Википедија

Баб ел Мандеб

Баб ел Мандеб (арап. باب المندب — врата суза)[1] је мореуз који дели Африку од Азије и спаја Црвено море и Аденски залив (Индијски океан). На афричкој страни мореуза је држава Џибути, а на азијској Јемен. Мореуз је добио име (вратена суза) због опасне навигације или, по арапској легенди, по земљотресу који је раздвојио Африку и Азију и изазвао велики број жртава (утапање). Мореуз је стратешки врло важан, а представља и један од најпрометнијих пловних путева.

Баб ел Мандеб
Баб-ел-Мандеб како се види из свемира (горе) и на топографској карти (доле).
ЛокацијаИзмеђу Источне Африке и Западне Азије
Координате12° 35′ 00″ С; 43° 20′ 00″ И / 12.583333° С; 43.333333° И / 12.583333; 43.333333
12° 35′ 00″ С; 43° 20′ 00″ И / 12.583333° С; 43.333333° И / 12.583333; 43.333333
Макс. дужина31 mi (50 km) km
Макс. ширина16 mi (26 km) km
Прос. дубина609 ft (186 m) m
ОстрваСедморо Браће, Доумејра, Перим
Водена површина на Викимедијиној остави

Широк је око 30 km. На азијској страни се налази рт Рас Менхели, а на афричкој Рас Сиуан. Вулканско острво Перим дели мореуз у 2 канала - Баб Искендер (источни) и Дакт-ел-Маун (западни). Баб Искандер (Александров мореуз) је широк око 3 km, а дубок око 30 m, док је Дакт ел Маун широк око 25 km, а дубок око 300 m. Уз афричку обалу се налази острвски архипелаг француског назива Септ Фререс (Седмеро браће).

Источним (Баб Искендер) каналом тече јака површинска струја према Црвеном мору, а дубинска струја у супротном смеру тече западним каналом.

Име уреди

 
Баб ел Мандеб
 
Батиметријска карта Црвеног мора са Баб-ел-Мандебом у доњем десном углу

Теснац је добио име по опасностима које прате његову пловидбу или, према арапској легенди, по броју потопљених у земљотресу који је одвојио Арабијско полуострво од Рога Африке.[2]

У „Баб-ел-Мандебу”, „Баб” се односи на „капију”, док се „Мандеб” односи на „ламентацију” или „тугу”.

Географија уреди

Баб-ел-Мандеб делује као стратешка веза између Индијског океана и Средоземног мора преко Црвеног мора и Суецког канала. У 2006. години, процењено је 3,3 Mbbl (520.000 m3) нафте дневно пролазило кроз мореуз, од укупно око 43 Mbbl/d (6.800.000 m3/d) нафте коју су превозили танкери.[3]

Удаљеност је око 26 km (16 mi) од Рас Менхелија у Јемену до Рас Шијен у Џибутију. Острво Перим дели мореуз на два канала, од којих је источни, познат као Баб Искендер (Александров мореуз), широк 5,37 km (3,34 mi) и 29 m; 96 ft (16 fathoms) дубок, док западни, или Дакт-ел-Мајун, има ширину од 20,3 km (12,6 mi) и дубину од 310 m; 1.020 ft (170 fathoms). Близу обале Џибутија налази се група мањих острва познатих као „Седморо браће“. Постоји површинска струја према унутра у источном каналу, као и јака подводна струја ка споља у западном каналу.[2]

Историја уреди

 
Токови нафтних деривата и течног природног гаса кроз мореуз, 2014–2018.

Палео-еколошки и тектонски догађаји у епохи миоцена створили су Данакилску превлаку, копнени мост који формира широку везу између Јемена и Етиопије.[4] Током последњих 100.000 година, еустатичке флуктуације нивоа мора довеле су до наизменичног отварања и затварања мореуза.[5] Према недавној хипотези о јединственом пореклу,[6][7][8] мореуз Баб-ел-Мандеб је вероватно био сведок најранијих миграција модерних људи. Претпоставља се да су океани тада били много нижи, а мореузи знатно плићи или суви, што је омогућило низ емиграција дуж јужне обале Азије.

Према традицији етиопске православне Тевахедо цркве,[9][10][11][12] мореуз Баб-ел-Мандеб био је поприште најранијих миграција говорника семитског гиза у Африку, које су се одвиле око 1900. године пре нове ере, отприлике око у исто време када и јеврејски патријарх Јаков.[13] Краљевина Аксум била је главна регионална сила на Рогу Африке. Своју власт је проширила преко мореуза освајањем Химијаритског краљевства непосредно пре успона ислама.

Британска источноиндијска компанија једнострано је заузела острво Перим 1799. године у име свог Индијског царства. Влада Британије је потврдила своје власништво 1857. године и тамо подигла светионик 1861. године, користећи га за управљање Црвеним морем и трговачким путевима кроз Суецки канал.[2] Та постава је коришћена је као станица за угаљ за пуњење пароброда горивом до 1935. године када је смањена употреба угља као горива учинила операцију неисплативом.[14]

Британско присуство се наставило све до 1967. године када је острво постало део Народне Републике Јужног Јемена. Пре примопредаје, британска влада је изнела пред Уједињене нације предлог да се острво интернационализује[15][16] као начин да се обезбеди континуирана безбедност пролаза и пловидбе у Баб-ел-Мандебу, али ово је одбијено.

Компанија у власништву Тарека бин Ладена[17] је 2008. године представила планове за изградњу моста под називом Мост рогова преко мореуза, који би повезивао Јемен са Џибутијем.[18] Предузеће Middle East Development LLC издало је обавештење за изградњу моста који пролази преко Црвеног мора који би био најдужи суспендовани пролаз на свету.[19] Пројекат је додељен инжењерској компанији COWI[20][21] у сарадњи са архитектонским студијом Dissing+Weitling,[22] оба из Данске. Године 2010, објављено је да је фаза 1 одложена; међутим, према подацим из средине 2016. ништа се више није чуло о пројекту.

Под-регион уреди

Баб-ел-Мандеб је такође подрегион у Арапској лизи, који укључује Џибути, Јемен и Еритреју.

Демографија уреди

Bab-el-Mandeb:[23]
Земља Површина
(km2) 		Популација
(2016 est.) 		Густина становништва
(per km2) 		Престоница GDP (PPP) $M USD GDP по становнику (PPP) $ USD
  Јемен 527.829 27.392.779 44,7 Сана $58.202 $2.249
  Еритреја 117.600 6.380.803 51,8 Асмара $9.121 $1.314
  Џибути 23.200 846.687 37,2 Џибути $3.327 $3.351
Укупно 668.629 34.620.269 29,3 / km2 Разно $70.650 $1841

Референце уреди

  1. ^ Wehr's Arabic-English Dictionary, 1960.
  2. ^ а б в   Baynes, T.S., ур. (1878). „Bab-el-Mandeb”. Encyclopaedia Britannica. 3 (9th изд.). стр. 179. 
  3. ^ World Oil Transit Chokepoints Архивирано фебруар 18, 2015 на сајту Wayback Machine, Energy Information Administration, US Department of Energy
  4. ^ Dumont, Henri J. (2009). The Nile: Origin, Environments, Limnology and Human Use. Monographiae Biologicae. 89. Springer Science & Business Media. стр. 603. ISBN 9781402097263. 
  5. ^ Climate in Earth History. National Academies. 1982. стр. 124. ISBN 9780309033299. 
  6. ^ Jurmain R, Kilgore L, Trevathan W (2008). Essentials of Physical Anthropology. Cengage Learning. стр. 266—. ISBN 978-0495509394. Приступљено 14. 6. 2011. 
  7. ^ Mafessoni F (јануар 2019). „Encounters with archaic hominins”. Nature Ecology & Evolution. 3 (1): 14—15. PMID 30478304. S2CID 53783648. doi:10.1038/s41559-018-0729-6. 
  8. ^ Villanea FA, Schraiber JG (јануар 2019). „Multiple episodes of interbreeding between Neanderthal and modern humans”. Nature Ecology & Evolution. 3 (1): 39—44. PMC 6309227  . PMID 30478305. doi:10.1038/s41559-018-0735-8. 
  9. ^ Moore, Dale H. (1936). „Christianity in Ethiopia”. Church History. 5 (3): 271—284. ISSN 0009-6407. JSTOR 3160789. S2CID 162029676. doi:10.2307/3160789. 
  10. ^ „Orthodox Christianity in the 21st Century”. Pew Research Center's Religion & Public Life Project. 8. 11. 2017. „Ethiopian Orthodox Tewahedo Church has an estimated 36 million adherents, nearly 14% of the world's total Orthodox population.” 
  11. ^ „Ethiopia: An outlier in the Orthodox Christian world”. Pew Research Center. 
  12. ^ „Ethiopia”. The World Factbook. 12. 9. 2022. Приступљено 2022-09-16. „Population 113,656,596 (2022 est.)… Ethiopian Orthodox 43.8%” 
  13. ^ Official website of EOTC Архивирано јун 25, 2010 на сајту Wayback Machine
  14. ^ Gavin, стр. 291
  15. ^ Halliday, Fred (1990). Revolution and Foreign Policy, the Case of South Yemen, 1967–1987. Cambridge University Press. стр. 11. ISBN 0-521-32856-X. 
  16. ^ Hakim, стр. 17–18
  17. ^ Crowe, Kenneth C. (26. 5. 1976). „The Dichotomy of Saudi Arabia”. Архивирано из оригинала 18. 3. 2010. г. 
  18. ^ „Tarek Bin Laden's Red Sea bridge”. BBC News. 
  19. ^ Tom Sawyer (1. 5. 2007). „Notice-to-Proceed Launches Ambitious Red Sea Crossing”. Engineering News-Record. 
  20. ^ „Facts and figures - the quick version”. COWI. Приступљено 2016-09-22. 
  21. ^ „1930 - 1940: A nightclub – the first step towards an international company”. COWI. Архивирано из оригинала 2008-03-15. г. Приступљено 2009-02-03. 
  22. ^ „Dissing + Weitling Architects, Denmark”. e-architect. Приступљено 2009-07-20. 
  23. ^ „CIA World Factbook”. The World Factbook. Langley, Virginia: Central Intelligence Agency. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Баб ел Мандеб на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Баб_ел_Мандеб&oldid=25879747”