Балатура (лат. ballatorium[1], од vallus, грудобран, бедем; итал. ballatoio), балкон у виду узаног пролаза ограђеног парапетом или балустрадом, који опасује грађевину или неки њен део дуж спољашњих или унутрашњих зидова.[2][3] Овај архитектонски елемент је карактеристичан за високе грађевине, као што су катедрале (Santa Maria del Fiore, Фиренца) и куле. У традиционалној архитектури Јадранског приморја термином балатура, изведеним од балаторијум, означава се трем над улазом у приземље куће, односно балкон у висини првог спрата, којем се приступа спољашњим степеништем.

Балаторијум катедрале у Фиренци


РеференцеУреди

  1. ^ du Cange, Charles (1883‑1887). Glossarium mediae et infimae latinitatis. 1. Niort: L. Favre. стр. col. 539a.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ Klaić 1968, стр. 135.
  3. ^ Nuova enciclopedia popolare ovvero Dizionario generale di scienze, lettere, arti, storia, geografia, ecc. ecc. opera compilata sulle migliori in tal genere, inglesi, tedesche e francesi coll'assistenza e col consiglio di scienziati e letterati italiani ..: B-BYRON. Giuseppe Pomba e comp. 1843. стр. 82. 

ЛитератураУреди