Википедија

Балада о госпама пређашњих времена

Балада о госпама пређашњих времена (Ballade des dames du temps jadis) је поетско дело Франсоа Вијона. То је централни део његове збирке песама Велико завештање (Le Testament или Le Grand Testament, 1461) и претходи Балади о некадашњим госпарима (La Ballade des seigneurs du temps jadis) и Балади тим поводом, у старинском, фрушком слогу (La Ballade en vieil langage Françoys), са којима чини тематску целину. Први пут је објављена 1489. године. У првим издањима песма носи наслов „Балада“, а наслов Балада о госпама пређашњих времена први пут се помиње у издању из 1533, које је приредио Клеман Маро.[1]

Препис „Баладе о госпама пређашњих времена“ из 15. века
Портрет Франсоа Вијона из првог издања „Великог завештања“ из 1489.

Централни мотив ове баладе је ubi sunt (Ubi sunt qui ante nos fuerunt? - Где су они што бејаху пре нас), израз жаљења због пролазности живота. У балади се помињу чувене жене из класичне антике и средњег века, чији се идентитет у неким случајевима не може са сигурношћу утврдити[2]: Флора, Таида, Архипјад, Ехо, Елоиза, Маргарета Бургундска, Бланка од Кастиље (?), Беатриче (?), Аделаида Париска, Бертрада Лаонска, Херенбурга, грофица од Мана, и Јованка Орлеанка.

Рефрен баладе „где ли је лањски снег“ често се понављао у књижевности каснијих времена у различитим контекстима.


Текст баладе уреди

Текст из издања Клемана Мароа из 1533. године[3] и препев Станислава Винавера[4].

Dictes moy où, n'en quel pays, Реците, где је у света крају ком
Est Flora, la belle Romaine ; Пребајна Флора, та римска лепота,
Archipiada, né Thaïs, Где је Таида, наслада живота,
Qui fut sa cousine germaine; Где је Архипјад у блеску зрачном свом!
Echo, parlant quand bruyt on maine Где ли је Ехо са одзвоном вода,
Dessus rivière ou sus estan, Где мазно мами низ стрм обала брег,
Qui beauté eut trop plus qu'humaine? Слутњом неземских, преслатких слобода,
Mais où sont les neiges d'antan! Ал’ где је, боже, где ли је лањски снег?
Où est la très sage Heloïs, Где ли је часна Хелоиза славна,
Pour qui fut chastré et puis moyne Кад мудри Абелар од ње би услишен
Pierre Esbaillart à Sainct-Denys? Ушкопише њега, мушкости би лишен,
Pour son amour eut cest essoyne. И постригао се, после срама јавна!
Semblablement, où est la royne Па где ли је она краљица што плени!
Qui commanda que Buridan Буридана баци, као мртав тег!
Fust jetté en ung sac en Seine? И удавише га, у џаку, у Сени,
Mais où sont les neiges d'antan! Ал’ где је, боже, где ли је лањски снег?
La royne Blanche comme ung lys, Где Бланша, сирена, у цвркуту мамном,
Qui chantoit à voix de sereine; Као љиљан бела; где Бјетрис, кћи банска;
Berthe au grand pied, Bietris, Allys; Берта грдонога; где грофица Манска?
Harembourges qui tint le Mayne, Херенбурга, Алис, у заносу пламном?
Et Jehanne, la bonne Lorraine, Где ли је Јованка, која сунцем грану,
Qu'Anglois bruslerent à Rouen; Енглеза се над њу надви крвав спрег,
Où sont-ilz, Vierge souveraine ? Спалише Лоренку у граду Руану.
Mais où sont les neiges d'antan! О Маријо Дјево, где ли је лањски снег?
Prince, n'enquerez de sepmaine Кнеже, не распитуј се, залудни су труди,
Où elles sont, ne de cest an, Где су све те госпе, кроз годишта бег,
Qu'à ce refrain ne vous remaine: Нек ти овај припев узбуркава груди;
Mais où sont les neiges d'antan! О где је, боже, где ли је лањски снег?


Референце уреди

  1. ^ Косиков, Г. К.; Вийон, Ф. (2002). „О литературной судьбе Вийона”. Стихи: Сборник. Москва: Радуга. стр. 374—483. Архивирано из оригинала 05. 11. 2009. г. Приступљено 17. 2. 2016. 
  2. ^ Taylor, Jane H. M. (2001). The Poetry of François Villon: Text and Context. Cambridge University Press. стр. 72-74. ISBN 978-0-521-79270-7. 
  3. ^ Villon, François. „Oeuvres complètes de François Villon: Suivies d'un choix des poésies de ses disciples”. стр. 34—35. Приступљено 18. 2. 2016. 
  4. ^ Vijon, Fransoa (1969). Veliko zaveštanje. Stanislav Vinaver (trans.). Rad. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Балада_о_госпама_пређашњих_времена&oldid=26817634”