Отворите главни мени

Бадем (лат. Prunus dulcis), или слатки бадем, је дрво из фамилије ружа (Rosaceae), чији се плод и семе користе у исхрани људи као воће. У народу се користи и назив бајам за сам плод дрвета..[2]

Бадем
Prunus dulcis.jpg
цвет бадема
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Подрод:
Врста:
P. dulcis
Биномијално име
Prunus dulcis
(Mill.) D.A.Webb
Синоними[1]
Бадеми
Mandorle sgusciate.jpg
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија2.408 kJ (576 kcal)
21,69 g
Скроб0,74 g
Шећери 3,89 g
0,00 g
Прехрамбена влакна12,2 g
49,42 g
Засићене3,731 g
Мононезасићене30,889 g
Полинезасићене12.070 g
21,22 g
Триптофан0,214 g
Треонин0,598 g
Изолеуцин0,702 g
Леуцин1,488 g
Лизин0,580 g
Метионин0,151 g
Цистин0,189 g
Фенилаланин1,120 g
Тирозин0,452 g
Валин0,817 g
Аргинин2,446 g
Хистидин0,557 g
Аланин1,027 g
Аспарагинска киселина2,911 g
Глутаминска киселина6,810 g
Глицин1,469 g
Пролин1,032 g
Серин0,948 g
Витамини
Витамин А екв.
(0%)
1 μg
1 μg
Витамин А1 IU
Тиамин 1)
(18%)
0,211 mg
Рибофлавин 2)
(85%)
1,014 mg
Ниацин 3)
(23%)
3,385 mg
Витамин Б5
(9%)
0,469 mg
Витамин Б6
(11%)
0,143 mg
Фолат 9)
(13%)
50 μg
Холин
(11%)
52,1 mg
Витамин Ц
(0%)
0 mg
Витамин Д
(0%)
0 μg
Витамин Е
(175%)
26,2 mg
Витамин К
(0%)
0 μg
Минерали
Калцијум
(26%)
264 mg
Бакар
(50%)
0,99 mg
Гвожђе
(29%)
3,72 mg
Магнезијум
(75%)
268 mg
Манган
(109%)
2,285 mg
Фосфор
(69%)
484 mg
Калијум
(15%)
705 mg
Селен
(4%)
2,5 μg
Натријум
(0%)
1 mg
Цинк
(32%)
3,08 mg
Остали конституенти
Вода4,70 g

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Назив бадем у ботаничкој литератури се користи за неколико сродних врста рода Prunus и подрода Amygdalus. Сем слатког, постоји и горки бадем, чије семе има већу количину цијанида и може се сматрати отровним ако се конзумира у већим количинама. Занимљива врста је и Prunus tenella или степски бадем, који расте у Делиблатској пешчари.

ОписУреди

СтаблоУреди

Бадем је листопадно дрво, које расте 4—10 m (13—33 ft) у висину, са стаблом до 30 cm (12 in) у пречнику. Младе гранчице су испрва зелене, постају љубичасте када је изложене сунцу, и затим сиве у њиховој другој години. Листови су 8—13 cm (3—5 in) дуги,[3] са назубљеном маргином и 25 cm (10 in) дугом петељком. Цветови су беле до љубичасте боје, 3—5 cm (1—2 in) у пречнику са пет латица, формирани самостално или у паровима и појављују се пре листова у рано пролеће.[4][5] Бадем најбоље расте у медитеранској клими са топлим, сувим летима и благим, влажним зимама. Оптимална температура за његов раст је између 15 and 30 °C (59 and 86 °F) и пупољци имају потребу за хлађењем од 300 до 600 сати испод 72 °C (162 °F) да би прекинули успављеност.[6]

Горки бадемУреди

Горки бадем (лат. Prunus amygdalus Stoker) је биљка пореклом из Мале Азије и Месопотамије, одакле се раширио у многе земље око Средоземног мора. Расте у приморју и Македонији као полудивља биљка. За развој су јој погодна сува, топла и каменита станишта. Горки бадем је дрво високо 5-8 м. Има издужене ланцетасте листове, по ободу тестерасто назубљене и шиљатог врха. У пазуху листова и лисним петељкама налазе се 1-2 жлезде.

Бели или ружичасти цветови се појављују још у току марта – априла. Плод је дугуљаста коштуница (ендокарп) која садржи једну, ређе две семенке. Семе је спљоштено, дужине око 2 цм а ширине 1,2 цм. Епикарп је маљав и зелене боје, а кожасти мезокарп отпада када се осуши. Горки бадем цвета у рано пролеће.

Семе горког бадемаУреди

Семе горког бадема се користи за добијање ароматичних вода које делују као наркотик и седатив. Служи и за добијање масног уља, цеђењем зрелог семена које нема амигдалина. То је бистра, бледожута течност, скоро без мириса и врло благог укуса, а састоји се из смеше глицерида олеинске (80%) и линолне киселине.

Ово уље се може користити у прехрамбеној индустрији, као јестиво и у козметици за израду кремова. Служи као масна подлога за израду мелема, као растварач за справљање камфорног уља и справљање емулзија. Бадемово уље се често и фалсификује. При употреби горког бадема морамо имати у виду да интерно узимање може бити врло опасно.

Семе се сакупља када коштуница потпуно сазри, мезокарп отпада, а коштица се суши на промајном месту. Потапањем семена у топлу воду семењача се скида. Семе бадема је дугачко до 2,5 цм, на врху сужено у мали шиљак, а са супротне стране заобљено. Мириса нема, а укуса је горког. Семе треба да је цело и неоштећено од инсеката.

Семе горког бадема садржи и до 55% масног уља, нешто шећера, око 25% беланчевина,затим слуз, гуму и цијаногентски хетерозид који даје горчину, а највећа је лековитост баш у њему. Бадемово уље садржи око 80% триолеина.

Лековито дејствоУреди

Горки бадем садржи цијановодоничну киселину,врло јаки отров, па се забрањује сваки покушај да се короисти оралним путем. У спољној употреби, припремљен у облику врућих облога и купки, ублажује бол, нарочито мигрену, болове бубрега и јетре, реуму и киселину. Тесто које добијамо од овог воћа служи као добар сапун за особе са осетљивом кожом и изврстан је природни дезодоранс, далеко бољи и здравији од вештачких спрејева. Цела биљка садржи гликозиде у семенкама, кори и лишћу. Толико је отровна да 50-70 горких бадема узрокују смрт код одрасле особе, а само 3 горка бадема могу изазвати јако тровање. Ипак, екстракт бадема који се користи за колаче произведен је од горког бадема јер горчина екстракта потиче од прусичне киселине, која се уништава деловањем топлине и екстракције уља.

РеференцеУреди

  1. ^ The Plant List, Prunus dulcis (Mill.) D.A.Webb
  2. ^ Introduction to Fruit Crops (Published Online), Mark Rieger, 2006
  3. ^ Bailey, L.H.; Bailey, E.Z.; the staff of the Liberty Hyde Bailey Hortorium. 1976. Hortus third: A concise dictionary of plants cultivated in the United States and Canada. Macmillan, New York.
  4. ^ Rushforth, Keith (1999). Collins wildlife trust guide trees: a photographic guide to the trees of Britain and Europe. London: Harper Collins. ISBN 978-0-00-220013-4. 
  5. ^ Griffiths, Mark D.; Huxley, Anthony Julian (1992). The New Royal Horticultural Society dictionary of gardening. London: Macmillan Press. ISBN 978-0-333-47494-5. 
  6. ^ „Almond”. PlantVillage, The Huck Institutes of the Life Sciences, Pennsylvania State University. 2011. Архивирано из оригинала на датум 15. 03. 2015. Приступљено 04. 03. 2015. 

ЛитератураУреди

  • Griffiths, Mark D.; Huxley, Anthony Julian (1992). The New Royal Horticultural Society dictionary of gardening. London: Macmillan Press. ISBN 978-0-333-47494-5. 
  • Rushforth, Keith (1999). Collins wildlife trust guide trees: a photographic guide to the trees of Britain and Europe. London: Harper Collins. ISBN 978-0-00-220013-4. 

Спољашње везеУреди