Бабрак Кармал (Камари, 6. јануар 1929Москва, 3. децембар 1996) био је авганистански политичар и комуниста, секретар владајуће Народне демократске партије Авганистана (1979—1986) председник (1979—1986) и премијер Авганистана (1979—1981).

Бабрак Кармал
Лични подаци
Датум рођења(1929-01-06)6. јануар 1929.
Место рођењаКамари, Краљевина Авганистан
Датум смрти3. децембар 1996.(1996-12-03) (67 год.)
Место смртиМосква, Русија
РелигијаИслам
Професијаполитичар
Политичка каријера
Политичка
странка
Народна демократска партија Авганистана
председник Президијума Револуционарног већа
27. децембар 1979 — 24. новембар 1986.
ПретходникХафизула Амин
НаследникХаџи Мохамед Чамкани
председник Већа министара
27. децембар 1979 — 11. јун 1981.
ПретходникХафизула Амин
НаследникСултан Али Кештманд
генерални секретар ЦК НДПА
27. децембар 1979 — 4. мај 1986.
ПретходникХафизула Амин
НаследникМохамед Наџибула

Биографија

уреди

Рођен је 1929. у близини Кабула у породици генерала авганистанске армије.[1][2] Кармалови преци по очевој линији су пореклом из индијског Кашмира, из којег су се одселили у време када је Кашмир био део краљества Дурани.[3] Мајка му је била Пуштунка из племена Гилзај. Првобитно је његово име било Султан Хусеин, које је он затим променио у типично авганско име.

За време студија на Универзитету у Кабулу усвојио је идеје комунизма. Године 1965, придружио се Народној демократској партији Авганистана. Био је вођа партијске фракције Парчам.[4] Од 1965. године до 1973. године био је посланик у авганистанском парламенту.

Након Саур револуције 1978. године, постао је заменик председника Револуционарног већа. Након што је унутар НДПА ојачала фракција Халк, Кармал је у лето 1978. године смењен са ове функције и постављен за амбасадора Авганистана у Чехословачкој.[5] Након неуспешног покушаја парчамоваца да изврше пуч у јесен 1978. године, Кармал је био оптужен за организовање завере против владе у Кабулу и смењен са функције амбасадора. Није се вратио у земљу, па је остао у егзилу.

Вођа Авганистана

уреди

Након уласка совјетских снага у Авганистан децембра 1979. године и смрти дотадашњег вође Хафизуле Амина, постао је главни секретар НДПА, председник Револуционарног већа и председник Већа министара.[6] С функције премијера сишао је 1981. године.

Пошто није успео да побољша стање у држави током совјетске интервенције, био је 4. маја 1986. одлуком 18. седнице НДПА ослобођен функције главног секретара партије због „здравствених разлога“, али је и даље остао члан Политбироа.[7] У потпуности је уклоњен с власти под утицајем промена у Совјетском Савезу након доласка Михаила Горбачова. Крајем 1986. године, смењен је са функције председника Револуционарног већа.

Каснији живот

уреди

Након одласка с власти био је присиљен на одлазак у изгнанство, а живео је у дачи у близини Москве.[8] Његов наследник, Мохамад Наџибула, из непознатих га је разлога позвао натраг у Авганистан како би ојачао легитимитет своје владе. Након пада Наџибулине владе и победе муџахедина у грађанском рату 1992. године, Кармал је поновно отишао у Москву.

У каснијим годинама, здравствено стање му се погоршало. Имао је болест бубрега. Умро је 3. децембра 1996. године у Централној клиници у Москви.[9][10]

Референце

уреди
  1. ^ H. Kakar & M. Kakar 1997, стр. 65.
  2. ^ Clements 2003, стр. 141.
  3. ^ Wahab & Youngerman 2007, стр. 156.
  4. ^ Rasanayagam 2005, стр. 49.
  5. ^ Rasanayagam 2005, стр. 296.
  6. ^ Braithwaite 2011, стр. 103–104.
  7. ^ Kalinovsky 2011, стр. 97.
  8. ^ Kalinovsky 2011, стр. 98.
  9. ^ „Babrak Karmal”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 15. 03. 2013. 
  10. ^ Whitaker, Raymond (06. 12. 1996). „Obituary: Babrak Karmal”. The Independent. Independent Print Limited. Приступљено 15. 03. 2013. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди