Аутопортрет Винсента ван Гога (1889)
Холандски пост-импресионистички уметник Винсент ван Гог насликао је аутопортрет (уље на платну) у септембру 1889. године. Дело, које је можда био последњи Ван Гогов аутопортрет, насликано је мало пре него што је напустио Сен-Реми-де-Прованс у јужној Француској.[1][2] Слика се сада налази у Музеју Орсе у Паризу.
Слика уреди
Овај аутопортрет био је један од око 30 ван Гогових аутопортрета насликаних током 10 година и који представљају важан опус његовог рада.[1]
Ван Гог је слику послао свом млађем брату, трговцу уметнинама, Теу ван Гогу; уз писмо које је гласило: "Мораћете неко време да је проучавате [слику]. Надам се да ћете приметити да су моји изрази лица постали много мирнији, мада моје очи имају исти несигурни изглед као и пре, или ми се тако чини."[3]
Аутопортрет из Осла (1889) уреди
.jpg)
Још један аутопортрет из исте године, често назван аутопортретом из Осла јер је у власништву Националног музеја у Ослу, премештен је 2020. године из Музеја Ван Гога у овај Музеј. Стручњаци верују да је насликан после уметниковог писма од 22. августа 1889. године у којем је било истакнуто да је још увек узнемирен, али спреман да почне поново да слика.[4]
Извештај музеја каже да „Аутопортрет из Осла приказује некога ко је ментално болестан; његов плах, бочни поглед лако је препознати и често се налази код пацијената који пате од депресије и психозе”.[5][6]
Референце уреди
- ^ а б Walther 2000, стр. 74.
- ^ „Van Goghself-portrait”. www.google.com.
- ^ Walther 2000, стр. 72.
- ^ „Experts Conclude That This Odd Self-Portrait of Vincent van Gogh Giving the Side Eye Really Is by the Dutch Master”. Artnet. 20. 1. 2020. Приступљено 21. 1. 2020. „an authentic work by the Dutch master. Extensive research conducted by the Van Gogh Museum in Amsterdam ... while he was suffering from psychosis.”
- ^ „Gloomy Van Gogh self-portrait in Oslo gallery confirmed authentic”. The Guardian. 20. 1. 2020. Приступљено 21. 1. 2020.
- ^ „Vincent Van Gogh: Self-portrait”. Musée d'Orsay. Архивирано из оригинала 13. 10. 2016. г. Приступљено 23. 2. 2015.
