Балистичка ракета

Балистичка ракета је ракета која прати суборбиталну балистичку путању лета са циљем достављања бојеве главе на унапред одређену мету. Навођена је само током релативно кратке иницијалне фазе лета, а касније њеним летом управљају закони орбиталне механике и балистике. До сада направљене балистичке ракете као погон током лета користе хемијске ракетне моторе разних типова.

Дијаграм V-2, прве балистичке ракете.

Ракета може бити у великој мери балистичка а ипак способна за одређене маневре избегавања, као што се тврди за ракету Булава која је у развоју. У том случају се понекад користи израз квазибалистичке ракете.

Прва балистичка ракета је била A-4, позната под ознаком V-2. Развила ју је Нацистичка Немачка током тридесетих и четрдесетих година двадесетог века, под вођством Валтера Дорнбергера. Прво успешно лансирање V-2 је изведено 3. октобра, 1942. а у употребу је ушла 6. септембра, 1944, када је гађан Париз, а два дана касније је гађан Лондон. До краја Другог светског рата је лансирано преко 3.000 ових ракета.

Путања балистичке ракете се дели на три дела: Део током кога ракета користи погон мотора, део слободног лета, који чини највећи део лета, и фаза поновног улаза, када ракета поново улази у Земљину атмосферу.

Балистичке ракете могу да се лансирају са фиксираних или мобилних лансирних места, укључујући возила, летелице, бродове и подморнице. Фаза лета током кога се користи погон мотора може да траје од неколико десетина секунди до неколико минута, и може да се састоји од више ракетних стадијума.

Када се искључи погон, ракета улази у фазу слободног лета. Како би прешле велике раздаљине, балистичке ракете се обично лансирају у суборбиталне свемирске летове; када су у питању интерконтиненталне балистичке ракете, највећа висина достигнута током слободног лета је око 1200 km.

Види јошУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди