Бакир Изетбеговић
Бакир Изетбеговић (Сарајево, 28. јун 1956) босанскохерцеговачки је политичар. Бивши је члан Предсједништва Босне и Херцеговине и предсједник Странке демократске акције (СДА).
| Бакир Изетбеговић | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
.jpg) | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 28. јун 1956. | ||||||||||||
| Мјесто рођења | Сарајево, ФНР Југославија | ||||||||||||
| Држављанство | Босна и Херцеговина | ||||||||||||
| Народност | Бошњак | ||||||||||||
| Религија | Ислам | ||||||||||||
| Универзитет | Универзитет у Сарајеву | ||||||||||||
| Професија | Архитекта | ||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||
| Политичка странка | Странка демократске акције | ||||||||||||
| |||||||||||||
| Потпис |  | ||||||||||||
Предсједнички мандатУреди
Породица Изетбеговић живјела је генерацијама у Београду под презименом Спахић. Посједовали су некретнине у Француској улици и дио Аде Циганлије.[1] Они се 1868. године селе за Босански Шамац гдје ће користити презиме Изетбеговић по једном од предака који је носио име Изет.[2][3]
На Општим изборима 2010. године, Изетбеговић је као кандидат Странке демократске акције изабран за бошњачког члана Предсједништва Босне и Херцеговине. На мјесто бошњачког члана Предсједништва Босне и Херцеговине је дошао умјесто Хариса Силајџића. Наследио га је његов страначки колега Шефик Џаферовић на изборима одржаних 2018.
Након избора 2018. постао је делегат у Дому народа Представничке скупштине БиХ.[4].
У јануару 2022. Изетбеговић је најавио да ће, уз подршку Хрватске, уложити напоре да зауставе реализацију великог енергетског пројекта у Требињу „Горњи хоризонт”.[5][6]
Син је првог предсједавајућег Предсједништва Босне и Херцеговине, Алије Изетбеговића.
КонтроверзеУреди
Члан Експертског тима југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала Џевад Галијашевић, оптужио је 2011. године Бакира Изетбеговића за подршку и помагање вехабијама у Босни и Херцеговини.[7]
Током скупу у Луксембургу Изетбеговић је псеудоисторијски тврдио да су Срби и Хрвати из данашње БиХ кроз историју били добри Бошњани, што је наишло на опште критике.[8]
За разлику од већине европских политичара, Изетбеговић је подржавао и правдао турску офанзиву на Курде током 2019. године.[9]
Поводом дешавања у Црној Гори проузркованим контроверзним законом о слободи вероисповести Изетбеговић је тврдио да би поштовао СПЦ када би она поправљала свој народ, што је улога свих верских заједница.[10]
У интевјуу за МТВ Игман из децембра 2021 изнио је становиште да пројекат Велике Србије траје 150 година, да руши џамије, католичке цркве и да је у питању шовинистичка идеологија са којом живе. Додао је да је Зоран Ђинђић био убијен јер се није залагао за концепт Велике Србије, као и да ће Срби морати да се суоче са истином а не да инвентивно лажу (цитирајући књижевни рад из домена фикције Добрице Ћосића).[11]
РеференцеУреди
- ^ bosniak (31. 7. 2015). „Izetbegović: Moja porodica je posjedovala Adu Ciganliju, a dedo je tokom Prvog svjetskog rata spasio niz Srba”. Sandžak PRESS (на језику: босански). Приступљено 16. 1. 2022.
- ^ „Изетбеговићи били власници пола Београда”. БН. Приступљено 16. 1. 2022.
- ^ „OTKRIVAMO: Bakir Izetbegović vuče poreklo iz begovske porodice koja je držala gotovo pola Beograda!”. BalkansPress (на језику: енглески). Приступљено 16. 1. 2022.
- ^ Delegati
- ^ „PROJEKAT "GORNjI HORIZONTI" BIĆE REALIZOVAN S PONOSOM | SRNA”. www.srna.rs. Архивирано из оригинала 16. 01. 2022. г. Приступљено 16. 1. 2022.
- ^ Срна (11. 1. 2022). „Изетбеговић: Имамо Хрватску уз себе да се заустави пројекат "Горњи Хоризонти"”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 16. 1. 2022.
- ^ Ђ. В. (30. 1. 2011). „Галијашевић: Изетбеговић и Силајџић, уз подршку Церића, штите вехабије”. Радио телевизија Републике Српске, СРНА. (језик: српски)
- ^ О, П. „Оштре реакције на Изетбеговићево фалсификовање историје”. Politika Online. Приступљено 16. 1. 2022.
- ^ „Slobodna Dalmacija - Dok cijeli svijet osuđuje Erdoganovu ofenzivu na Kurde, Izetbegović ga podržao: Turska ima pravo braniti svoju sigurnost, teritorijalni integritet i rješavati pitanje izbjeglica”. slobodnadalmacija.hr (на језику: хрватски). 14. 10. 2019. Приступљено 16. 1. 2022.
- ^ Милановић, Озрен. „Шта све неће Бакир Изетбеговић”. Politika Online. Приступљено 2022-02-05.
- ^ O IZBORNOM ZAKONU, PRITISCIMA,PALMERU I 150 GODINA STAROM PLANU O VELIKOJ SRBIJI - BAKIR IZETBEGOVIĆ (на језику: српски), Приступљено 16. 1. 2022
Спољашње везеУреди
- Радио-телевизија Републике Српске: Медијски обрачун Изетбеговића и Радончића, 16. 12. 2011. (језик: српски)
 | Овај чланак везан за политичаре је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
