Википедија

Африка (провинција)

Африка (лат. Africa) је била римска провинција. Обухватала је територију отрприлике данашњег Туниса, као и медитеранску обалу данашње Либије све до залива Мали Сирт. Читав континент Африка је именован по овој римској провинцији. Причало се да је Африка хранила римско становништво осам месеци у години, док је Египат обезбеђивао преостала четири месеца.[1][2][3]

Римско Царсто око 120. године са означеном провинцијом Африком.
Хадријанов новчић у част провинције Афрке. Провинцију персонификује жена са слоновском периком.

Главни град провинције је у почетку била Зама Региа а затим римска Картагина.

Историја

уреди

Провинција Африка је створена 146. године п. н. е. након освајања Картагине од стране Сципиона Емилијана[4] у Трећем пунском рату. Провинцијом је управљао проконзул. Најбогатији део нове провинције је била стара картагинска територија. Административни центар провинције постала је Утика. Остатак картагинске територије је припојен нумиђанском краљу Масиниси. Али, 118. године п. н. е. када се нумиђански принц Југурта побунио и покушао да успостави сопствену власт у читавој Нумидији, Римљани су ратовали против њега, па је и Африка била угрожена. Коначно, после Југуртиног пораза, Римљани су Југуртину територију уступили мавретанском краљу Бокху, што је донело нову безбедност Африци. Од тада почиње интензивна романизација ове провинције. У Цезаровом рату против Помпеја провинција Африка је опет имала значајну улогу.

У време цара Клаудија завршена је територијална подела ове провинције. Африка је била сенаторска провинција. Даље ширење провинције је настављено под царем Августом, са сукобима забележеним до 6. године наше ере[5][6]. У време Диоклецијанове административне реформе, Африка је подељена на Africa Zeugitana (која је задржала име Africa Proconsularis,[7] и којом је управљао проконзул) на северу и Бизанцена на југу. Стару Африку (Africa Vetus), која углавном обухвата поменуте области, Римљани (Плиније) су такође познавали као Africa propria,[8][9] чији је главни град била Картагина.[10]

Ове две нове провинције су остале део Римског царства све док германска племена нису ту упала током 5. века. Вандали су прешли у северну Африку 429, а освоји су је 439, основавши своје краљевство које је сем провинције Африке обухватало и Сицилију, Корзику, Сардинију, Балеаре. Вандали су држали у покорности римско-афричо становништво и прогонили су православље. Крајем 5. века вандалска држава се урушила.

533. цар Јустинијан је послао свог војсковођу Велизара да поново освоји Африку. Велизар је поразио Вандале, ушао је у Картагину и поново успоставио римску власт у провинцији. Обновљена римска управа покушала је да изгради утврђења ради заштите провинције од пустињских племена. У време цара Маврикија Африка и Шпанија су чинили егзархат Африку. Егзархат је толико напредовао да је Ираклије у једном часу планирао да престоницу пребаци из Константинопоља у Картагину. Али, напредак је заустављен арабљанским освајањем Африке око 640. године. Коначно, муслиманска војска из Египта је 698. године уништила Картагину, довевши до краја хришћанство у северној Африци.

Привреда

уреди

Економски напредак ове провинције зависио је од пољопривреде. Африка је била називана житницом Царства. Изгледа да је северна Африка доносила 1 милион тона житарица годишње, а чак четвртина се извозила. Гајило се и воће, грожђе и пасуљ. У другом века почео је узгој маслина. У провинцији се производила и вуна. Говорило се да је Африка хранила римско становништво осам месеци у години, док је Египат обезбеђивао залихе за преостала четири месеца.[11][12]

Најзначајнији римски градови са овог подручја су:

Референце

уреди
  1. ^ Gadzekpo, Seth Kordzo (2002). History of African Civilisations (на језику: енглески). Rabbi Books. стр. 102. ISBN 978-9988-7787-3-6. 
  2. ^ CAH X 615
  3. ^ CAH XI. 812
  4. ^ Babelon, Ernest C. F. (1911). „Africa, Roman”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 1 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 359. 
  5. ^ Whittaker, CR (1996). „Roman Africa: Augustus to Vespasian”. Ур.: Bowman, Alan K; et al. The Augustan empire, 43 BC–AD 69. Cambridge Ancient History. 10 (2nd изд.). Cambridge University Press. стр. 590—91. ISBN 0-521-26430-8. 
  6. ^ Older scholarship dated the unification of Africa nova and vetus to 27 BC. This is no longer believed. Fishwick, Duncan; Shaw, Brent D (1977). „The formation of Africa proconsularis”. Hermes. 105 (3): 369—380. ISSN 0018-0777. JSTOR 4476024. 
  7. ^ Fishwick, Duncan (1996). „On the origins of Africa proconsularis, III : the era of the Cereres again”. Antiquités africaines. 32 (1): 13—36. doi:10.3406/antaf.1996.1248. 
  8. ^ Leo Africanus (1974). Robert Brown, ур. History and Description of Africa (на језику: енглески). 1. Превод: John Pory. New York Franklin. стр. 22 (A General Description of all Africa). OCLC 830857464.  (reprinted from London 1896)
  9. ^ Africa – Roman Territory, North Africa (Encyclopaedia Britannica)
  10. ^ Macbean, A. (1773). A Dictionary of Ancient Geography: Explaining the Local Appellations in Sacred, Grecian, and Roman History (на језику: енглески). London: G. Robinson. стр. 7. OCLC 6478604. „Carthago, inis, Romans.” 
  11. ^ Bowman, Alan K.; Champlin, Edward; Lintott, Andrew, ур. (1996). The Cambridge Ancient History: Volume 10: The Augustan Empire, 43 BC–AD 69. The Cambridge Ancient History. 10 (2 изд.). Cambridge: Cambridge University Press. стр. 615. ISBN 978-0-521-26430-3. doi:10.1017/chol9780521264303. 
  12. ^ Alan K. Bowman (2000). Bowman, Alan K., ур. The Cambridge ancient history. Vol. 11: The High Empire, A.D. 70 - 192 / ed. 11 (2 изд.). Cambridge: Cambridge Univ. Press. стр. 812. ISBN 978-0-521-26335-1. 

Спољашње везе

уреди
 
Ел Џем, Тунис
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Африка_(провинција)&oldid=29029183”