БМП-3 је руско амфибијско борбено возило пешадије, које је директни наседник БМП-1 и БМП-2. Уведено је у наоружање совјетске војске 1990. године, када је први пут и приказано у јавности. Возило се креће помоћу гусеница и развијено је да напада оклопљене циљеве на земљи и у ваздуху. Најефикасније дејствује у мировању, али може да врши дејства и док се креће или плови.[1]

БМП-3

Верзија БМП-3 која се тренутно користи у руској војсци
Верзија БМП-3 која се тренутно користи у руској војсци

Основне карактеристике
Земља порекла  СССР  Русија
Намена борбено возило пешадије
Произвођач завод Курганмаш
Почетак производње крајем 1980-их
Уведен у употребу 1990
Први корисник  СССР
Број примерака више од 1.000
Брзина на путу 70 km/h
Досег 600 km
Димензије и маса
Дужина 7,14 m
Ширина 3,20 m
Висина 2,40 m
Опрема
Главно наоружање топ 2A70 100мм
аутоматски топ 2А72 30 mm
ПО ракете 9М117 Бастион
Споредно наоружање митраљез 2 × 7,62 mm
митраљез 1 × 5,45 mm
бацач граната 1 x 40 mm
Оклоп 35 mm
Мотор УТД-29М
Снага (КС) 500 КС
Посада
Посада 3 + 7 (+2 додатна седишта)

Наоружање уреди

Главно оружје БМП-3 је полуаутоматски топ 2А70 од 100мм, који се може користити за испаљивање граната ФРАГ или навођених антитенковских ракета 3УБК10. Домет гранате је 4.000 метара, а почетна брзина је 250 m/s. У аутоматски пуњач се може ставити 22 гранате, док се борбени комплет чини четрдесет граната. Брзина паљбе је 10 граната у минуту.

Возило користи и вођене ракете 9М117 Бастион (НАТО ознака АТ-10 Стабер). Оне се користе против тенкова са реактивним оклопом или хеликоптера у ниском лету. Домет је између 100 и 4.000м.

У споредно наоружање спадају аутоматски топ 2А72 калибра 30 mm, два митраљеза калибра 7,62 mm и један 5,45 mm.[2]

Оклоп уреди

БМП-3 може бити опремљен оклопом Арена, чији се систем састоји од детектора мете, радара, рачунара, процесора и заштитне муниције. Систем је аутоматизован: радар преноси податке до рачунара, који одређује количину муниције и контролише испаљивање. Возило такође може бити опремљено и са заштитним системом Штора, који служи за борбу против антитенковског навођеног оружја.

Труп и купола су заштићени оклопом направљеним од легуре алуминијума. Купола је такође заштићена и челичним тракама монтираним на спољашњи део куполе. На бочним странама се налазе монтажно - демонтажне оклопне плоче, а на предњем делу возила се налази заштита у виду дуплог дна.[2]

Контрола ватре и системи за осматрање уреди

Контрола ватре се врши аутоматски, али је нишанџија и командир могу пребацити у ручни начин рада. У систем за контролу ватре спадају балистички рачунар 1В539 , електро-механички стабилизатор наоружања 2Е52 и ласерски трагач 1Д16. Место нишанџије је опремљено главним нишаном 1К13-2, који се може користити и за ноћно и дневно осматрање, као и специјалним дневним нишаном ППД-1. Место командира је такође опремљено са два нишана: дневним нишаном 1ПЗ-10 и комбинованим дневно/ноћни нишаном ТКН-3.[2]

Корисници уреди

Референце уреди

  1. ^ „www.armyrecognition.com - БМП-3”. Архивирано из оригинала 20. 03. 2012. г. Приступљено 11. 05. 2012. 
  2. ^ а б в Војна технологија - БМП-3

Спољашње везе уреди