Надвојводство Аустрија
Надвојводство Аустрија (нем. Erzherzogtum Österreich) је била једна од најзначајнијих држава Светог римског царства и језгро хабзбуршких династичких земаља. Са престоницом у Бечу, аустријски надвојвода је владао територијом која отприлике одговара данашњим аустријским државама Горња и Доња Аустрија.
| Надвојводство Аустрија Erzherzogtum Österreich | |||
|---|---|---|---|
 Грб
| |||
 Територија Аустријског надвојводства 1477. године | |||
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Престоница | Беч | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | аустријско-баварско-немачки језик | ||
| Религија | католицизам | ||
| Историја | |||
| Постојање | |||
| — Оснивање | 1453 | ||
| — Укидање | 1806/1918 | ||
Историја уреди
Надвојводство Аустрија је било смештено на југоисточном ободу Светог римског царства. Граница са Угарском била је река Лајта. На југу се граничила са Војводством Штајерском, на северу са Чешком Шумавом и реком Таја. На западу се граничило са Војводством Баварском. Надвојвода Фридрих V практиковао је проширење територија Хабзбурга династичким браковима. Свога сина Максимилијана оженио је Маријом од Бургундије (1477). Максимилијанов син, Филип I од Кастиље, оженио је Хуану Кастиљску. Филипов син био је чувени Карло V, владар царства "на коме сунце никада не залази". Карлов брат Фердинанд постао је 1521. године надвојвода Аустрије. Након женидбе са Аном Угарском и битке код Мохача (1526), Фердинанд је постао владар оба краљевства. Од Фердинандове династије касније ће настати аустријски огранак Хабзбурга који ће Светим римским царством владати до 1806. године. Након Наполеоновог укидања Светог римског царства (1806), Аустријско надвојводство наставило је да постоји као крунска земља све до завршетка Првог светског рата 1918. године.
Види још уреди
Извори уреди
- Heinz-Dieter Heimann, Die Habsburger. Dynastie und Kaiserreiche. 2010