Бабице су најчешће женске особе које помажу женама приликом порођаја. У Француској их називају „мудрим женама“, а у Јапану „женама које масирају“.[1] Данас посао бабица обављају гинеколошко-акушерске сестре.[2] Оне се разликују од медицинских сестара, али могу бити обучене да раде и као медицинске сестре.

бабице некада
Уверење Министарства унутрашњих дела да је Христина Миловановић из Зајечара постављена за болничку бабицу бољевачке среске болнице 1912.

Историја уреди

Бабице се помињу у Библији, односно у Старом завету, у „Књизи изласка“. У тој књизи оне су описане као хероине које су лукавством избегле сурову наредбу тадашњег египатског фараона да убију сваког мушког потомка Хебреја на порођају.[3]

Током средњег века, улоге бабице би се најчешће прихватала породиљина другарица и осим што би помагала приликом порођаја, бринула би о мајци и беби, као и о домаћинству све док се породиља не опорави. Такве жене су се називале „божје сестре“ или „сестре од Бога“.[1]

У новије време, бабица је постало занимање, које је организовано од стране друштва и за које постоје посебне школе. У Енглеској је 1881. основан Краљевски колеџ за бабице који је имао за циљ да промовише ово занимање једначећи га са науком и уметношћу. Многе бабице данас припадају овој организацији.[1]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в М. Ворал и сарадници. Оксфорд школска енциклопедија. Књига-комерц. . Београд. 2007. ISBN 978-86-7712-190-7. 
  2. ^ „Ginekološko - akušerska sestra / tehničar”. Vodič za izbor zanimanja. Приступљено 12. 12. 2019. 
  3. ^ Стари завјет, Друга књига Мојсијева, 1:15—21

Литература уреди

Спољашње везе уреди