Ахтна
Ахтне или Атне су атабаскански народ, домороци су Аљаске, а њихов језик припада јужноаљаској подгрупи атабасканских језика. Своју земљу, која се налази у области Бакарне реке на јужној Аљасци, зову Атна Нен. Име Ахтна потиче од локалног имена Бакарне реке. Укупан број припадника народа Ахтна се процењује на око 500.[1]
Суседи Ахтна су народи који говоре А) сродним на-дене језицима: 1) атабасканским: а) Денаине (западно), б) Којукони (северозападно), в) Танане (племена Доњи Танана (северно), Танакрос (северно) и Горњи Танана (североисточно)), г) Јужни Тучони (југоисточно, у Канади); 2) Тлингити (југоисточно) и 3) Ејаци (јужно); као и Б) Сугпијати, који говори несродним језиком из јупичке гране ескимских језика (чугачки дијалекат сугпијачког језика) (јужно).[2]
Име уреди
Име Ахтна се преводи као „ледени људи”. Ахтне су помињани и као Копер Индијанци због тога што се њихова домовина, налази у сливу Бакарне реке и њених притока у југоисточној Аљасци. Име Бакарне реке на ахтна језику је Атна ту (ту значи вода). Према томе Атна означава људе који живе око реке Атне (тј. Бакарне реке). Такође су помињани и по имену Јелоунајф, због њихових ножева боје бакра. Поред њих још један народ који је живео око реке Јелоунајф је помињан под тим (Јелоунајф) именом.[3]
Језик уреди
Ахтне говоре атабасканским језиком и насељавају субарктичко културно подручје, због чега су класификовани као и Атабаскански Индијанци и Субарктички Индијанци. Ахтна језик има неколико дијалеката. Доњи ахтна се говори око ушћа Бакарне реке, која се улива у Аљаски залив, средњи ахтна се говори узводно око средњег тока Бакарне реке, и горњи ахтна се говори око горњег тока реке. Ахтна језику је најсроднији његов западни сусед танаина језик.[3] Сматра се да око 80 Ахтна још увек говори својим матерњим језиком.[1] Универзитетски лингвиста Џејмс Кари је 1990. години објавио речник ахтна језика,[1] у циљу очувања језика.[4] Неколико година касније, Ахтне су сами објавили речник именица ахтна језика (The Ahtna Noun Dictionary of Pronunciation Guide: Ahtna Heritage Foundation/Ahtna, Inc., 1998, 2011 Revised).
Историја уреди
Порекло и рана историја уреди
Пре око 2000. година Ахтне су населиле подручје планина Врангел и долине Читина.[5]
Контакт са Европљанима уреди
До првог контакта са Европљанима је дошло 1781. када су Руси дошли до ушћа Бакарне реке. Руси су те године покушали да крену узводно, међутим напади Ахтна су их у томе спречили. Руси су изградили 1819. године трговинску постају на ушћу Бакарне реке и реке Читина, која је била уништена.[3]
19. и 20. век уреди
САД су од Русије купиле Аљаску 1867. године. Америчка војна експедиција је под вођством Хенрија Турмана Алена 1885. г. истражила Бакарну реку и околину.[3]
Данас уреди
Ахтне су 1971. године основале Ахтна Инкорпорејетед, профитну организацију која надгледа земљу, која је добијена на основу америчког закона о поравнању са Аљасканским домороцима. На основу закона добијено је 289.042 хектара (714.240 јутара) на којима се налази осам села.
Референце уреди
- ^ а б в „Ahtna”. Languages. University of Alaska Fairbanks. Архивирано из оригинала 13. 1. 2012. г. Приступљено 22. 11. 2011.
- ^ The Map of Indigenous Peoples and Languages of Alaska
- ^ а б в г Waldman Carl, Encyclopedia of Native American tribes, стр. 3
- ^ Waldman Carl, Encyclopedia of Native American tribes, стр. 4
- ^ Jettmar Karen, The Alaska River Guide: Canoeing, Kayaking, and Rafting in the Last Frontier, стр. 376
Литература уреди
- Waldman, Carl (2006). Encyclopedia of Native American tribes. Infobase Publishing. ISBN 978-0-8160-6274-4.
- Jettmar, Karen (2008). The Alaska River Guide: Canoeing, Kayaking, and Rafting in the Last Frontier. Menasha Ridge Press. ISBN 978-0-89732-957-6.
Спољашње везе уреди
- Official website Архивирано на сајту Wayback Machine (18. септембар 2011) for the Ahtna Heritage Foundation
- Copper River Native Association
- PARADISEC archive collection of Ahtna recordings
- Географска распрострањености разних домородачких народа Аљаске и пограничних делова Сибира и Канаде
