Афричка унија
Афричка унија (АУ) је међународна организација чије су чланице 55 афричке државе, односно све афричке државе. Основана је 9. јула 2002,[2] и то као наследник Организације Афричког јединства (ОАЈ). Организација је формално основана годину дана пре, 26. маја 2001. Настала је сједињењем више афричких организација према узору на Европску унију, али њена структура највише подсећа на структуру међуратне Лигу народа. Циљеви су јој промовисање демократије, људских права и економског развоја широм Африке, нарочито путем повећања страних инвестиција кроз развојне програме као што су Ново партнерство за развој Африке. Први председавајући ове организације је био председник Јужне Африке Табо Мбеки. АУ чине све афричке земље сем непризнатог Сомалиланда. Мароко је на 33 године напустио организацију да би се 30. јануара 2017. вратио у чланство.[3] Мароко је напустио организацију због противљења чланству Западне Сахаре под именом Сахарска Арапска Демократска Република и Мауританије. Најзначајније одлуке везане за АУ доноси Скупштина Афричке уније, састанак шефова држава и влада земаља чланица који се одржава два пута годишње. Такође, АУ има и своју комисију, чије се седиште налази у Адис Абеби, главном граду Етиопије.[4][5]
Историја
уредиПрве интелектуалне идеје о стварању уједињене афричке државе појавиле су се у XIX веку у Европи, али су због доминантног колонијализма и трке за Африку биле гурнуте на маргину док је континент подељен границама које су одговарале окупаторима и показивале потпуну незаинтересованост и игнорисање локалног контекста, историје и животних потреба. Доминантну улогу у овоме процесу одиграле су Велика Британија, Белгија, Француска, Италија, Немачка, Шпанија и Португал. Афричке земље остале су и формално колоније све до 1950-их, 1960-их и 1970-их када долази до таласа проглашења независности којим се делом управљало кроз Старатељски савет Уједињених нација.
Почетни кораци који су довели до настанка савремене Афричке уније могу да се прате од оснивања краткотрајне Уније афричких држава (фр. Union des Etats africains), конфедералне заједнице западноафричких држава Гане и Гвинеје основане 1958. године, а којој се 1960. придружио и Мали.[6] Због тога је унија била позната и под називом Унија Гана-Гвинеја-Мали. Организација је формално постојала до 1963. без вез већих успеха у остваривању амбициозних зацртаних циљева, а њезино се наслеђе своди на историју односа тројице лидера-Ахмеда Секу Туреа, Модиба Кејта и Кваме Нкруме. Настојања да се у заједницу укључи и Годња Волта, данашња Буркина Фасо, нису била успешна.
Организација афричког јединства
уредиОрганизација афричког јединства, организација из које се директно развила данашња АУ, основана је од стране 32 афричке владе 25. маја 1963. године у Адис Абеби у Етиопији.[6] Иницијатива за конференцију потекла је од етиопског цара Хајла Селасија који је желео да превазиђе поделу која је настала између такозване Групе из Казабланке у којој су били Алжир, Египат, Гана, Гвинеја, Либија, Мали и Мароко и такозване Групе из Монровије у којој су били Сенегал, Нигерија, Либерија као и већина бивших афричких колонија из састава Француске колонијалне империје које нису биле у првој групи. Група из Казабланке се самоидентификовала као група прогресивних држава којима су на челу били левичарски лидери, најугледнији међу њима Гамал Абдел Насер, Кваме Нкрума и Ахмед Секу Туре. Лидери ових земаља залагали су се за дубље политичке интеграције у Африци и пренос овлашћења са националнога, на ниво континента. И сама подржавајући многе од принципа панафриканизма, Група из Монровије била је става како се сарадња у Африци не треба развијати на рачун суверенитета афричких земаља, које по њима требају да задрже независност.[6] Без обзира на предлог Гане који је већ при оснивању предлагао успоставу заједничке владе и парламента, Група из Монровије била је доминантнија и однела је превагу приликом оснивања Организације афричког јединства 1963. године.[6] Пре оснивачког самита у Адис Абеби, прве уводне дискусије организоване су у граду Саниквели на северу Либерије.
Дана 12. новембра 1984. Мароко је напустио организацију као одговор на примање у чланство Демократске Арапске Републике Сахаре као легитимног представника Западне Сахаре. Организација је била изложена бројним критикама које су је називале дебатним клубом без стварних овлашћења. Грађански ратови као што су вишегодишњи Анголски грађански рат и Нигеријски грађански рат трајали су без могућности ОАЈ да се на било који начин укључи у њихово заустављање.[7] Политика неуплитања у унутрашња питања других земаља додатно је лимитирала могућност деловања организације као нпр. у случају кршења људских права од стране режима Иди Амина у Уганди. Генерални секретар Организације уједињених нација Кофи Анан хвалио је организацију због тога што је ујединила Африканце, док су је критичари називали „диктаторским клубом“. Ипак, ОАЈ је постигла одређени успех у изградњи заједничког става и платформе, нарочито на међународним форумима какве су Уједињене нације где су афричке земље заједнички пружале отпор колонијализму и захтевале деколонизацију.
Постизање јединства унутар организације представљало је велики изазов будући да су бивше француске колоније, које су основале Групу из Монровије, умногоме и даље зависиле од бивше метрополи. У исто време, у контексту Хладног рата постојала је подела и на режиме који су били наклоњени Совјетском Савезу и оне који су били ближи Сједињеним Државама без обзира на чињеницу да је велики део чланица био и у чланству Покрета несврстаних. У групи су постојале и лидерске и идеолошке поделе, где је Кваме Нкрума предводио про-социјалистичке струје, а Феликс Уфуе-Боањи про-капиталистичке струје.
ОАЈ је имала значајну улогу у отпору колонијализму и власти белих мањина у Африци. Организација је наоружавала, тренирала и оснивала војне базе за покрете отпора који су се борили против белачких расистичких режима у Африци.[7] Групе као што су Афрички национални конгрес и Панафрички конгрес који су пружали отпор апартхејду у Јужној Африци и Афрички национални савез Зимбабвеа и Афрички народни савез Зимбабвеа, који су се борили за обарање белачког мањинског режима у Родезији примали су помоћ од ОАЈ. Луке земаља чланица биле су затворене за бродове из Јужне Африке, док је авионима из те земље било забрањено да користе ваздушни простор земаља чланица. Земље ОАЈ заједнички су успеле да се изборе за избацивање представника расистичког режима Јужне Африке из Светске здравствене организације. Земље су заједнички са УН-ом радиле и на решавању проблема избеглица, а успоставиле су и Афричку развојну банку.
Афричка економска заједница
уредиАфричка економска заједница основана је 1981. године. Циљ је заједница стварање основа за заједнички економски развој афричких држава. Зацртани циљеви организације која и данас (2017) постоји у оквирима АУ су стварање зона слободне трговине, царинских унија, заједничког тржишта, централне банке до 2028. године и заједничке афричке валуте до 2023. године по плану из 1991. године. Тиме би се створила економска и монетарна унија слична еврозони у Европској унији. Заједница је подељена на више такозваних стубова, односно регионалних блокова земаља као што је Економска заједница држава западне Африке, једна од десетак сличних заједница у оквиру АЕЗ-а. Многе су земље истовремено чланице више од једнога блока у оквиру АЕЗ-а, и свака од група са собом носи посебан аранжман. Земље северозападне Африке као што су Алжир, Тунис и Мауританија су чланице АЕЗ-а, али нису у чланству нити једнога активног стуба међу блоковима унутар заједнице. У исто време оне суделују у другим регионалним блоковима који нису део заједнице.
Уставни акт Афричке уније и оснивање данашње организације
уредиОбновљени подстицај за ближе повезивање континента на принципима који су прегласани у шездесетима покренуо је у деведесетим годинама либијски вођа Моамер Гадафи.[7] Уставни акт Афричке уније, документ којим се уређује оквир у којему ће Афричка унија функционисати, потписали су 11. јула 2000. у главном граду Тога Ломеу представници 53 афричке земље. Ратификацијом Уставног акта земље су и формално постајале чланице АУ. Организација је започела са радом 2002. године као наследница Организације афричког јединства.
Језици
уредиНа основи Уставног акта Афричке уније радни језици уније су арапски, енглески, француски и португалски као и афрички језици када је то могуће. Протокол са амандманом на Уставни акт који је усвојен 2003, али до 2016. није био ратификован од 2/3 чланица, додаје и шпански, свахили и било који други афрички језик и проглашава их све службенима, уместо радним језицима Афричке уније. Извршно веће АУ и даље одређује практичне модалитете када је у питању употреба службених језика као радних језика у конкретним случајевима. Године 2001. основана је и Афричка академија језика која за циљ има промоцију коришћења афричких језика међу народима на континенту. Афричка унија прогласила је 2006. годину Годином афричких језика.
Земље чланице
уредиТренутне чланице
- Алжир
- Ангола
- Бенин
- Боцвана
- Буркина Фасо
- Бурунди
- Габон
- Гамбија
- Гана
- Гвинеја
- Гвинеја Бисао
- ДР Конго
- Египат
- Екваторијална Гвинеја
- Еритреја
- Есватини
- Етиопија
- Замбија
- Западна Сахара
- Зимбабве
- Зеленортска Острва
- Јужни Судан
- Јужна Африка
- Камерун
- Кенија
- Комори
- Лесото
- Либерија
- Либија
- Малави
- Мадагаскар
- Мали
- Мароко
- Мауританија
- Маурицијус
- Мозамбик
- Намибија
- Нигер
- Нигерија
- Обала Слоноваче
- Конго
- Руанда
- Сао Томе и Принсипе
- Сејшели
- Сенегал
- Сијера Леоне
- Сомалија
- Судан
- Танзанија
- Того
- Тунис
- Уганда
- Чад
- Џибути
Суспендоване чланице
Централноафричка Република - суспендована због унутрашњег оружаног сукоба 2013.
Бивше искључење Марока
уредиМароко — Године 1984. је напустио Организацију Афричког јединства зато што је већина држава чланица подржала проглашење Сахарске Арапске Демократске Републике. Поново је постала чланица 2017.
Индикатори
уредиСледећа табела приказује разне податке о земљама Афричке уније, укључујући површину, становништво, економске резултате и неједнакост дохотка, као и разне индексе, укључујући људски развој, одрживост државе, перцепцију корупције, економске слободе, стање мира, слободу штампе и демократски ниво.
Земља | Копнена површина|Копнена површина
(km²) 2015[8] |
Популација
2015[8] |
GDP (PPP) | GDP (PPP) | HDI
2014[9] |
FSI
2016[10] |
CPI
2016[11] |
IEF
2016[12] |
GPI
2016[13] |
WPFI
2016[14] |
DI
2016[15] |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Алжир | 2,381,741 | 39,666,519 | 548,293,085,686 | 13,823 | 0.736 | 78.3 | 34 | 50.06 | 2.21 | 41.69 | 3.56 |
Ангола | 1,246,700 | 25,021,974 | 173,593,223,667 | 6,938 | 0.532 | 90.5 | 18 | 48.94 | 2.14 | 39.89 | 3.40 |
Бенин | 112,760 | 10,879,829 | 21,016,184,357 | 1,932 | 0.48 | 78.9 | 36 | 59.31 | 2.00 | 28.97 | 5.67 |
Боцвана | 566,730 | 2,262,485 | 33,657,545,969 | 14,876 | 0.698 | 63.5 | 60 | 71.07 | 1.64 | 22.91 | 7.87 |
Буркина Фасо | 273,600 | 18,105,570 | 28,840,666,622 | 1,593 | 0.402 | 89.4 | 42 | 59.09 | 2.06 | 22.66 | 4.70 |
Бурунди | 25,680 | 11,178,921 | 7,634,578,343 | 683 | 0.4 | 100.7 | 20 | 53.91 | 2.50 | 54.10 | 2.40 |
Зеленортска Острва | 4,030 | 520,502 | 3,205,197,585 | 6,158 | 0.646 | 71.5 | 59 | 66.46 | N/A | 19.82 | 7.94 |
Камерун | 472,710 | 23,344,179 | 68,302,439,597 | 2,926 | 0.512 | 97.8 | 26 | 54.18 | 2.36 | 40.53 | 3.46 |
Централноафричка Република | 622,980 | 4,900,274 | 2,847,726,468 | 581 | 0.35 | 112.1 | 20 | 45.23 | 3.35 | 33.60 | 1.61 |
Чад | 1,259,200 | 14,037,472 | 28,686,194,920 | 2,044 | 0.392 | 110.1 | 20 | 46.33 | 2.46 | 40.59 | 1.50 |
Комори | 1,861 | 788,474 | 1,098,546,195 | 1,393 | 0.503 | 83.8 | 24 | 52.35 | N/A | 24.33 | 3.71 |
Демократска Република Конго | 2,267,050 | 77,266,814 | 56,920,935,460 | 737 | 0.433 | 110 | 21 | 46.38 | 3.11 | 50.97 | 1.93 |
Република Конго | 341,500 | 4,620,330 | 27,690,345,067 | 5,993 | 0.591 | 92.2 | 20 | 42.80 | 2.25 | 35.84 | 2.91 |
Обала Слоноваче | 318,000 | 22,701,556 | 74,916,780,423 | 3,300 | 0.462 | 97.9 | 34 | 60.01 | 2.28 | 30.17 | 3.81 |
Џибути | 23,180 | 887,861 | 2,911,406,226 | 3,279 | 0.47 | 89.7 | 30 | 55.96 | 2.29 | 70.90 | 2.83 |
Египат | 995,450 | 91,508,084 | 937,954,009,756 | 10,250 | 0.69 | 90.2 | 34 | 55.96 | 2.57 | 54.45 | 3.31 |
Екваторијална Гвинеја | 28,050 | 845,060 | 32,317,928,931 | 38,243 | 0.587 | 85.2 | N/A | 43.67 | 1.94 | 66.47 | 1.70 |
Еритреја[16] | 101,000 | 5,869,869a | 8,845,000,000b | 1,300b | 0.391 | 98.6 | 18 | 42.7 | 2.46 | 83.92 | 2.37 |
Есватини | 17,200 | 1,286,970 | 10,452,834,007 | 8,122 | 0.531 | 87.6 | N/A | 59.65 | 2.07 | 52.37 | 3.03 |
Етиопија | 1,000,000 | 99,390,750 | 152,057,290,468 | 1,530 | 0.442 | 97.2 | 34 | 51.52 | 2.28 | 45.13 | 3.60 |
Габон | 257,670 | 1,725,292 | 32,539,376,597 | 18,860 | 0.684 | 72 | 35 | 58.96 | 2.03 | 32.20 | 3.74 |
Гамбија | 10,120 | 1,990,924 | 3,140,820,062 | 1,578 | 0.441 | 86.8 | 26 | 57.14 | 2.09 | 46.53 | 2.91 |
Гана | 227,540 | 27,409,893 | 108,393,071,924 | 3,955 | 0.579 | 71.2 | 43 | 63.00 | 1.81 | 17.95 | 6.75 |
Гвинеја | 245,720 | 12,608,590 | 14,316,884,358 | 1,135 | 0.411 | 103.8 | 27 | 53.33 | 2.15 | 33.08 | 3.14 |
Гвинеја Бисао | 28,120 | 1,844,325 | 2,521,743,682 | 1,367 | 0.42 | 99.8 | 16 | 51.81 | 2.26 | 29.03 | 1.98 |
Кенија | 569,140 | 46,050,302 | 133,592,522,053 | 2,901 | 0.548 | 98.3 | 26 | 57.51 | 2.38 | 31.16 | 5.33 |
Лесото | 30,360 | 2,135,022 | 5,914,437,068 | 2,770 | 0.497 | 80.9 | 39 | 50.62 | 1.94 | 28.78 | 6.59 |
Либерија | 96,320 | 4,503,438 | 3,533,313,381 | 785 | 0.43 | 95.5 | 37 | 52.19 | 2.00 | 30.71 | 5.31 |
Либија[17] | 1,759,540 | 6,278,438 | 94,010,000,000b | 14,900b | 0.724 | 96.4 | 14 | N/A | 3.20 | 57.89 | 2.25 |
Мадагаскар | 581,800 | 24,235,390 | 33,354,200,458 | 1,376 | 0.51 | 84.2 | 26 | 61.06 | 1.76 | 27.04 | 5.07 |
Малави | 94,280 | 17,215,232 | 19,137,290,349 | 1,112 | 0.445 | 87.6 | 31 | 51.8 | 1.82 | 28.12 | 5.55 |
Мали | 1,220,190 | 17,599,694 | 33,524,899,739 | 1,905 | 0.419 | 95.2 | 32 | 56.54 | 2.49 | 39.83 | 5.70 |
Мауританија[18] | 1,030,700 | 4,067,564 | 16,190,000,000b | 4,400b | 0.506 | 95.4 | 27 | 54.8 | 2.30 | 24.03 | 3.96 |
Маурицијус | 2,030 | 1,262,605 | 23,817,914,134 | 18,864 | 0.777 | 43.2 | 54 | 74.73 | 1.56 | 27.69 | 8.28 |
Мароко | 446,300 | 34,377,511 | 257,398,957,178 | 7,365 | 0.628 | 74.2 | 37 | 61.27 | 2.09 | 42.64 | 4.77 |
Мозамбик | 786,380 | 27,977,863 | 31,326,751,237 | 1,120 | 0.416 | 87.8 | 27 | 53.19 | 1.96 | 30.25 | 4.02 |
Намибија | 823,290 | 2,458,830 | 24,043,436,006 | 9,778 | 0.628 | 71.1 | 52 | 61.85 | 1.87 | 15.15 | 6.31 |
Нигер | 1,266,700 | 19,899,120 | 17,857,377,171 | 897 | 0.348 | 98.4 | 35 | 54.26 | 2.24 | 24.62 | 3.96 |
Нигерија | 910,770 | 182,201,962 | 1,027,416,343,923 | 5,639 | 0.514 | 103.5 | 28 | 57.46 | 2.88 | 35.90 | 4.50 |
Руанда | 24,670 | 11,609,666 | 19,216,033,048 | 1,655 | 0.483 | 91.3 | 54 | 63.07 | 2.32 | 54.61 | 3.07 |
Сао Томе и Принсипе | 960 | 190,344 | 575,391,345 | 3,023 | 0.555 | 72.9 | 46 | 56.71 | N/A | N/A | N/A |
Сенегал | 192,530 | 15,129,273 | 34,398,281,018 | 2,274 | 0.466 | 83.6 | 45 | 58.09 | 1.98 | 27.99 | 6.21 |
Сејшели | 460 | 92,900 | 2,384,515,771 | 25,525 | 0.772 | 60.2 | N/A | 62.2 | N/A | 30.60 | N/A |
Сијера Леоне | 72,180 | 6,453,184 | 9,511,431,824 | 1,474 | 0.413 | 91 | 30 | 52.31 | 1.81 | 29.94 | 4.55 |
Сомалија[19] | 627,340 | 10,787,104 | 4,431,000,000c | 400c | N/A | 114 | 10 | N/A | 3.41 | 65.35 | N/A |
Јужна Африка | 1,213,090 | 54,956,920 | 681,777,480,396 | 12,393 | 0.666 | 69.9 | 45 | 61.9 | 2.32 | 21.92 | 7.41 |
Јужни Судан | 619,745 | 12,339,812 | 21,484,823,398 | 1,741 | 0.467 | 113.8 | 11 | N/A | 3.59 | 44.87 | N/A |
Судан | 2,376,000 | 40,234,882 | 165,813,461,495 | 4,121 | 0.479 | 111.5 | 14 | N/A | 3.27 | 72.53 | 2.37 |
Танзанија | 885,800 | 53,470,420 | 130,297,806,032 | 2,510 | 0.521 | 81.8 | 32 | 58.46 | 1.90 | 28.65 | 5.76 |
Того | 54,390 | 7,304,578 | 10,018,697,437 | 1,372 | 0.484 | 85.8 | 32 | 53.64 | 1.95 | 30.31 | 3.32 |
Тунис | 155,360 | 11,107,800 | 121,200,025,401 | 10,770 | 0.721 | 74.6 | 41 | 57.55 | 1.95 | 31.60 | 6.40 |
Уганда | 200,520 | 39,032,383 | 67,856,334,117 | 1,738 | 0.483 | 97.7 | 25 | 59.26 | 2.15 | 32.58 | 5.26 |
Западна Сахара[20] | 266,000 | 586,000 | 906,500,000d | 2,500d | N/A | N/A | N/A | N/A | N/A | N/A | N/A |
Замбија | 743,390 | 16,211,767 | 58,400,082,027 | 3,602 | 0.586 | 86.3 | 38 | 58.79 | 1.78 | 35.08 | 5.99 |
Зимбабве | 386,850 | 15,602,751 | 26,180,942,292 | 1,678 | 0.509 | 100.5 | 22 | 38.23 | 2.32 | 40.41 | 3.05 |
Афричка унија | 30,370,000 | 1,186,035,272 | 5,457,724,064,668 | 4,602 | 0.524d | 88.99d | 31.51d | 55.55d | 2.27 | 37.89 | 4.30 |
Земља | Копнена површина (km²) 2015 | Популација 2015 | GDP (PPP)
(Инт. $) 2015 |
GDP (PPP)
(Инт. $) 2015 |
HDI
2014 |
FSI
2016 |
CPI
2016 |
IEF
2016 |
GPI
2016 |
WPFI
2016 |
DI
2016 |
a Спољни подаци из 2016.
b Спољни подаци из 2015.
c Спољни подаци из 2014.
d АУ тотал кориштен за индикаторе 1 до 3; АУ пондерисани просек кориштен за индикатор 4; АУ непондерисани просек кориштен за индикаторе 5 до 12.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „African Union anthem, etc.”. Africamasterweb.com. Архивирано из оригинала 15. 09. 2015. г. Приступљено 26. 11. 2012.
- ^ Mbeki, Thabo (09. 07. 2002). „Launch of the African Union, 9 July 2002: Address by the chairperson of the AU, President Thabo Mbeki”. ABSA Stadium, Durban, South Africa: africa-union.org. Архивирано из оригинала 22. 07. 2013. г. Приступљено 27. 6. 2014.
- ^ „Morocco rejoins African Union”. Worldbulletin. 30. јануар 2017. Приступљено 31. 1. 2017.
- ^ Press release No 13 / 18th AU Summit : Inauguration of the new African Union Conference Center Архивирано 2012-02-16 на сајту Wayback Machine. Directorate of Information and Communication. African Union Commission (28 January 2012).
- ^ Linyan, Wang. „New headquarters shows partnership entering era of hope: Ethiopia PM”. China Daily. Приступљено 02. 02. 2012.
- ^ а б в г Vukadinović, Radovan. „Organizacija afričkog jedinstva - izraz napora za ujedinjavanje afričkog kontinenta”. Politička misao : časopis za politologiju, Vol.3 No.1-2 mart 1966. Приступљено 05. 02. 2017.
- ^ а б в Šadomski, Ludger; Ivanović, Ivana. „50 godina afričkog jedinstva”. Deutsche Welle. Приступљено 05. 02. 2017.
- ^ а б в г „The World Bank DataBank | Explore. Create. Share”. databank.worldbank.org. Приступљено 04. 02. 2017.
- ^ Office, Human Development Report. „2015 Human Development Report”. report.hdr.undp.org (на језику: енглески). Приступљено 04. 02. 2017.
- ^ „The Fragile States Index 2016 | The Fund for Peace”. fsi.fundforpeace.org. Архивирано из оригинала 04. 02. 2017. г. Приступљено 12. 2. 2017.
- ^ e.V., Transparency International. „Corruption Perceptions Index 2016”. www.transparency.org. Архивирано из оригинала 25. 01. 2017. г. Приступљено 12. 2. 2017.
- ^ „Index of Economic Freedom: Promoting Economic Opportunity and Prosperity by Country”. www.heritage.org. Архивирано из оригинала 29. 06. 2013. г. Приступљено 12. 2. 2017.
- ^ „Vision of Humanity”. static.visionofhumanity.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 02. 2017. г. Приступљено 12. 2. 2017.
- ^ „2016 World Press Freedom Index | Reporters Without Borders”. RSF (на језику: енглески). Приступљено 12. 2. 2017.
- ^ „Democracy Index 2016” (PDF). Economist Intelligence Unit. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 2. 2017. г. Приступљено 12. 2. 2017.
- ^ „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 05. 2020. г. Приступљено 04. 02. 2017.
- ^ „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 12. 2016. г. Приступљено 04. 02. 2017.
- ^ „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 12. 2018. г. Приступљено 04. 02. 2017.
- ^ „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 07. 2016. г. Приступљено 04. 02. 2017.
- ^ „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 06. 2007. г. Приступљено 04. 02. 2017.
Литература
уреди- Strengthening Popular Participation in the African Union: A Guide to AU Structures and Processes, AfriMAP and Oxfam GB, 2010
- Towards a People Driven African Union: Current Challenges and New Opportunities AfriMAP, AFRODAD and Oxfam GB, January 2007
- The New African Initiative and the African Union: A Preliminary Assessment and Documentation by Henning Melber, Publisher: Nordiska Afrikainstitutet, Sweden. ISBN 978-91-7106-486-8.; (October 2002)
- „The African Union, NEPAD and Human Rights: The Missing Agenda”. Human Rights Quarterly. 26 (4)., November 2004.
- Bibliography on the AU at the Peace Palace Library
Спољашње везе
уреди- Званична интернет презентација (језик: енглески) (језик: француски) (језик: арапски)
- Званични веб-сајт
- African Union Mission in the United Nations
- 1st African Union Summit July 2002
- Southern Africa Regional Poverty Network
- Pan-African Perspective
- BBC Profile: African Union
- African Union на сајту Curlie (језик: енглески)
- Africa: 50 years of independence
- "The broken dream of African unity, Jean-Karim Fall"