Балаклава (укр. Балаклáва, рус. Балаклáва, кт. Баликлава) бивши је град и лучко насеље на југозападном делу полуострва Крим. Центар је Балаклавског рејона и део Севастопољске области. За време Совјетског Савеза Балаклава је била подморничка база, који је данас музеј а град се бави туризмом. Балаклава је био самосталан град до 1957, када је постао део већег Севастопоља.

Балаклава
укр. Балаклáва, рус. Балаклáва

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Русија (дефакто)
 Украјина (дејуре)
Становништво
Становништво
 — 18.700 (процена)
Географске карактеристике
Координате44° 31′ С; 33° 20′ И / 44.51° С; 33.34° И / 44.51; 33.34
Временска зонаUTC+2
Апс. висина10 m
Балаклава на карти Крима
Балаклава
Балаклава
Балаклава на карти Крима
Позивни број+380-692
Веб-сајт
balaklava.crimea.ua

По Балаклави добила је назив зимска одећа — балаклава.

Историја уреди

Насеље су основали грчки трговци као Символон (Συμβολον) у античком периоду. Тада је приобални Крим имао пуно грчких колонија, нека имена градова су и данас грчког извора (нпр. Јевпаторија, Херсон, Феодосија...). У средњом веку био је под контролом Византије до 1365. када су га је заузела друга трговачка империја у то време - Ђенова. Под Ђеновљанима град је био назван Чембало. На јужном делу улазка у луку на брду се још данас налазе остаци ћеновске тврђаве Чембало. Ђенови је та колонија служила за извоз роба у друге крајеве (понајвише Турцима). Робови су углавном били руски и украјински Словени, које су на својим походима ухватили кримски Татари Златне хорде. 1475. град заузима Отоманска империја и назове га Balıklava, чији словенизовани назив носи и данас. 1711. Крим заузумају Руси за време Руско-турских ратова. 1787. град посјети руска цариица Катарина Велика.

За време кримског рата Балаклава је била и поморска база британске војске. Код Балаклаве се збила и, за британску војску, једна од трагичних битака. Британски Јуриш лаке коњице доживео је тежак пораз од стране добро позиционираних Руса.

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Балаклава на Викимедијиној остави