Отворите главни мени

Ајка[1] (Ајкуна, Куна, Хајка, Хајкуна) је често женско име у народним песмама за лепу, заводљиву муслиманку: Ајка Шаренгаћа, Хајка Атлагића и сл.

Песма „Хајка Атлагића и Јован бећар"[2] је обрада теме о опклади момка и девојке „да спавају да се не дирају“ и као пример за прерастање романсе у новелистичку епику, карактеристичну за српску епску поезију. У овој песми Хајка Атлагића се везује за Равне котаре и Атлагића кулу, посед познате беговске породице, а која је уништена током Морејског рата. Песма се догађа у ускочком амбијенту и у њој је битно њено опредељење јунаку песме упркос његовом националном пореклу.

Хајка је султанова ћерка у романси „Јово чобанин и царева кћер"[3] коју јунак без њеног пристанка одводи у планину. У овој је песми важно њено духовито и метафорично откривање еротских чари живота са чобанином.

Блидолика Ајка је по традицији познавалац муслиманских епских песама.

Ајка у народним песмамаУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Радмила Пешић и Нада Милошевић-Ђорђевић, Народна књижевност, Вук Караџић, Београд, 1984., стр. 11
  2. ^ Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме, трећа књига у којој су пјесме јуначке срењијех времена, Просвета, Београд, 1958., стр. 19.
  3. ^ Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме, књига пета у којој су различне женске пјесме (државно издање), Београд, 1898., стр. 551.

Додатна литератураУреди