
Претходник
Следбеник
Војводтво Ћешин
Војводство Тропау
Војводство Ниса
Чехословачка (Чешка Шлеска)
Пољска (Аутономна покрајина Шлезија)

ГеографијаУреди

 
Мапа горње и доње Шлезије из 1880. године.

Аустријска Шлезија је била састављена од два дијела, прекинута области Моравијом. Западни дио територије се граничио са Њемачком, покрајином Моравијом, а мали дио га је одвајао од границе са Бохемијом. Источни дио се граничио са Галицијом, Угарском, Моравијом и Њемачком

ИсторијаУреди

Војводство горње и доње Шлезије је постојало још од 1146. као дио Светог римског царства. Касније је подијељено на више дијелова. Између 1335. и 1346. је постало дио Краљевине Бохемије, а 1526. га је стекла Хабзбуршка монархија. Године 1742, Аустрија је већи дио Шлеске дала Пруској. Од тада па до 1918, је мали дио Шлезије био у саставу Аустрије и Аустроугарске.[1]

ДемографијаУреди

Попис становништва 1851. годинеУреди

По попису из 1851. у Аустријској Шлезији је било 438.586 становника. Највише је било Словена (Чеха и Пољака), а мало мање Нијемаца.[2] Подаци о матерњем језику:

Матерњи језик Становништво Проценат
словенски језици (пољски и чешки) 223.679 51%
њемачки 210.521 48%
остали (Јевреји) 4.386 1%
укупно 438.586 100%

Попис становништва 1890. годинеУреди

По попису из 1890. у Аустријској Шлезији је било 605.649 становника. Становништво је повећано за 167.063 у односу на 1851. годину.[3]

Попис становништва 1895. годинеУреди

По попису из 1895. у Аустријској Шлезији је било 634.324 становника. Становништво је повећано за 28.675 у односу на 1890. годину.[3]

Попис становништва 1900. годинеУреди

По попису из 1900. у Аустријској Шлезији је било 680.422 становника. Становништво је повећано за 46.098 у односу на 1895. годину. По попису, највише се говорио њемачки језик, а онда пољски и чешки.[3] Подаци о матерњем језику:

Матерњи језик Број становника Проценат
њемачки 304.149 44,7%
пољски 225.900 33,2%
чешки 150.373 22,1%
Укупно 680.422 100%

Попис становништва 1910. годинеУреди

 
Карта Шлеске 1912. године

По попису из 1910. у Аустријској Шлезији је било 756.949 становника. Број становника на километру квадратноме је био 147. Становништво је повећано за 76.527 у односу на 1900. годину.[3]

Матерњи језикУреди

Највише се говорио њемачки језик, па словенски језици (пољски, па чешки).

Матерњи језик Становништво Проценат
њемачки 325.523 43%
пољски 235.224 31,08%
чешки 180.348 23,83%
остали 15.854 2%
укупно 756.949 100%

РелигијаУреди

Највише је било римокатолика, па евангелиста и мало јевреја.

Религија Становништво Проценат
римокатолици 641.435 84,74%
евангелисти 102.072 13,48%
јевреји 13.442 1,78%
Укупно 756.949 100%

ГрадовиУреди

Градови већи од 10.000 становника према попису 1880. године:

Мјесто Град Број становника (1880) Број становника (1910)
1. Опава 20.563 30.762
2. Бијелско 13.060 18.568
3. Ћешин-Чешки Тјешин 13.004 Н/А
4. Крнов 11.792 Н/А

АдминистрацијаУреди

 
Војводства Аустријске Шлеске.

Аустријска Шлеска је била подијељена на два дијела, који су се послије револуције 1848. у Аустријском царству раставили на доста мањих територија-области. Области по броју становника из 1905. године[3]:

Мјесто Назив области Становништво
1. Фројстат 122.030
2. Тропау 102.552
3. Јагерндорф 98.957
4. Бијелиц 82.835
5. Фривалдов 68.823
6. Вагстат 66.990
7. Тјешин 60.785
8. Фројдентал 49.306
9. Фридек 45.462

РеференцеУреди

  1. ^ „Регија Аустријска Шлезија” (на језику: (језик: енглески)). 
  2. ^ „Историја аустријских крунских земаља-Аустријска Шлезија” (на језику: (језик: немачки)). 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 „Аустријска Шлезија-Војводство Шлеско” (на језику: (језик: немачки)).